Темат најновијег издања Елемената истражује комплексан, загонетан и непосредан однос човека и природе из различитих перспектива. У првом тексту сазнајемо на шта тачно мислимо када говоримо о људској природи и да ли она уопште постоји, док нам други текст у оквиру темата отвара нова питања и нуди концепт подивљавања као корак ка „помирењу“ човека и природе.

Једноставна интернет претрага показује да је број наслова у којима се налазе речи људска природа или питање шта нас чини људима непрегледан, а наведени примери из свакодневног живота указују на то да се овом темом, успут или темељно, баве готово сви. Др Игор Живановић, представио нам је кратку историју теорија о људској природи, а потом расветлио нејасноће и неодређености у томе на које људе мислимо када говоримо о људској природи.

Генерална скупштина Уједињених нација наредну деценију, 2021–2030, декларисала је као „декаду рестаурације екосистема“. Многи сматрају да управо подивљавање (rewilding) пружа један од могућих путоказа ка визији у којој ће „2050. године биодиверзитет бити поштован, очуван и обновљен, са њим ће се поступати мудро, уз очување свих функција екосистема“. Међутим, подивљавање је последњих година промовисано и критиковано с подједнаким ентузијазмом. Аргументе „за“ и „против“, уредник Елемената Иван Умељић изложио је у форми дебате – из угла неколико научних дисциплина: еволуционе биологије, конзервационе биологије, пољопривреде, социологије и економије.

Илустрација: Никола Кораћ (темат)

Ванредни професор на Катедри за бродоградњу Машинског факултета у Београду и предавач на Универзитету „Федерико Други“ у Напуљу др Игор Бачкалов открива нам да ли ће и у којој мери улогу коју је некад имао славни морепловац Фернандо Магелан преузети вештачка интелигенција. Од др Бачкалова сазнајемо и више о могућностима за увођење специфичног концепта аутономне пловидбе унутрашњим пловним путевима (попут Рајне и Дунава), и обалним подручјима и рубним морима Европе (попут Северног мора).

Током последњих деценија у академским круговима је порасло интересовање за питања која се тичу првобитног насељавања пацифичких острва. Одговори на питања како, када и зашто су ова острва насељена још немају сасвим прецизне одговоре. Међутим, нова истраживања која покривају широк спектар нових приступа и технологија у генетици, лингвистици и археологији, као и посебни осврти на проучавање климатских околности у прошлости довели су до неких неочекиваних открића. Неке раније прихваћене хипотезе се сада доводе у питање, док неке давно одбачене постају поново актуелне. О Викинзима излазећег Сунца писао је Миљан Васић.

Природа, на челу са птицама, одувек је заузимала централно место у модној поетици Александера Лија Меквина. Након његове преране смрти, историчарима моде запао је тежак задатак класификације једног од најплоднијих, најавангарднијих и најрадикалнијих опуса у историји моде који је истовремено нераздвојиво повезан са природом, пише историчар моде Стефан Жарић.

Десноруки су у већини, али помаже ли им то на спортском терену? Како године и године труда упаковати у секунд и по? Колико је „златна“ медаља стварно златна? О занимљивим чињеницама у вези са Олимпијским играма, као и о неизбежној повезаности математике и спорта, пише Богдан Ђорђевић.

Илустрација Ксеније Пантелић за текст Математика олимпизма

Данас је, можда више него икад, јасно да нас од загађења пластиком никакво технолошко чудо, само по себи, неће спасити. Иако су нам нова технолошка решења и те како потребна, оно што нам је заиста неопходно јесте свест о размерама потенцијалне еколошке катастрофе, уз већи степен личне одговорности према животној средини. Ђорђе Петровић нам доноси причу о новим приступима рециклажи, иновативним решењима, као и о будућим корацима на овом пољу.

Иако деца често не виде ништа лоше у игрању видео-игара, родитељи могу бити забринути ако она занемарују друге активности због прекомерног играња, поготово ако то иде до те мере да наликује зависности. Постоји ли веза између играња насилних видео-игара и агресивности? Могу ли видео-игре позитивно да утичу на развој когнитивних, социјалних, емоционалних, па и моторичких способности? Одговоре на ова питања даје нам психолог Дарко Стојиловић.

Ивана Николић у првом од своја два текста описује систем машинског учења Ева, који представља вероватно најбољи пример како анализа података може допринети ефикасним политикама у борби против пандемије коронавируса. У другом, она нам открива са којим се проблемима суочавају особе са оштећеним слухом када желе да се баве науком и где је то „запело“ када је реч о знаковном језику и науци.

Петар Нуркић у свом тексту насловљеном Уклети мозак, уклете случајности покушава да пронађе одговор на питање зашто људи верују у духове, EVP аудио-снимке паранормалних звукова, нумерологију, библијски код, гатање, Нострадамусова пророчанства, телекинезу и друга натприродна искуства. Апофенија и пареидолија термини су који врло вероватно могу да објасне највећи број многих необичних искустава и појава.

Илустрација Монике Ланг за текст Орнитолог Меквин

Свемирски телескоп „Џејмс Веб“, највећи свемирски телескоп који је човек досад конструисао, биће лансиран пут своје орбите 18. децембра. Како ће изгледати и како ће бити искоришћени подаци са овог телескопа? Да ли је „револуција у науци“ сувише лаконски састављена синтагма која не осликава праве размере изазова и циљева са којима ће се астрономија срести након што „Веб“ започне своја снимања? Нека од претходних Орбитирања у сегментима су помињала главне научне планове ове грандиозне свемирске опсерваторије, а др Дарко Доневски у 26. броју Елемената даје одговоре на нека од споменутих питања.

У зависности од поднебља и културе из које стрип долази, постоје одређене правилности у погледу његовог изгледа, формата и техничких карактеристика. Шта одликује амерички, а шта франкофони стрип, сазнајте у новом тексту стрип критичара и есејисте Николе Драгомировића.

Светлост представља један од природних феномена који су током историје привлачили велику пажњу и научника и уметника. Истраживање светлости доживело је врхунац крајем 19. века када се на француској сцени појављује група младих уметника који одбацују академску традицију сликања у атељеу и своје штафелаје износе на париске улице и у паркове надомак града. Oви уметници, познати под именом импресионисти, променили су однос сликарства према светлости и боји и усмерили интересовање уметника ка другачијим, дотад невиђеним темама свакодневног живота обичних људи у великом граду. Кроз импресионистичку трку за светлошћу води нас др Јована Николић.

Чланак Ане Самарџић Фантастичне звери и где их наћи (у историји уметности) говори о животињама као актерима уметничких композиција у различитим периодима, стиловима, правцима и жанровима, али и њиховој променљивој улози која је пратила људска сазнања и имагинарна тумачења.

Насловну страну и текстове у оквиру темата илустровао је Никола Кораћ, док су аутори осталих илустрација у најновијем издању Елемената Моника Ланг, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Ксенија Пантелић, Жељко Лончар, Срђа Драговић, Ивана Бугариновић, Вук Палибрк и Сергеј Туцаков.

подели