У ректорату Универзитета у Београду, 23. марта, у организацији инистарства просвете, науке и технолошког развоја одржан је Х2020 инфо дан
Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Универзитет у Београду и Универзитет у Новом Саду, у сарадњи са Европском комисијом – Генералним директоратом за истраживање и иновације, организовали су 23. марта инфо дан на тему новог оквирног програма за истраживање и иновације “ХОРИЗОНТ 2020”.
Предавања у згради Ректората у Београду су почела око 10 часова, а посебан акценат био је на области „Марија Складовска“ Кири акције и EURAXESS програму мобилности истраживача.
Међу бројном публиком у Ректорату било је највише младих истраживача из различитих научних области, али и неколико представника малих и средњих предузећа. Инфо дан се 24. марта сели у Нови Сад, такође у зграду Ректората са истим програмом.
Инфо дан је отворила Нада Милошевић, национална контакт особа за програм финансирања „Марија Складовска Кири“, која је поздравила присутне и водила целокупни дневни програм.
Затим се публици обратио и Александар Белић, државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоjа Републике Србиjе. Он је објаснио како је Хоризонт 2020 програм веома опширан пројекат, а причао је и о напорима Министарства да се програм промовише.
Државни секретар је рекао и да наши пројекти од почетка нису имали превише успеха, али да је приметан напредак и да наша земља има све више и више успеха, јер су истраживачи научили да боље представе себе и свој рад.
Публику је поздравила и Иванка Поповић, проректор за науку Универзитета у Београду, и истакла да Србија има велики истраживачки потенцијал, који може бити само већи уколико се боље повежемо са Европом и остатком света.
Након тога је Виктор Недовић, помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоjа, у свом поздравном говору изразио наду да ће Србија имати више оваквих догађаја и како су они важни, пре свега, за младе истраживаче. Подсетио је и да је Министарство ту да помогне свима онима који пишу предлоге пројеката.
Зорана Курбалија Новичић, в.д. директора Центра за промоцију науке, говорила је из два угла: као представник ЦПН-а и као добитник „Марија Кири“ гранта, чија реализација почиње од октобра у Центру за еволуциону биологију у Шведској. Она је истакла да ће ЦПН учинити све што може да пренесе искуства у писању пројеката младим истраживачима, не само корз трибине и предавања, већ и интерактивне радионице са добитницима грантова.
Главни део програма инфо дана била су излагања госију Мартина Ланжа и Јаниса Вакондиоса из Европске комисије, који су говорили о акцијама гранта „Марија Складовска Кири“. Прво је Мартин Ланж, Policy Officer у Европској комисији, представио „Марија Кири“ акције за истраживаче и организације у Србији. Он је истакао мобилност, флексибилност и отвореност као главне предности овог гранта и фокус ставио на индивидуалне стипендије.
Јанис Вакондиос, Project Officer у Европској комисији, у свом излагању се фокусирао на савете о томе како писати предлог пројекта. Он је поменуо и како су најбољи извори информација управо националне контак особе и истраживачи који су већ освајали грантове. Како је рекао, три су главна критеријума према којима се оцењују радови – иновативност, утицај и изврсност у науци.
Затим је Владица Цветковић, професор са Рударско-геолошког факултета и Х2020 евалуатор из Србије, говорио о својим искуствима и процесу евалуације радова. Дао је савете за писање пројеката, али и за панел састанке у Бриселу, где сви евалуатори оцењују радове. Професор Цветковић је напоменуо да су правила за писање пројекта строга и да их се треба придржавати, као и да своју биографију треба да напишете јасно и концизно и нагласите своје квалитете.
У другом делу програма је професор Мирослав Трајановић, са Машинског факултета у Нишу, представио портал EURAXESS, чији је циљ повезивање истраживача, помагање у мобилности и развој њихове научне каријере. Ова паневропска иницијатива повезује више од 40 земаља (кроз сарадњу са земљама и ван Европе), а обухвата сервис за истраживаче, портал за тражење и понуду послова у научној области, права и обавезе истраживача, као и повезивање са другим мрежама.
На крају дана су Марија Радовић из Лабораторије за биоархеологију и Ненад Вукумировић са Института за физику на примерима својих пројеката EUROLIFE, односно ELECTROMAT, поделили искуства у писању предлога. Ово двоје младих истраживача, који су добили „Марија Кири“ грантове, сложили су се да писање пројекта одузима доста времена, али и да тиме унапређујете своју каријеру и стичете непроцењиве контакте. Потребно је да покажете да имате добру идеју и да сте ви особа која може да је изведе.
Истражите више о Хоризонту 2020