Фотографије: Ана Паунковић, Марко Рисовић
Међународни сајам књига одржао се од 23. до 30. октобра на Београдском сајму, а ЦПН је на свом штанду — који је за ову прилику дизајнирао илустратор Никола Кораћ — реализовао занимљив и разноврсан програм.
ЦПН је и ове године на Сајму презентовао издавачку делатност научноистраживачких организација у Србији, међу које се убрајају универзитети, факултети, универзитетске библиотеке, САНУ, истраживачко-развојни и научни институти, приватни универзитети и факултети, стручна друштва и заводи. Центар је за Сајам припремио детаљан каталог који садржи списак од око 900 издања, а свако ко је посетио наш штанд могао је да погледа шта је све 114 научноистаживачких организација публиковало током протеклих годину дана.
Промоција Књиге, новог издања Центра за промоцију науке, одржана је у четвртак, 27. октобра, а на промоцији књиге говорили су: др Машан Богдановски, преводилац Књиге и професор Филозофског факултета у Београду, др Невена Буђевац, професорка Учитељског факултета у Београду, која је у својој докторској тези фокус истраживања ставила на развој читалачке писмености код деце, Жељко Лончар, илустратор и професор графичког дизајна на Високој школи ликовних и примењених уметности у Београду, и Иван Умељић, уредник издавачке делатности Центра за промоцију науке.
Од др Машана Богдановског сазнали смо да је једна од најважнијих ствари које је истакла ауторка Књиге Амарант Борсук континуитет између штампане и дигиталне форме књиге, али и о томе како би књига могла да изгледа у будућности. Жељко Лончар је говорио о графичким аспектима књиге кроз историју и важности илустрација за боље разумевање текста, а др Невена Буђевац назначила је колико је важан наш приступ када децу упознајемо с књигама.
Посматрајући књигу као објекат, садржај, идеју и интерфејс, она нам указује да је њена физичка форма одувек била поприште експеримента и игре. Уместо што инсистирамо на лажној дихотомији између штампаног и дигиталног медија, ауторка овде „књиге о књизи“ Амарант Борсук поручује да би требало да ценимо његов континуитет. Пратећи међуоднос форме и садржаја, она на неочекиван начин повезује историју књиге, уметност књиге и електронску литературу – како би проширила нашу дефиницију објекта за који смо мислили да га блиско познајемо.
Насупрот многим извештајима о њеној смрти — за шта су у различито време окривљени новине, телевизија и е-читачи — књига је преживела. Упркос носталгичним хвалоспевима о књигама у штампаној форми, ауторка нас подсећа да термин „књига“ означава уједно и медиј и садржај. Уместо да књигу прихватимо као јединствену форму, Амарант Борсук нас позива на промишљање дуге историје њене трансформације.
Књигу је превео др Машан Богдановски, а аутор ликовног решења корице је Никола Кораћ.
У суботу, 29. октобра, посетиоци су имали прилику да се детаљније упознају са темама из новог броја Елемената и поразговарају са ауторима текстова из јесењег издања часописа. На промоцији Елемената број 30 говорили су: др Игор Живановић, научни сарадник са Института за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Миљан Васић, истраживач сарадник са Института за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Богдан Ђорђевић, научни новинар Центра за промоцију науке, Ђорђе Петровић, научни новинар Центра за промоцију науке, и Иван Умељић, главни и одговорни уредник часописа Елементи, који издаје Центар за промоцију науке.
Нове технологије трансформисале су свакодневицу и отвориле читав спектар могућности, значајно унапредивши квалитет људског живота, са тенденцијом да се тај тренд настави и у будућности. Богдан Ђорђевић је говорио о свом тексту којим је отворен темат броја. Он је писао о старењу у дигиталном окружењу и, ослањајући се на истраживање америчких научника, покушао да нам дочара четири могућа сценарија како би то пензионерски дани могли да изгледају 2050. године.
У периоду такозваног Трећег рајха, једном од најмрачнијих раздобља у историји медицине, рад анатома Едуарда Пернкопфа представља редак пример стварног научног доприноса дисциплини којом се бавио. Па ипак, његово капитално дело, познато као Пернкопфов анатомски атлас или Пернкопфов атлас, које заиста одише естетском и научном изврсношћу, стоји у измаглици моралног зла на коме је сачињено. О томе ко је био Едуард Пернкопф, како изгледа медицина у свету без моралног компаса и зашто је наша морална обавеза да се стално присећамо овог мрачног раздобља, сазнали смо од др Игора Живановића.
Све већи број геронтолога, биолога и футуриста предвиђа да ће до краја овог века, ако не и раније, медицина успети да заустави процес старења и бесконачно продужи здрав људски живот. Међутим, пре него што заиста дође до остварења оваквих замисли, остаје велико питање: да ли је вечни живот заиста вредан живљења? Одговор на ово питање покушао је да да Ђорђе Петровић који је говорио о свом тексту „Неподошљива лакоћа вечног постојања“.
Метар и остале јединице које се из њега изводе, попут хектара или килограма, већ одавно су део наше свакодневице. Навикнути смо да размишљамо у овим мерама, а ређе о њима. Ипак, мало је недостајало да оно што данас називамо „метром“ одговара некој сасвим другој дужини, или да до усвајања ове мере уопште и не дође. Миљан Васић изложио је низ необичних историјских околности који је довео до разматрања саме идеје метра, њене практичне реализације, и постепеног усвајања метричког система у свету.
Током осам дана трајања Сајма, ЦПН је на свом штанду организовао и угостио читав низ научних институција које су реализовале неколико трибина, представиле своје публикације и пројекте из различитих области.
Као и до сада, на штанду ЦПН-а КОБСОН је окупио библиотекаре из научних институција и, посебно за ову прилику, омогућио свим посетиоцима штанда да претражују научне радове најзначајнијих светских база научних публикација.
На посебном делу штанда у Хали 2а, током читавог трајања Сајма књига, мрежа научних клубова из целе Србије представила је најуспешније научнопопуларне пројекте, као и радионице, семинаре и обуке из области образовања.