Istraživanja pokazuju da građani žele više obrazovnih programa u medijima. Kakva je situacija sa naukom u medijima danas?
Foto: Flickr
Piše: Marija Vidić
Ima li mesta za više nauke u medijima? Jedno istraživanje o medijskoj zavisnosti pokazalo je da je baš to ono što građani žele. Prema podacima organizacije “Pozitiv centar za digitalne medije”, građani Srbije bi želeli da u medijima gledaju više obrazovnih i dokumentarnih programa, a rado bi manje vremena posvetili gledanju političara i uopšte, negativnim vestima.
Svkodnevna medijska praksa to potvrđuje. Naučnopopularne priče ili vesti iz nauke, poput one o brzini neutrina i “padu” Ajnštajnove teorije, izazivaju veliko interesovanje čitalaca novina i gledalaca televizije.
No, u Srbiji ne postoji samostalan, redovan i samoodrživ naučni medij. Razlozi za to nisu isključivo u potrebama tržišta, nego i u nedostatku spremnosti da se ivestira u formiranje jednog naučnog magazina. Ideja da je nauka dosadna stvar, mada nebrojeno puta dematovana, još uvek je prisutna kod vlasnika velikih medija. Iz istog razloga, manjka početih investicija, tokom poslednjih decenija mnogi naučnopopularni časopisi nisu uspeli da se razviju i opstanu.
Sudbina naučnopopularnih časopisa
Još početkom sedamdesetih počeo je da izlazi časopis “Galaksija”, koji se i danas smatra najuticajnijim časopisom za popularizaciju nauke. međutim, tokom devedestih godina, ovaj časopis nije uspeo da održi svoj uređivački kurs i vremenom je izgubio ogromno poverenje koje je imao kod publike.
“Galaksija” je prestala da izlazi pre više od decenije, a sa njom je i dotašanje naučnopopularno novinarstvo počelo da izumire. U međuvremenu, pokrenuti su časopisi poput “IQ”, “Sci Tech”, “Žice” i drugih, ali nijedan nije dugo zaživeo, zbog nemogućnosti da se održi mreža saradnika, ali pre svega zbog problema distribucije.
Slična sudbina zadesila je i “Astronomiju”, časopisa koji je uspevao da opstane u poslednjoj deceniji koji je prestao da se pojavljuje na kioscima krajem 2009. godine, u vreme novog talasa krize. Nakon toga, “Astronomija” je nastavila da objavljuje informacije samo u online izdanju.
Specijalizovana za svemir i astronomske teme, “Astronomija” je bila izuzetno značajno glasilo za nemalu zajednicu astronoma amatera i profesionalaca, ali i za širu populaciju jer je svojim tekstovima otvarala zanimljive, nove teme iz nauke, pokretala diskusije i podsticala popularizaciju zapostavljene kulture nauke u Srbiji.
U 2011. godini ponovo je inicirano izlaženje časopisa koji se, međutim, sada distribuira samo direktno članovima kluba ljubitelja.
Čuvari vatre
No, tokom druge polovine poslednje decenije došlo je do novog buđenja. Stasala je nova generacija popularizatora, a u saradnji sa IS Petnicom i Festivalom nauke, oformili su se brojni tekstopisci, koji danas nemaju svoj matični list, ali zato postoji široka mreža autora i novinara koji se bave naukom u više beogradskih emdija.
Naime, uglavnom zahvaljujući entuzijzmu pojedinaca, dnevni listovi kao što su “Novosti”, “Politika”, “Blic” i drugi imaju povremenu ili redovnu naučnu rubriku, dok Radio-televizija Srbije ima specijalizovanu naučnu redakciju, a portal B92 veoma popularnu rubriku posvećenu nauci.
Pored toga postoje i dva značajna lista koja neguju neučnopopularne teme – jedan je franšiza National Geographic Srbija koji ima određeni prostor za domaće autore, a drugi je “Politikin zabavnik”, list sa ogromnom tradicijom, ali čija je ciljna grupa najviše vezana za najmlađu populaciju.
Postoji još jedan strukovni list koji je, zapravo, imao dugoročno najveći uticaj na sadašnjumaučnu medijsku scenu. To je časopis “Mladi fizičar” koji uz prekide, od 1976. godine izdaje Društvo fizičara Srbije. Tokom tri decenije ovaj naučnopopularni časopis za radoznale i talentovane srednjoškolce i druge radoznalce je doživljavao uspone i padove, menjao ne samo uređivačku politku, izgled i tempo izlaženja, već i izdavača, pa čak i svrhu postojanja.
Okupivši sredinom ove deceniju celu generaciju autora, “Mladi fizičar”, mada javnosti gotovo nepoznat, imao je veliki uticaj na sve kasnije popularizatorske akcije u Srbiji, od Festivala nauke do akcija Centra za promociju nauke. Jedna grana tog stabla se širi i na “Vreme nauke”, specijalno izdanje za nauku i tehnologiju koje nedeljnik “Vreme” od 2008. godine redovno objavljuje poslednjeg četvrtka u mesecu.
Potencijalna TV publika
Međutim, ovoj zajednici autora, ali i samom tržištu nedostaju specijalizovani naučno-popularni časopisi koji samostalno izlaze, kao i posebne emisije u elektronskim medijima.
Naime, nasuprot raširenom mišljenju da je nauka suviše dosadna da bi imala veći prostor u medijima, interesovanje za takvu vrstu programa je očigledno veće nego za programe kakve mediji sada smatraju atraktivnim.
Ovo dokazuje i podatak na naučni program Radio-televizije Srbije ima visoku gledanost, daleko veću od očekivanog za termine koji mu se dodeljuju. Kreatori ovog programa se, nažalost, i unutar sopstvene kuće pomalo bore za više prostora za nauku.
A da postoji tražnja za takvim sadržajem pokazuju i podaci pomenute organizacije “Pozitiv centar za digitalne medije”, koji su dobijeni kroz istraživanje medijske zavisnosti u Srbiji.
Istraživanje je sprovedeno od januara do maja 2011. godine na slučajnom uzorku od 2208 ispitanika starijih od 15 godina. Ispitanici su između ostalog odgovarali na pitanja: koliko koristite medije u odnosu na period od pre 10 godina, šta je potrebno više, a šta manje u medijima, a odgovarali su i na pitanja o tome da li ih mediji čine srećnim ili nesrećnim, i druga.
Dobijeni rezultati sugerišu da 62 odsto ispitanika danas više koristi medije nego pre 10 godina, a sličan broj njih, oko 61 odsto, smatra da je potrebno manje aktivnosti političara na televizijskim vestima, dok čak 77 odsto da ima isuviše negativnih vesti na televiziji.
Čak 66 odsto ispitanika misli da je potrebno više obrazovnih programa u medijima, dok bi 34 odsto njih rado gledalo više dokumentarnih programa. To, zapravo, znači da bi veće prisutvo naučnopopularnih program imalo svoju ne tako malu publiku.