Ljudi se već dugo pitaju da li se nama zaista posrećilo da smo na planeti koja je savršena za život kakav poznajemo ili ima još takvih planeta u kosmosu. Inspirisan takvim pitanjima, temat 44. broja „Elemenata“ posvećen je potrazi za Zemljinom bliznakinjom.
Početkom ove godine, počeo je desetogodišnji globalni naučni projekat Eksperiment lova na Zemlju (engl. Terra Hunting Experiment), koji će tragati za planetama nalik Zemlji koje orbitiraju oko zvezda poput našeg Sunca. Kako će izgledati ova dugogodišnja potraga, zašto je otkrivanje Zemljine bliznakinje toliko teško i šta bi takvo otkriće značilo za naše razumevanje svemira, saznajte u novom tekstu poznatog naučnog novinara Miće Tatalovića.
Dr Darko Donevski donosi nam priču o odbeglim planetama – misterioznim svetovima koji lutaju galaksijom bez matične zvezde, dovodeći u pitanje same definicije planeta i načine njihovog nastanka. Kroz najnovija otkrića i metode poput gravitacionih mikrosočiva, on pokazuje da bi ovakvi usamljeni objekti mogli biti brojniji nego što se mislilo i da otkrivaju složenu i dinamičnu prirodu svemira.
S obzirom na to da danas pola svetskog stanovništva živi u gradovima, a procenjuje se da će za dvadesetak godina taj procenat iznositi 70%, važno je da što bolje razumemo na koji način različiti aspekti urbaniciteta utiču na naš mozak. Kako život u gradu utiče na mozak i može li nekad prirode da bude previše, otkrijte u novom tekstu dr Milice Nešić.
Otkriće uloge regulatornih T limfocita pokazuje kako imunski sistem održava ravnotežu između odbrane organizma i sprečavanja prekomernih, autoimunih reakcija. Kako ova „dvosekla“ imunska kontrola, između Skile i Haribde, može biti i zaštitna i štetna, u zavisnosti od konteksta bolesti i terapijskih pristupa, otkrijte u tekstu dr Srđe Jankovića.
Klod je implementirani veliki jezički model, koji je obučen na izuzetno velikom broju podataka i fino podešen putem ljudskog zalaganja i rada da bude prihvatljiv ljudima. Dr Vanja Subotić donosi nam priču o tome šta ovakvi modeli zapravo jesu, a šta nisu, razotkrivajući njihove mogućnosti, ograničenja i zablude koje prate njihovu sve širu upotrebu.
Kvantna mehanika otkriva da se na najdubljem nivou stvarnosti čestice ponašaju na načine koji izmiču intuiciji, spajajući talasna i čestična svojstva i uvodeći verovatnoću kao osnovni princip prirode. Dr Stanko Tomić istražuje kako ova neobična pravila oblikuju naše razumevanje sveta i zašto je kvantna stvarnost istovremeno fascinantna i teško pojmljiva.
U San Francisku je 2019. održana debata između čoveka i mašine, koju je konsenzusom publike dobio ovaj prvi. Može li veštačka inteligencija danas da pobedi čoveka u debati i kakva nam pitanja takav takmičarski susret otvara o prirodi argumentacije, uverljivosti i granicama mašinskog razumevanja jezika, otkrijte u tekstu Marte Vasić.
Od praistorijskih naseobina i skloništa do savremenih kuća, arhitektura je često pokušavala da pronađe ravnotežu između života na zemlji i potrebe da se čovek uzdigne iznad nje. Milijana Živković donosi nam priču o neobičnim građevinama koje „lebde“ između neba i zemlje, istražujući kako su kuće na drvetu kroz istoriju prerasle iz skloništa u simbol igre, slobode i drugačijeg odnosa prema prostoru i prirodi.
Britanski filozofi Tomas Hobs i Džeremi Bentam verovali su da je svojina invencija kulture, to jest ljudska institucija. Ima li u životinjskom svetu, kao i u ljudskom svetu mimo sistema konstitutivnih i regulativnih pravila, svojine i posedovanja ili makar nekih sličnih posesivnih biohevioralnih obrazaca, saznajte u novom tekstu dr Igora Živanovića.
Farmaceutska industrija danas se suočava sa izazovom da istovremeno razvija efikasne lekove i smanjuje negativan uticaj proizvodnje i potrošnje medikamenata na životnu sredinu. Pavle Zelić u svom novom tekstu istražuje kako koncept zelene farmacije nastoji da pomiri zdravlje ljudi i zdravlje planete, od dizajna molekula do ekoloških posledica farmaceutskog otpada.
U 17. veku, u doba velikih naučnih otkrića i preispitivanja društvenog poretka, brojni mislioci zamišljali su idealna društva zasnovana na znanju, razumu i napretku nauke. Petar Nurkić vodi nas na putovanje kroz svet naučnih utopija, otkrivajući kako su vizije savršenih zajednica odražavale nade, strahove i intelektualne promene ranog modernog doba.
Projekat građanske nauke TreeGems, koji se realizuje u okviru Javnog poziva CPN-a, bavi se mapiranjem, dokumentovanjem i proučavanjem zapisa – svetih stabala koja imaju važnu ulogu u narodnoj tradiciji Šumadije. U tekstu Bogdana Đorđevića otkrijte kako se kroz saradnju građana i istraživača prepliću nauka, nasleđe i očuvanje prirode u nastojanju da se sačuvaju ova jedinstvena mesta kolektivnog pamćenja.
U susret proleću, Ana Samardžić donosi nam priču o neobičnom letećem insektu, gotovo magičnog izgleda, koji je ljudima, a posebno naučnicima i umetnicima, privlačio pažnju od praistorije do danas. U njenom tekstu saznajte šta je to što izdvaja vilinskog konjica od drugih insekata i zašto je ostao večiti izvor inspiracije za mnoga dela likovne i primenjene umetnosti.
Jedan od najuspešnijih i verovatno najintrigantnijih slikara manirizma, likovnog pravca s kraja renesanse, bio je italijanski slikar Đuzepe Arčimboldo, tvorac neobičnih portreta sačinjenih od predmeta, cveća, povrća i voća. Dr Jovana Nikolić vodi nas na putovanje kroz čudesni likovni jezik ovog slikara, prepun vizuelnih rebusa i zagonetki za posmatrače.
Sudbina čuvenog argentinskog strip scenariste Hektora Germana Esterhelda neraskidivo je povezana sa najbolnijom epohom iz istorije ove zemlje, kojoj se baš ovih dana navršava jubilej. U novom tekstu Nikole Dragomirovića otkrijte više o argentinskoj školi stripa, Esterheldovom životu i tragičnoj sudbini, kao i njegovom stripu Eternaut, jednom od simbola otpora vojnoj hunti.
Časopis „Elementi“ prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Nikola Korać, Alisa Vikić, Sanja Crnjanski, Željko Lončar, Vuk Palibrk, Sergej Tucakov, i Uroš Pavlović, koji je osmislio i izgled naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima i putem portala prodavnica.cpn.rs.