Temat najnovijeg izdanja Elemenata istražuje kompleksan, zagonetan i neposredan odnos čoveka i prirode iz različitih perspektiva. U prvom tekstu saznajemo na šta tačno mislimo kada govorimo o ljudskoj prirodi i da li ona uopšte postoji, dok nam drugi tekst u okviru temata otvara nova pitanja i nudi koncept podivljavanja kao korak ka „pomirenju“ čoveka i prirode.

Jednostavna internet pretraga pokazuje da je broj naslova u kojima se nalaze reči ljudska priroda ili pitanje šta nas čini ljudima nepregledan, a navedeni primeri iz svakodnevnog života ukazuju na to da se ovom temom, usput ili temeljno, bave gotovo svi. Dr Igor Živanović, predstavio nam je kratku istoriju teorija o ljudskoj prirodi, a potom rasvetlio nejasnoće i neodređenosti u tome na koje ljude mislimo kada govorimo o ljudskoj prirodi.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija narednu deceniju, 2021–2030, deklarisala je kao „dekadu restauracije ekosistema“. Mnogi smatraju da upravo podivljavanje (rewilding) pruža jedan od mogućih putokaza ka viziji u kojoj će „2050. godine biodiverzitet biti poštovan, očuvan i obnovljen, sa njim će se postupati mudro, uz očuvanje svih funkcija ekosistema“. Međutim, podivljavanje je poslednjih godina promovisano i kritikovano s podjednakim entuzijazmom. Argumente „za“ i „protiv“, urednik Elemenata Ivan Umeljić izložio je u formi debate – iz ugla nekoliko naučnih disciplina: evolucione biologije, konzervacione biologije, poljoprivrede, sociologije i ekonomije.

Ilustracija: Nikola Korać (temat)

Vanredni profesor na Katedri za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu i predavač na Univerzitetu „Federiko Drugi“ u Napulju dr Igor Bačkalov otkriva nam da li će i u kojoj meri ulogu koju je nekad imao slavni moreplovac Fernando Magelan preuzeti veštačka inteligencija. Od dr Bačkalova saznajemo i više o mogućnostima za uvođenje specifičnog koncepta autonomne plovidbe unutrašnjim plovnim putevima (poput Rajne i Dunava), i obalnim područjima i rubnim morima Evrope (poput Severnog mora).

Tokom poslednjih decenija u akademskim krugovima je poraslo interesovanje za pitanja koja se tiču prvobitnog naseljavanja pacifičkih ostrva. Odgovori na pitanja kako, kada i zašto su ova ostrva naseljena još nemaju sasvim precizne odgovore. Međutim, nova istraživanja koja pokrivaju širok spektar novih pristupa i tehnologija u genetici, lingvistici i arheologiji, kao i posebni osvrti na proučavanje klimatskih okolnosti u prošlosti doveli su do nekih neočekivanih otkrića. Neke ranije prihvaćene hipoteze se sada dovode u pitanje, dok neke davno odbačene postaju ponovo aktuelne. O Vikinzima izlazećeg Sunca pisao je Miljan Vasić.

Priroda, na čelu sa pticama, oduvek je zauzimala centralno mesto u modnoj poetici Aleksandera Lija Mekvina. Nakon njegove prerane smrti, istoričarima mode zapao je težak zadatak klasifikacije jednog od najplodnijih, najavangardnijih i najradikalnijih opusa u istoriji mode koji je istovremeno nerazdvojivo povezan sa prirodom, piše istoričar mode Stefan Žarić.

Desnoruki su u većini, ali pomaže li im to na sportskom terenu? Kako godine i godine truda upakovati u sekund i po? Koliko je „zlatna“ medalja stvarno zlatna? O zanimljivim činjenicama u vezi sa Olimpijskim igrama, kao i o neizbežnoj povezanosti matematike i sporta, piše Bogdan Đorđević.

Ilustracija Ksenije Pantelić za tekst Matematika olimpizma

Danas je, možda više nego ikad, jasno da nas od zagađenja plastikom nikakvo tehnološko čudo, samo po sebi, neće spasiti. Iako su nam nova tehnološka rešenja i te kako potrebna, ono što nam je zaista neophodno jeste svest o razmerama potencijalne ekološke katastrofe, uz veći stepen lične odgovornosti prema životnoj sredini. Đorđe Petrović nam donosi priču o novim pristupima reciklaži, inovativnim rešenjima, kao i o budućim koracima na ovom polju.

Iako deca često ne vide ništa loše u igranju video-igara, roditelji mogu biti zabrinuti ako ona zanemaruju druge aktivnosti zbog prekomernog igranja, pogotovo ako to ide do te mere da nalikuje zavisnosti. Postoji li veza između igranja nasilnih video-igara i agresivnosti? Mogu li video-igre pozitivno da utiču na razvoj kognitivnih, socijalnih, emocionalnih, pa i motoričkih sposobnosti? Odgovore na ova pitanja daje nam psiholog Darko Stojilović.

Ivana Nikolić u prvom od svoja dva teksta opisuje sistem mašinskog učenja Eva, koji predstavlja verovatno najbolji primer kako analiza podataka može doprineti efikasnim politikama u borbi protiv pandemije koronavirusa. U drugom, ona nam otkriva sa kojim se problemima suočavaju osobe sa oštećenim sluhom kada žele da se bave naukom i gde je to „zapelo“ kada je reč o znakovnom jeziku i nauci.

Petar Nurkić u svom tekstu naslovljenom Ukleti mozak, uklete slučajnosti pokušava da pronađe odgovor na pitanje zašto ljudi veruju u duhove, EVP audio-snimke paranormalnih zvukova, numerologiju, biblijski kod, gatanje, Nostradamusova proročanstva, telekinezu i druga natprirodna iskustva. Apofenija i pareidolija termini su koji vrlo verovatno mogu da objasne najveći broj mnogih neobičnih iskustava i pojava.

Ilustracija Monike Lang za tekst Ornitolog Mekvin

Svemirski teleskop „Džejms Veb“, najveći svemirski teleskop koji je čovek dosad konstruisao, biće lansiran put svoje orbite 18. decembra. Kako će izgledati i kako će biti iskorišćeni podaci sa ovog teleskopa? Da li je „revolucija u nauci“ suviše lakonski sastavljena sintagma koja ne oslikava prave razmere izazova i ciljeva sa kojima će se astronomija sresti nakon što „Veb“ započne svoja snimanja? Neka od prethodnih Orbitiranja u segmentima su pominjala glavne naučne planove ove grandiozne svemirske opservatorije, a dr Darko Donevski u 26. broju Elemenata daje odgovore na neka od spomenutih pitanja.

U zavisnosti od podneblja i kulture iz koje strip dolazi, postoje određene pravilnosti u pogledu njegovog izgleda, formata i tehničkih karakteristika. Šta odlikuje američki, a šta frankofoni strip, saznajte u novom tekstu strip kritičara i esejiste Nikole Dragomirovića.

Svetlost predstavlja jedan od prirodnih fenomena koji su tokom istorije privlačili veliku pažnju i naučnika i umetnika. Istraživanje svetlosti doživelo je vrhunac krajem 19. veka kada se na francuskoj sceni pojavljuje grupa mladih umetnika koji odbacuju akademsku tradiciju slikanja u ateljeu i svoje štafelaje iznose na pariske ulice i u parkove nadomak grada. Ovi umetnici, poznati pod imenom impresionisti, promenili su odnos slikarstva prema svetlosti i boji i usmerili interesovanje umetnika ka drugačijim, dotad neviđenim temama svakodnevnog života običnih ljudi u velikom gradu. Kroz impresionističku trku za svetlošću vodi nas dr Jovana Nikolić.

Članak Ane Samardžić Fantastične zveri i gde ih naći (u istoriji umetnosti) govori o životinjama kao akterima umetničkih kompozicija u različitim periodima, stilovima, pravcima i žanrovima, ali i njihovoj promenljivoj ulozi koja je pratila ljudska saznanja i imaginarna tumačenja.

Naslovnu stranu i tekstove u okviru temata ilustrovao je Nikola Korać, dok su autori ostalih ilustracija u najnovijem izdanju Elemenata Monika Lang, Đorđe Balmazović / škart, Ksenija Pantelić, Željko Lončar, Srđa Dragović, Ivana Bugarinović, Vuk Palibrk i Sergej Tucakov.

podeli