IPCC први пут у Србији. У Научном клубу ЦПН-а, у четвртак, 4. децембра 2014, радионица о климатским променама

У четвртак, 4. децембра, у Научном клубу ЦПН-а (Кнез Михаилова 5, други спрат), први пут у Србији гостују научници из Међувладиног панела о климатским променама (IPCC), специјализованог тела Уједињених нација.

Радионицу под називом „Пети извештај у Београду“ организује Центар за промоцију науке, заједно са организацијама Један степен Србија и ЦЕКОР

Радионица је јавна, а учешће је бесплатно. Но, пошто је број места у Научном клубу ограничен, радионици присуствују само учесници који су се унапред пријавили.

Места су се, међутим, попунила пуних пет дана пре радионице, а на скупу ће учествовати 90 заинтересованих слушалаца.

„Пети извештај“ ће представити IPCC стручњаци са универзитета у Инсбруку, Лунду и Лајпцигу, а радионица се одвија упоредо са посебно важним, овогодишњим Климатским самитом у Лими, у Перуу. 

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

Климатске промене, као највећи изазов нашег доба, ове јесени побуђују изузетну пажњу као тема важна за међународну политику. Тако су, пре Лиме, одржани климатски скупови у Њујорку и Копенхагену, а о клими су светски лидери разговарали и у Бризбејну и Пекингу.

Клима у Србији не изазива довољно пажње, а један од разлога је што у домаћој јавности нема довољно информација о разорном утицају глобалног загревања.  

Како би последња научна сазнања била представљена и у Србији, у Београд су позвани експерти из IPCC-ја, водеће међународне установе у овој области. 

У поподневном делу радионице водиће се дискусија, а организовано је и неколико презентација домаћих стручњака који ће представити статус климатских истраживања, инвентар гасова стаклене баште и борбе са климатским променама у Србији.

Уз радионицу, у Научном клубу ЦПН-а је изложена пратећа изложба „Пети извештај“, који је припремила организација „Један степен“.

МЕЂУВЛАДИН ПАНЕЛ ЗА КЛИМУ

IPCC је водеће међународно тело за проучавање климатских промена. Ову организацију 1988. године основали су UNEP (United Nations Environment Programme) и WMO (World Meteorological Organization) како би обезбедили научни поглед на тему климатских промена и њихов потенцијални утицај на социо-економску ситуацију.

У раду IPCC-ја на добровољној бази учествују хиљаде научника из целог света, а ова организација тренутно броји 195 земаља чланица.

Почетком ове године, IPCC је представио и последњи „Пети извештај у коме се налази најтачнији преглед досадашњих сазнања о климатским променама.

ПРОГРАМ

„Пети извештај у Београду“

Научни клуб ЦПН-а, Кнез Михаилова 5, други спрат

Четвртак, 4. децембар

08.30 – 09.00: Регистрација учесника (у приземљу)

09.00 – 09.30: Свечано отварање радионице и пратеће изложбе „Пети извештај“

  • Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке
  • Ђорђе Самарџија, Један степен Србија      

1. део

Модератор: Слободан Бубњевић, ЦПН

09.30 – 10.30:

  • Џорџ Касер, професор и заменик шефа Института за метеорологију и геофизику на Инсбрук универзитету – Климатске промене 2013: Научна основа – IPCC Радна група (РГ I) допринос „Петом извештају“ 

10.30 – 11.30:

  • Ленард Олсон, директор Центра за одрживе студије на Лунд универзитету (LUCSUS), професор, доктор физичке географије, Лунд универзитет – Климатске промене 2014: Утицај, адаптација и рањивост – IPCC (РГ II) допринос „Петом извештају“

11.30 – 11.50: Пауза за кафу

 

2. део

Модератор: Ђорђе Самарџија, 1°C Србија

11.50 – 12.50 

  • Томас Брукнер, Универзитет у Лајпцигу, шеф Катедре за енергетски менаџмент и одрживост – Климатске промене 2014: Смањење климатских промена – IPCC (РГ III) допринос „Петом извештају“

12.50 – 14.00: Пауза за ручак

 

3. део

Модератор: Ђорђе Самарџија, 1°C Србија

14.00 – 15.00: IPCC „Пети извештај“, дискусија

15.00 – 15.20: Пауза за кафу

 

4. део
Модератор: Звездан Калмар, CEKOR

15.20 – 15.40: Климатске промене у Србији: Докази и пројекције

Владимир Ђурђевић, професор на Метеоролошком институту Физичког факултета на Универзитету у Београду

15.40 – 16.00: Пољопривреда у Србији и климатске промене: рањивост и адаптација

Бранислава Лалић, професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Новом Саду

16.00 – 16.20: Емисија гасова са ефектом стаклене баште у Србији: пројекције и могућности за смањење емисије

Александар Јововић, професор на Машинском факултету Универзитета у Београду

16.20 – 17.00: Дискусија и завршне напомене

Преузмите програм

Пријава за радионицу: „Пети извештај у Београду“ (сва места су попуњена)

 

подели
повезано
Одакле долазе гравитациони таласи?
Личне звездане мапе