Kako danas stoji srpska nauka u svetu prema statistici Tomson-Rojtersove liste
Tekst: Marija Nikolić
Danas se među 147 zemalja Srbija prema broju objava naučnih radova nalazi na 55. mestu, prema broju citata je na 79, dok je na samom začelju ove liste po broju citata po naučnom radu. Dakle, Essential Science Indicators, su pokazatelji na osnovu kojih se određuju uticajne inividue, institucije, radovi i publikacije u određenim naučnim oblastima – kao i istraživačkim oblastima i mogu imati uticaj na dalji naučni razvoj, a dolaze iz sledećih disciplina: hemije, fizike, matematike, tehničkih nauka, neuro nauka i ponašanja, informatičkih nauka, nauke materijala, biologije i biohemije, nauke biljaka i životinja, farmakologije i toksikologije, poljoprivrednih nauka, ekologije i okoline, prostornih nauka, opštih društvenih nauka, kliničke medicine, psihijatrije i psihologije.
Prema ovim pokazateljima u 2011. godini, najvredniji naučnici u Srbiji prema broju objavljenih radova bili su naučnici iz oblasti kliničke medicine sa 2597 radova. Potom slede hemičari i fizičari, zatim matematičari i inženjeri tehničkih nauka. Međutim, prema broju citata najuspešniji srpski naučnici su iz oblasti neuro nauka, koji sa svega 174 rada u 2011. imaju prosečno pet citata po radu. Slab rezultat i dalje održavaju društvenjaci, naučnici opštih društvenih nauka, koji još uvek imaju jako mali broj radova godišnje (231) sa veoma niskim brojem citiranosti po jednom radu (1,14). Najniže na lestvici su naučnici iz oblasti psihijatrije i psihologije, koji godišnje u Srbiji objave svega 170 raova, a budu citirani po radu jedva jednom.
Pre nešto više od godinu dana Srbija se, za trenutak, našla na samom vrhu prestižne Tomson-Rojtersove liste „Zvezde u usponu“ u broju citata naučnih radova praktično svih naučnih oblasti. Taj izveštaj je obuhvatio period od 1. januara 2001. do 30. juna 2011. godine. Uzrok ovakvog rezultata nije bila hiperprodukcija radova domaćih naučnika, već prosta statistička greška u prikazivanju rezultata samih Rojtersovih istraživača.
Dakle, neuzmimajući u obzir okolnosti pod kojima se srpska nauka zaista razvijala, suve brojke su pokazivale da se iz godine u godinu, broj naučnoistraživačkih radova u Srbiji povećavao, mnogo više nego što je to bilo u drugim državama – onih 147 koje su ušle u ovu statistiku. A kako je to moguće? Objašnjenje nije previše komplikovano, a usledilo je tek pošto je doktor Milovan Šuvakov, viši naučni saradnik Instituta za fiziku u Zemunu i saradnik Centra za promociju nauke, ukazao na očiglednu nepravilnost. Ukratko, ako pretpostavimo da je u Srbiji 2001. godine bilo objavljeno 30 naučnih radova, a 2002. 45, procenat objava bi se po toj računici uvećavao za čitavih 50 odsto na godišnjem nivou, što bi svakako značilo visok nivo rasta. Tačna brojka objava u dotičnoj godini je svakako bila manja od broja objavljenih radova u nekim drugim zemljama, ali je prema procentu rasta to bio veliki skok, a ova lista računa, pre svega, tu karakteristiku jedne zemlje. I tako je Srbija do 2011. godine izbila na prvo mesto praktično u svim naučnim oblastima po broju citiranosti naučnih radova.
Kakva je situacija danas?
Kada se pogleda produkcija naučnoistraživačkih radova iz prethodnih godina, broj radova i broj citata srpskih naučnika je ipak i dalje u blagom porastu. Neulazeći u probleme sa kojima se srpski naučnici svakodnevno suočavaju, i koliko je zapravo teško pratiti brojne naučno-tehnološko uspešnije i ekonomski i društveno stabilnije države, uz podršku čitave zajednice u nastupajućem periodu možemo očekivati veću efikasnost domaćih naučnika u svim oblastima. Šireći naučnu pismenost svakako stvaramo plodnije okruženje za ovaj konkretni progres.
Detaljniji prikaz rangiranja uspešnosti naučnoistraživačkih radova po oblastma prema Tomson-Rojtersovoj listi možete pogledati na ovom linku.