Људи се већ дуго питају да ли се нама заиста посрећило да смо на планети која је савршена за живот какав познајемо или има још таквих планета у космосу. Инспирисан таквим питањима, темат 44. броја „Елемената“ посвећен је потрази за Земљином близнакињом.
Почетком ове године, почео је десетогодишњи глобални научни пројекат Експеримент лова на Земљу (енгл. Terra Hunting Experiment), који ће трагати за планетама налик Земљи које орбитирају око звезда попут нашег Сунца. Како ће изгледати ова дугогодишња потрага, зашто је откривање Земљине близнaкиње толико тешко и шта би такво откриће значило за наше разумевање свемира, сазнајте у новом тексту познатог научног новинара Миће Таталовића.
Др Дарко Доневски доноси нам причу о одбеглим планетама – мистериозним световима који лутају галаксијом без матичне звезде, доводећи у питање саме дефиниције планета и начине њиховог настанка. Кроз најновија открића и методе попут гравитационих микросочива, он показује да би овакви усамљени објекти могли бити бројнији него што се мислило и да откривају сложену и динамичну природу свемира.
С обзиром на то да данас пола светског становништва живи у градовима, а процењује се да ће за двадесетак година тај проценат износити 70%, важно је да што боље разумемо на који начин различити аспекти урбаницитета утичу на наш мозак. Како живот у граду утиче на мозак и може ли некад природе да буде превише, откријте у новом тексту др Милице Нешић.
Откриће улоге регулаторних Т лимфоцита показује како имунски систем одржава равнотежу између одбране организма и спречавања прекомерних, аутоимуних реакција. Како ова „двосекла“ имунска контрола, између Скиле и Харибде, може бити и заштитна и штетна, у зависности од контекста болести и терапијских приступа, откријте у тексту др Срђе Јанковића.
Клод је имплементирани велики језички модел, који је обучен на изузетно великом броју података и фино подешен путем људског залагања и рада да буде прихватљив људима. Др Вања Суботић доноси нам причу о томе шта овакви модели заправо јесу, а шта нису, разоткривајући њихове могућности, ограничења и заблуде које прате њихову све ширу употребу.
Квантна механика открива да се на најдубљем нивоу стварности честице понашају на начине који измичу интуицији, спајајући таласна и честична својства и уводећи вероватноћу као основни принцип природе. Др Станко Томић истражује како ова необична правила обликују наше разумевање света и зашто је квантна стварност истовремено фасцинантна и тешко појмљива.
У Сан Франциску је 2019. одржана дебата између човека и машине, коју је консензусом публике добио овај први. Може ли вештачка интелигенција данас да победи човека у дебати и каква нам питања такав такмичарски сусрет отвара о природи аргументације, уверљивости и границама машинског разумевања језика, откријте у тексту Марте Васић.
Од праисторијских насеобина и склоништа до савремених кућа, архитектура је често покушавала да пронађе равнотежу између живота на земљи и потребе да се човек уздигне изнад ње. Милијана Живковић доноси нам причу о необичним грађевинама које „лебде“ између неба и земље, истражујући како су куће на дрвету кроз историју прерасле из склоништа у симбол игре, слободе и другачијег односа према простору и природи.
Британски филозофи Томас Хобс и Џереми Бентам веровали су да је својина инвенција културе, то јест људска институција. Има ли у животињском свету, као и у људском свету мимо система конститутивних и регулативних правила, својине и поседовања или макар неких сличних посесивних биохевиоралних образаца, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића.
Фармацеутска индустрија данас се суочава са изазовом да истовремено развија ефикасне лекове и смањује негативан утицај производње и потрошње медикамената на животну средину. Павле Зелић у свом новом тексту истражује како концепт зелене фармације настоји да помири здравље људи и здравље планете, од дизајна молекула до еколошких последица фармацеутског отпада.
У 17. веку, у доба великих научних открића и преиспитивања друштвеног поретка, бројни мислиоци замишљали су идеална друштва заснована на знању, разуму и напретку науке. Петар Нуркић води нас на путовање кроз свет научних утопија, откривајући како су визије савршених заједница одражавале наде, страхове и интелектуалне промене раног модерног доба.
Пројекат грађанске науке TreeGems, који се реализује у оквиру Јавног позива ЦПН-а, бави се мапирањем, документовањем и проучавањем записа – светих стабала која имају важну улогу у народној традицији Шумадије. У тексту Богдана Ђорђевића откријте како се кроз сарадњу грађана и истраживача преплићу наука, наслеђе и очување природе у настојању да се сачувају ова јединствена места колективног памћења.
У сусрет пролећу, Ана Самарџић доноси нам причу о необичном летећем инсекту, готово магичног изгледа, који је људима, а посебно научницима и уметницима, привлачио пажњу од праисторије до данас. У њеном тексту сазнајте шта је то што издваја вилинског коњица од других инсеката и зашто је остао вечити извор инспирације за многа дела ликовне и примењене уметности.
Један од најуспешнијих и вероватно најинтригантнијих сликара маниризма, ликовног правца с краја ренесансе, био је италијански сликар Ђузепе Арчимболдо, творац необичних портрета сачињених од предмета, цвећа, поврћа и воћа. Др Јована Николић води нас на путовање кроз чудесни ликовни језик овог сликара, препун визуелних ребуса и загонетки за посматраче.
Судбина чувеног аргентинског стрип сценаристе Хектора Германа Естерхелда нераскидиво је повезана са најболнијом епохом из историје ове земље, којој се баш ових дана навршава јубилеј. У новом тексту Николе Драгомировића откријте више о аргентинској школи стрипа, Естерхелдовом животу и трагичној судбини, као и његовом стрипу Етернаут, једном од симбола отпора војној хунти.
Часопис „Елементи“ препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Алиса Викић, Сања Црњански, Жељко Лончар, Вук Палибрк, Сергеј Туцаков, и Урош Павловић, који је осмислио и изглед насловне стране.
Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима и путем портала prodavnica.cpn.rs.