Иако их још увек нема много, у свету се полако отварају први велики математички музеји
Текст: Сташа Бајац
„Много људи каже да је математика сувише апстрактна и тешка да би је разумели, а многи да су за њу изгубили интересовање у школи. Наш центар ће приказати не само примене математике већ и апстрактна математичка открића у контексту који свима омогућава да их разумеју и у њима уживају.“ Овако почиње текст о мисији MathsWorldUk, енглеског математичког музеја, чије је оснивање у повоју.
Пре двадесет година, у Европи су почели да се отварају први научни центри. Данас, скоро сваки град у свету има бар један, а међу познатијим су Град науке Cité des Sciences у Паризу, „Том Титс“ у Стокхолму и, у оквиру Града уметности и науке у Валенсиjи, Музеj науке „Принц Филип“. Посетиоцима се наука приказује путем узбудљивих интерактивних изложби, демонстрација и радионица за децу. Ови центри су изузетно важни за економски и културни развој земље, јер младе усмеравају ка научној каријери, одрасле укључују у актуелне теме, а на тај начин дубље интегришу науку у друштво.
Током протеклих десет година из оваквих музеја почели су да се одвајају и посебни центри посвећени технологији, астрономији, природним наукама, а одскора и математици. Ове године, у Њујорку се отвара Momath, математички музеј посвећен искључиво овој дисциплини.
По речима оснивача њујоршког музеја математике, тежња ће бити усмерена на унапређивање разумевања и доживљавања математике. Динамичне поставке и програми ће подстицати истраживање и радозналост и откривати чуда математике. Музејске активности ће широку и разноврсну публику упознавати са креативном, хуманом, естетском природом математике, која се стално мења и унапређује. Како наводе на сајту, идеју за отварање музеја добили су по затварању малог музеја математике на Лонг Ајленду. После неколико састанака, установљено је да у читавим Сједињеним Америчким Државама не постоји ниједан математички музеј, али да за програмима који би омогућавали да се математици приступи на занимљив начин постоји велика потражња.
Занимљиво је рећи да се са отварањем Momatha у Њујорку поклапа почетак манифестације Мај месец математике у организацији Центра за промоцију науке и Математичког института Српске академије наука и уметности. Желећи да својим суграђанима приближи ову дисциплину и измести је из учионица и амфитеатара, Центар планира велики низ догађаја који ће се истовремено одвијати на улицама и у галеријама, биоскопима и центрима које обично не заузима наука. Можда управо овај низ догађаја једног дана буде основа за отварање првог српског математичког музеја.
Оснивање институције попут Momatha покренули су и математичари у Енглеској, окупивши се на лондонском Краљевском колеџу да размењују идеје за музеј који за сада носи име MathsWorldUk. Како кажу, у плану је покривање тема попут бројева, облика и простора, вероватноће и бесконачности, као и предстаљање чувених математичара и њихових достигнућа.
На веб-презентацији енглески математичари објашњавају зашто је постојање такве институције важно: „Mатематика је једна од најважнијих људских аткивности у модерном добу. Mатематичко размишљање и његово тело акумулисано знањем је темељ друштва, са видљивим утицајем на технолошки и научни развој. Наш центар ће посетиоцима омогућити да уче о јединственој људској могућности да се бави математиком и улози коју математичари имају у нашој култури. Центар тежи да прикаже математику која иде даље од збирова, објасни како је она обликовала нашу цивилизацију, као и да слави кључне људе из историје математике.“
Но, будући музеји савет могу да потраже од математичког музеја који ове године пуни десет година. Наиме, Mathematikum у Гизену отворен је 2002. и поноси се чињеницом да је први математички научни центар у свету. Поред забавних сталних поставки, Mathematikum организује и фестивал за децу, као и предавања која се одржавају сваког месеца.