Како данас стоји српска наука у свету према статистици Томсон-Ројтерсове листе

Текст: Mарија Николић

Данас се међу 147 земаља Србија према броју објава научних радова налази на 55. месту, према броју цитата је на 79, док је на самом зачељу ове листе по броју цитата по научном раду. Дакле, Essential Science Indicators, су показатељи  на основу којих се одређују утицајне инивидуе, институције, радови и публикације у одређеним научним областима – као и истраживачким областима и могу имати утицај на даљи научни развој, а долазе из следећих дисциплина: хемије, физике, математике, техничких наука,  неуро наука и понашања, информатичких наука, науке материјала, биологије и биохемије, науке биљака и животиња, фармакологије и токсикологије, пољопривредних наука, екологије и околине, просторних наука, општих друштвених наука, клиничке медицине, психијатрије и психологије.

Према овим показатељима у 2011. години, највреднији научници у Србији према броју објављених радова били су научници из области клиничке медицине са 2597 радова. Потом следе хемичари и физичари, затим математичари и инжењери техничких наука. Међутим, према броју цитата најуспешнији српски научници су из области неуро наука, који са свега 174 рада у 2011. имају просечно пет цитата по раду. Слаб резултат и даље одржавају друштвењаци, научници општих друштвених наука, који још увек имају јако мали број радова годишње (231) са веома ниским бројем цитираности по једном раду (1,14). Најниже на лествици су научници из области психијатрије и психологије, који годишње у Србији објаве свега 170 раова, а буду цитирани по раду једва једном.  

Пре нешто више од годину дана Србија се, за тренутак, нашла на самом врху престижне Томсон-Ројтерсове листе „Звезде у успону“ у броју цитата научних радова практично свих научних области. Тај извештај је обухватио период од 1. јануара 2001. до 30. јуна 2011. године. Узрок оваквог резултата није била хиперпродукција радова домаћих научника, већ проста статистичка грешка у приказивању резултата самих Ројтерсових истраживача.

Дакле, неузмимајући у обзир околности под којима се српска наука заиста развијала, суве бројке су показивале да се из године у годину, број научноистраживачких радова у Србији повећавао, много више него што је то било у другим државама – оних 147 које су ушле у ову статистику. А како је то могуће? Објашњење није превише компликовано, а уследило је тек пошто је доктор Милован Шуваков, виши научни сарадник Института за физику у Земуну и сарадник Центра за промоцију науке, указао на очигледну неправилност. Укратко, ако претпоставимо да је у Србији 2001. године било објављено 30 научних радова, а 2002. 45, проценат објава би се по тој рачуници увећавао за читавих 50 одсто на годишњем нивоу, што би свакако значило висок ниво раста. Тачна бројка објава у дотичној години је свакако била мања од броја објављених радова у неким другим земљама, али је према проценту раста то био велики скок, а ова листа рачуна, пре свега, ту карактеристику једне земље. И тако је Србија до 2011. године избила на прво место практично у свим научним областима по броју цитираности научних радова. 

Каква је ситуација данас?

Када се погледа продукција научноистраживачких радова из претходних година, број радова и број цитата српских научника  је ипак и даље у благом порасту. Неулазећи у проблеме са којима се српски научници свакодневно суочавају, и колико је заправо тешко пратити бројне научно-технолошко успешније и економски и друштвено стабилније државе, уз подршку читаве заједнице у наступајућем периоду можемо очекивати већу ефикасност домаћих научника у свим областима. Ширећи научну писменост свакако стварамо плодније окружење за овај конкретни прогрес. 

Детаљнији приказ рангирања успешности научноистраживачких радова по областма према Томсон-Ројтерсовој листи можете погледати на овом линку.   

 

подели
повезано
Језик Чарлса Дарвина
Амерички зимски сан