Истраживања показују да грађани желе више образовних програма у медијима. Каква је ситуација са науком у медијима данас?
Фото: Flickr
Пише: Марија Видић
Има ли места за више науке у медијима? Једно истраживање о медијској зависности показало је да је баш то оно што грађани желе. Према подацима организације “Позитив центар за дигиталне медије”, грађани Србије би желели да у медијима гледају више образовних и документарних програма, а радо би мање времена посветили гледању политичара и уопште, негативним вестима.
Свкодневна медијска пракса то потврђује. Научнопопуларне приче или вести из науке, попут оне о брзини неутрина и “паду” Ајнштајнове теорије, изазивају велико интересовање читалаца новина и гледалаца телевизије.
Но, у Србији не постоји самосталан, редован и самоодржив научни медиј. Разлози за то нису искључиво у потребама тржишта, него и у недостатку спремности да се ивестира у формирање једног научног магазина. Идеја да је наука досадна ствар, мада небројено пута дематована, још увек је присутна код власника великих медија. Из истог разлога, мањка почетих инвестиција, током последњих деценија многи научнопопуларни часописи нису успели да се развију и опстану.
Судбина научнопопуларних часописа
Још почетком седамдесетих почео је да излази часопис “Галаксија”, који се и данас сматра најутицајнијим часописом за популаризацију науке. међутим, током деведестих година, овај часопис није успео да одржи свој уређивачки курс и временом је изгубио огромно поверење које је имао код публике.
“Галаксија” је престала да излази пре више од деценије, а са њом је и доташање научнопопуларно новинарство почело да изумире. У међувремену, покренути су часописи попут “IQ”, “Sci Tech”, “Жице” и других, али ниједан није дуго заживео, због немогућности да се одржи мрежа сарадника, али пре свега због проблема дистрибуције.
Слична судбина задесила је и “Астрономију”, часописа који је успевао да опстане у последњој деценији који је престао да се појављује на киосцима крајем 2009. године, у време новог таласа кризе. Након тога, “Астрономија” је наставила да објављује информације само у онлине издању.
Специјализована за свемир и астрономске теме, “Астрономија” је била изузетно значајно гласило за немалу заједницу астронома аматера и професионалаца, али и за ширу популацију јер је својим текстовима отварала занимљиве, нове теме из науке, покретала дискусије и подстицала популаризацију запостављене културе науке у Србији.
У 2011. години поново је иницирано излажење часописа који се, међутим, сада дистрибуира само директно члановима клуба љубитеља.
Чувари ватре
Но, током друге половине последње деценије дошло је до новог буђења. Стасала је нова генерација популаризатора, а у сарадњи са ИС Петницом и Фестивалом науке, оформили су се бројни текстописци, који данас немају свој матични лист, али зато постоји широка мрежа аутора и новинара који се баве науком у више београдских емдија.
Наиме, углавном захваљујући ентузијзму појединаца, дневни листови као што су “Новости”, “Политика”, “Блиц” и други имају повремену или редовну научну рубрику, док Радио-телевизија Србије има специјализовану научну редакцију, а портал Б92 веома популарну рубрику посвећену науци.
Поред тога постоје и два значајна листа која негују неучнопопуларне теме – један је франшиза National Geographic Srbija који има одређени простор за домаће ауторе, а други је “Политикин забавник”, лист са огромном традицијом, али чија је циљна група највише везана за најмлађу популацију.
Постоји још један струковни лист који је, заправо, имао дугорочно највећи утицај на садашњумаучну медијску сцену. То је часопис “Млади физичар” који уз прекиде, од 1976. године издаје Друштво физичара Србије. Током три деценије овај научнопопуларни часопис за радознале и талентоване средњошколце и друге радозналце је доживљавао успоне и падове, мењао не само уређивачку политку, изглед и темпо излажења, већ и издавача, па чак и сврху постојања.
Окупивши средином ове деценију целу генерацију аутора, “Млади физичар”, мада јавности готово непознат, имао је велики утицај на све касније популаризаторске акције у Србији, од Фестивала науке до акција Центра за промоцију науке. Једна грана тог стабла се шири и на “Време науке”, специјално издање за науку и технологију које недељник “Време” од 2008. године редовно објављује последњег четвртка у месецу.
Потенцијална ТВ публика
Међутим, овој заједници аутора, али и самом тржишту недостају специјализовани научно-популарни часописи који самостално излазе, као и посебне емисије у електронским медијима.
Наиме, насупрот раширеном мишљењу да је наука сувише досадна да би имала већи простор у медијима, интересовање за такву врсту програма је очигледно веће него за програме какве медији сада сматрају атрактивним.
Ово доказује и податак на научни програм Радио-телевизије Србије има високу гледаност, далеко већу од очекиваног за термине који му се додељују. Креатори овог програма се, нажалост, и унутар сопствене куће помало боре за више простора за науку.
А да постоји тражња за таквим садржајем показују и подаци поменуте организације “Позитив центар за дигиталне медије”, који су добијени кроз истраживање медијске зависности у Србији.
Истраживање је спроведено од јануара до маја 2011. године на случајном узорку од 2208 испитаника старијих од 15 година. Испитаници су између осталог одговарали на питања: колико користите медије у односу на период од пре 10 година, шта је потребно више, а шта мање у медијима, а одговарали су и на питања о томе да ли их медији чине срећним или несрећним, и друга.
Добијени резултати сугеришу да 62 одсто испитаника данас више користи медије него пре 10 година, а сличан број њих, око 61 одсто, сматра да је потребно мање активности политичара на телевизијским вестима, док чак 77 одсто да има исувише негативних вести на телевизији.
Чак 66 одсто испитаника мисли да је потребно више образовних програма у медијима, док би 34 одсто њих радо гледало више документарних програма. То, заправо, значи да би веће присутво научнопопуларних програм имало своју не тако малу публику.