Temat najnovijeg izdanja Elemenata istražuje kompleksan, zagonetan i neposredan odnos čoveka i prirode iz različitih perspektiva. U prvom tekstu saznajemo na šta tačno mislimo kada govorimo o ljudskoj prirodi i da li ona uopšte postoji, dok nam drugi tekst u okviru temata otvara nova pitanja i nudi koncept podivljavanja kao korak ka „pomirenju“ čoveka i prirode.
Jednostavna internet pretraga pokazuje da je broj naslova u kojima se nalaze reči ljudska priroda ili pitanje šta nas čini ljudima nepregledan, a navedeni primeri iz svakodnevnog života ukazuju na to da se ovom temom, usput ili temeljno, bave gotovo svi. Dr Igor Živanović, predstavio nam je kratku istoriju teorija o ljudskoj prirodi, a potom rasvetlio nejasnoće i neodređenosti u tome na koje ljude mislimo kada govorimo o ljudskoj prirodi.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija narednu deceniju, 2021–2030, deklarisala je kao „dekadu restauracije ekosistema“. Mnogi smatraju da upravo podivljavanje (rewilding) pruža jedan od mogućih putokaza ka viziji u kojoj će „2050. godine biodiverzitet biti poštovan, očuvan i obnovljen, sa njim će se postupati mudro, uz očuvanje svih funkcija ekosistema“. Međutim, podivljavanje je poslednjih godina promovisano i kritikovano s podjednakim entuzijazmom. Argumente „za“ i „protiv“, urednik Elemenata Ivan Umeljić izložio je u formi debate – iz ugla nekoliko naučnih disciplina: evolucione biologije, konzervacione biologije, poljoprivrede, sociologije i ekonomije.
Vanredni profesor na Katedri za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu i predavač na Univerzitetu „Federiko Drugi“ u Napulju dr Igor Bačkalov otkriva nam da li će i u kojoj meri ulogu koju je nekad imao slavni moreplovac Fernando Magelan preuzeti veštačka inteligencija. Od dr Bačkalova saznajemo i više o mogućnostima za uvođenje specifičnog koncepta autonomne plovidbe unutrašnjim plovnim putevima (poput Rajne i Dunava), i obalnim područjima i rubnim morima Evrope (poput Severnog mora).
Tokom poslednjih decenija u akademskim krugovima je poraslo interesovanje za pitanja koja se tiču prvobitnog naseljavanja pacifičkih ostrva. Odgovori na pitanja kako, kada i zašto su ova ostrva naseljena još nemaju sasvim precizne odgovore. Međutim, nova istraživanja koja pokrivaju širok spektar novih pristupa i tehnologija u genetici, lingvistici i arheologiji, kao i posebni osvrti na proučavanje klimatskih okolnosti u prošlosti doveli su do nekih neočekivanih otkrića. Neke ranije prihvaćene hipoteze se sada dovode u pitanje, dok neke davno odbačene postaju ponovo aktuelne. O Vikinzima izlazećeg Sunca pisao je Miljan Vasić.
Priroda, na čelu sa pticama, oduvek je zauzimala centralno mesto u modnoj poetici Aleksandera Lija Mekvina. Nakon njegove prerane smrti, istoričarima mode zapao je težak zadatak klasifikacije jednog od najplodnijih, najavangardnijih i najradikalnijih opusa u istoriji mode koji je istovremeno nerazdvojivo povezan sa prirodom, piše istoričar mode Stefan Žarić.
Desnoruki su u većini, ali pomaže li im to na sportskom terenu? Kako godine i godine truda upakovati u sekund i po? Koliko je „zlatna“ medalja stvarno zlatna? O zanimljivim činjenicama u vezi sa Olimpijskim igrama, kao i o neizbežnoj povezanosti matematike i sporta, piše Bogdan Đorđević.
Danas je, možda više nego ikad, jasno da nas od zagađenja plastikom nikakvo tehnološko čudo, samo po sebi, neće spasiti. Iako su nam nova tehnološka rešenja i te kako potrebna, ono što nam je zaista neophodno jeste svest o razmerama potencijalne ekološke katastrofe, uz veći stepen lične odgovornosti prema životnoj sredini. Đorđe Petrović nam donosi priču o novim pristupima reciklaži, inovativnim rešenjima, kao i o budućim koracima na ovom polju.
Iako deca često ne vide ništa loše u igranju video-igara, roditelji mogu biti zabrinuti ako ona zanemaruju druge aktivnosti zbog prekomernog igranja, pogotovo ako to ide do te mere da nalikuje zavisnosti. Postoji li veza između igranja nasilnih video-igara i agresivnosti? Mogu li video-igre pozitivno da utiču na razvoj kognitivnih, socijalnih, emocionalnih, pa i motoričkih sposobnosti? Odgovore na ova pitanja daje nam psiholog Darko Stojilović.
Ivana Nikolić u prvom od svoja dva teksta opisuje sistem mašinskog učenja Eva, koji predstavlja verovatno najbolji primer kako analiza podataka može doprineti efikasnim politikama u borbi protiv pandemije koronavirusa. U drugom, ona nam otkriva sa kojim se problemima suočavaju osobe sa oštećenim sluhom kada žele da se bave naukom i gde je to „zapelo“ kada je reč o znakovnom jeziku i nauci.
Petar Nurkić u svom tekstu naslovljenom Ukleti mozak, uklete slučajnosti pokušava da pronađe odgovor na pitanje zašto ljudi veruju u duhove, EVP audio-snimke paranormalnih zvukova, numerologiju, biblijski kod, gatanje, Nostradamusova proročanstva, telekinezu i druga natprirodna iskustva. Apofenija i pareidolija termini su koji vrlo verovatno mogu da objasne najveći broj mnogih neobičnih iskustava i pojava.
Svemirski teleskop „Džejms Veb“, najveći svemirski teleskop koji je čovek dosad konstruisao, biće lansiran put svoje orbite 18. decembra. Kako će izgledati i kako će biti iskorišćeni podaci sa ovog teleskopa? Da li je „revolucija u nauci“ suviše lakonski sastavljena sintagma koja ne oslikava prave razmere izazova i ciljeva sa kojima će se astronomija sresti nakon što „Veb“ započne svoja snimanja? Neka od prethodnih Orbitiranja u segmentima su pominjala glavne naučne planove ove grandiozne svemirske opservatorije, a dr Darko Donevski u 26. broju Elemenata daje odgovore na neka od spomenutih pitanja.
U zavisnosti od podneblja i kulture iz koje strip dolazi, postoje određene pravilnosti u pogledu njegovog izgleda, formata i tehničkih karakteristika. Šta odlikuje američki, a šta frankofoni strip, saznajte u novom tekstu strip kritičara i esejiste Nikole Dragomirovića.
Svetlost predstavlja jedan od prirodnih fenomena koji su tokom istorije privlačili veliku pažnju i naučnika i umetnika. Istraživanje svetlosti doživelo je vrhunac krajem 19. veka kada se na francuskoj sceni pojavljuje grupa mladih umetnika koji odbacuju akademsku tradiciju slikanja u ateljeu i svoje štafelaje iznose na pariske ulice i u parkove nadomak grada. Ovi umetnici, poznati pod imenom impresionisti, promenili su odnos slikarstva prema svetlosti i boji i usmerili interesovanje umetnika ka drugačijim, dotad neviđenim temama svakodnevnog života običnih ljudi u velikom gradu. Kroz impresionističku trku za svetlošću vodi nas dr Jovana Nikolić.
Članak Ane Samardžić Fantastične zveri i gde ih naći (u istoriji umetnosti) govori o životinjama kao akterima umetničkih kompozicija u različitim periodima, stilovima, pravcima i žanrovima, ali i njihovoj promenljivoj ulozi koja je pratila ljudska saznanja i imaginarna tumačenja.
Naslovnu stranu i tekstove u okviru temata ilustrovao je Nikola Korać, dok su autori ostalih ilustracija u najnovijem izdanju Elemenata Monika Lang, Đorđe Balmazović / škart, Ksenija Pantelić, Željko Lončar, Srđa Dragović, Ivana Bugarinović, Vuk Palibrk i Sergej Tucakov.