Fotografije: Ana Paunković, Marko Risović
Međunarodni sajam knjiga održao se od 23. do 30. oktobra na Beogradskom sajmu, a CPN je na svom štandu — koji je za ovu priliku dizajnirao ilustrator Nikola Korać — realizovao zanimljiv i raznovrsan program.
CPN je i ove godine na Sajmu prezentovao izdavačku delatnost naučnoistraživačkih organizacija u Srbiji, među koje se ubrajaju univerziteti, fakulteti, univerzitetske biblioteke, SANU, istraživačko-razvojni i naučni instituti, privatni univerziteti i fakulteti, stručna društva i zavodi. Centar je za Sajam pripremio detaljan katalog koji sadrži spisak od oko 900 izdanja, a svako ko je posetio naš štand mogao je da pogleda šta je sve 114 naučnoistaživačkih organizacija publikovalo tokom proteklih godinu dana.
Promocija Knjige, novog izdanja Centra za promociju nauke, održana je u četvrtak, 27. oktobra, a na promociji knjige govorili su: dr Mašan Bogdanovski, prevodilac Knjige i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Nevena Buđevac, profesorka Učiteljskog fakulteta u Beogradu, koja je u svojoj doktorskoj tezi fokus istraživanja stavila na razvoj čitalačke pismenosti kod dece, Željko Lončar, ilustrator i profesor grafičkog dizajna na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu, i Ivan Umeljić, urednik izdavačke delatnosti Centra za promociju nauke.
Od dr Mašana Bogdanovskog saznali smo da je jedna od najvažnijih stvari koje je istakla autorka Knjige Amarant Borsuk kontinuitet između štampane i digitalne forme knjige, ali i o tome kako bi knjiga mogla da izgleda u budućnosti. Željko Lončar je govorio o grafičkim aspektima knjige kroz istoriju i važnosti ilustracija za bolje razumevanje teksta, a dr Nevena Buđevac naznačila je koliko je važan naš pristup kada decu upoznajemo s knjigama.
Posmatrajući knjigu kao objekat, sadržaj, ideju i interfejs, ona nam ukazuje da je njena fizička forma oduvek bila poprište eksperimenta i igre. Umesto što insistiramo na lažnoj dihotomiji između štampanog i digitalnog medija, autorka ovde „knjige o knjizi“ Amarant Borsuk poručuje da bi trebalo da cenimo njegov kontinuitet. Prateći međuodnos forme i sadržaja, ona na neočekivan način povezuje istoriju knjige, umetnost knjige i elektronsku literaturu – kako bi proširila našu definiciju objekta za koji smo mislili da ga blisko poznajemo.
Nasuprot mnogim izveštajima o njenoj smrti — za šta su u različito vreme okrivljeni novine, televizija i e-čitači — knjiga je preživela. Uprkos nostalgičnim hvalospevima o knjigama u štampanoj formi, autorka nas podseća da termin „knjiga“ označava ujedno i medij i sadržaj. Umesto da knjigu prihvatimo kao jedinstvenu formu, Amarant Borsuk nas poziva na promišljanje duge istorije njene transformacije.
Knjigu je preveo dr Mašan Bogdanovski, a autor likovnog rešenja korice je Nikola Korać.
U subotu, 29. oktobra, posetioci su imali priliku da se detaljnije upoznaju sa temama iz novog broja Elemenata i porazgovaraju sa autorima tekstova iz jesenjeg izdanja časopisa. Na promociji Elemenata broj 30 govorili su: dr Igor Živanović, naučni saradnik sa Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Miljan Vasić, istraživač saradnik sa Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Bogdan Đorđević, naučni novinar Centra za promociju nauke, Đorđe Petrović, naučni novinar Centra za promociju nauke, i Ivan Umeljić, glavni i odgovorni urednik časopisa Elementi, koji izdaje Centar za promociju nauke.
Nove tehnologije transformisale su svakodnevicu i otvorile čitav spektar mogućnosti, značajno unapredivši kvalitet ljudskog života, sa tendencijom da se taj trend nastavi i u budućnosti. Bogdan Đorđević je govorio o svom tekstu kojim je otvoren temat broja. On je pisao o starenju u digitalnom okruženju i, oslanjajući se na istraživanje američkih naučnika, pokušao da nam dočara četiri moguća scenarija kako bi to penzionerski dani mogli da izgledaju 2050. godine.
U periodu takozvanog Trećeg rajha, jednom od najmračnijih razdoblja u istoriji medicine, rad anatoma Eduarda Pernkopfa predstavlja redak primer stvarnog naučnog doprinosa disciplini kojom se bavio. Pa ipak, njegovo kapitalno delo, poznato kao Pernkopfov anatomski atlas ili Pernkopfov atlas, koje zaista odiše estetskom i naučnom izvrsnošću, stoji u izmaglici moralnog zla na kome je sačinjeno. O tome ko je bio Eduard Pernkopf, kako izgleda medicina u svetu bez moralnog kompasa i zašto je naša moralna obaveza da se stalno prisećamo ovog mračnog razdoblja, saznali smo od dr Igora Živanovića.
Sve veći broj gerontologa, biologa i futurista predviđa da će do kraja ovog veka, ako ne i ranije, medicina uspeti da zaustavi proces starenja i beskonačno produži zdrav ljudski život. Međutim, pre nego što zaista dođe do ostvarenja ovakvih zamisli, ostaje veliko pitanje: da li je večni život zaista vredan življenja? Odgovor na ovo pitanje pokušao je da da Đorđe Petrović koji je govorio o svom tekstu „Nepodošljiva lakoća večnog postojanja“.
Metar i ostale jedinice koje se iz njega izvode, poput hektara ili kilograma, već odavno su deo naše svakodnevice. Naviknuti smo da razmišljamo u ovim merama, a ređe o njima. Ipak, malo je nedostajalo da ono što danas nazivamo „metrom“ odgovara nekoj sasvim drugoj dužini, ili da do usvajanja ove mere uopšte i ne dođe. Miljan Vasić izložio je niz neobičnih istorijskih okolnosti koji je doveo do razmatranja same ideje metra, njene praktične realizacije, i postepenog usvajanja metričkog sistema u svetu.
Tokom osam dana trajanja Sajma, CPN je na svom štandu organizovao i ugostio čitav niz naučnih institucija koje su realizovale nekoliko tribina, predstavile svoje publikacije i projekte iz različitih oblasti.
Kao i do sada, na štandu CPN-a KOBSON je okupio bibliotekare iz naučnih institucija i, posebno za ovu priliku, omogućio svim posetiocima štanda da pretražuju naučne radove najznačajnijih svetskih baza naučnih publikacija.
Na posebnom delu štanda u Hali 2a, tokom čitavog trajanja Sajma knjiga, mreža naučnih klubova iz cele Srbije predstavila je najuspešnije naučnopopularne projekte, kao i radionice, seminare i obuke iz oblasti obrazovanja.