У центру

Елементи 24

У продаји је нови, 24. број часописа Елементи!

Петог јуна навршиће се тачно 40 година од када је у билтену Morbidity and Mortality Weekly америчког Центра за контролу болести тим клиничара објавио чланак у којем је описано првих пет случајева пацијената оболелих од сиде. Тим поводом, нови Елементи доносе темат „Поуке пандемије ХИВ-а“ о једној од најразорнијих пандемија модерног доба која нас, иако је веома специфична, може научити много чему што је и те како примењиво и у одговору на данашњу пандемију Ковид-19.

Темат отвара чланак „Спора оштрица пробија штит“ имунолога др Срђе Јанковића, који је посегао за метафором из романа Френка Херберта „Дина“ како би читаоце увео у причу о овој заразној болести чија је патогенеза једна од најспоријих у целокупној медицини, а латентни период међу најдужим за које се зна.

Наредни текст „На истој страни“, угледног њујоршког психијатра др Дамира Хуремовића, говори о самоћи, изолацији и одбачености људи оболелих од сиде и о трауматским искуствима кроз која су пролазили заједно са својим породицама и пријатељима.

Темат затвара чланак „Нулти пацијент“, у којем се Иван Умељић осврће на неколико најважнијих епизода које су претходиле открићу из 1981. године, а за које се претпоставља да су утрле пут пандемији ХИВ-а, укључујући и на ону најзагонетнију – прелазак вируса са шимпанзи на човека.

Илустрација: Ђорђе Балмазовић/шкарт

„Није новост да људи одувек верују у разне уврнуте ствари, а непознавање узрока природних појава неретко је кроз историју доводило до помрачења ума“, наводи у свом тексту о феномену сујеверја научни сарадник Института за филозофију др Игор Живановић. Он сматра да би једна од најважнијих последица разумевања ове узрочно-последичне везе требало да буде дисквалификација сујеверја – веровања да природни догађаји имају натприродне узроке или да на физичка збивања може да се утиче посебно осмишљеним речима и вешто дизајнираним ритуалима.

Интелигенција јe значајан научни појам који је важно изучавати и који може да буде изузетно користан. Проблем настаје када се томе приступи само из једне перспективе. Уверење о научној неприкосновености IQ скора некима може послужити као оправдање да за неједнакости у друштву не траже узроке у лошим политикама и неједнакостима у образовању, социо-економском статусу и другим факторима, већ у инхерентним разликама у менталном функционисању људи. Међутим, разлике на тестовима су пре исход него узрок неједнакости, сматра психолог Дарко Стојиловић.

Астрофизичар и стипендиста италијанске владе у области космологије Дарко Доневски у колумни Орбитирање доноси још једну занимљиву причу о „урбаној поетици невидљивих градова и галаксија“. Стални сарадник часописа нам открива да градови и галаксије пролазе кроз сличне фазе еволуције, а овај текст красе фантастичне илустрације Ирене Гајић.

Илустрација: Ирена Гајић

Климатске промене и све интензивнији нестанак врста укључује и дрвеће традиционално коришћено за израду музичких инструмената, нарочито гитара. У светлу тврдњи еколошких активиста по којима сваке две секунде нестаје шума величине фудбалског игралишта, поставља се и питање будућности овог инструмента. Гитариста групе Канда, Коџа и Небојша Ненад Пејовић истиче да еколошки проблеми са којима се суочава савремени човек нису узроковани индустријом музичких инструмената, али да они све више утичу на све чиниоце тржишта, велика предузећа, градитеље инструмената, дистрибутере и крајње кориснике – свираче.

Амазон има Алексу, Епл има Сири, а ту је и Гугл хоум. На већини тржишта на којима су присутни, Алекса, Сири и Гугл хоум имају инсталиран женски глас. А и када то није случај, и даље је јасно да је реч о супругама, а не о супрузима: оне су антропоморфне, зооморфне или аутоматизоване и у највећем броју случајева обављају кућне послове који, традиционално, припадају женама. Једна индијска компанија је, водећи се овом логиком, све своје кућне апарате назвала „паметне супруге“. Ивана Николић из различитих углова приступа овој теми, открива позадину читаве приче и „паметним супругама“ нуди алтернативу.

У свом другом тексту у 24. броју часописа Елементи Ивана Николић пише о изузетној хемијској разноликости хране коју свакодневно конзумирамо и која би се могла посматрати као својеврсна „тамна материја“ исхране, с обзиром на то да већина ових састојака остаје готово потпуно невидљива.

Илустрација: Ивана Бугариновић

У ери рапидног раста вештачке интелигенције чини се да линија раздвајања између јавне безбедности и нарушавања приватности постаје све блеђа, сматра Миљан Васић. Он нас детаљније упознаје са могућим злоупотребама софтвера за препознавање лица – али наводи и да постоје околности у којима идентификација уз помоћ компјутерског програма може бити потпуно оправдана.

О несвакидашњем сусрету великог француског просветитеља Денија Дидроа и славне руске царице Катарине Велике писао је Ђорђе Петровић. Како је овај сусрет могао да промени свет, зашто је царица сматрала да Дидро пише по папиру, а она „по људској кожи“, као и то где су се њихова размишљања поклопила, а где коначно разишла – прочитајте у новом броју Елемената.

Милан Јенић пише о најновијем продукту информатичког инжењерства под именом Project Debater. Овај уређај представља савршенство програмерског ума, али и нови изазов који отвара бројна филозофска питања.

Стални пораст нивоа мора дуж европских обала, као последица глобалног загревања, може резултирати ненадокнадивим губицима од поплава, у случају да се не примене додатне мере заштите и смањења ризика. На који начин су овај проблем решили Холанђани и како је „Делта план“ повезан са Јоханом Кројфом, као и то које су све солуције код суочавања са порастом нивоа мора, сазнајте из текста Богдана Ђорђевића.

Петар Нуркић нас у свом тексту води кроз кратку историју емоција: од Аристотелове реторике до Отелове трагедије. Он нам открива како су најпознатији филозофи, али и славни писци описивали и доживљавали страх или бес. Такође, нуди нам и одговоре на питања шта се то крије у позадини меланхолије, како су се људи некада досађивали и коначно – има ли праве љубави без љубоморе?

Илустрација: Жељко Лончар

Хилма аф Клинт је шведска уметница која је живела и стварала крајем 19. и почетком 20. века. Све до осамдесетих година прошлог века њена дела била су непозната широј јавности, а када су откривена и први пут изложена, изазвала су велико изненађење – испоставило се да је ова уметница стварала апстрактне радове пола деценије пре него што ће руски сликар Василиј Кандински представити свету своја апстрактна дела. Детаље из биографије и мноштво информација о достигнућима Хилме аф Клинт доноси нам историчарка уметности Јована Николић.

Ана Самарџић пише о снажном утицају Дарвинове теорије на европску уметност 19. века – период када су се у Европи одвијале бројне револуције, борбе за ослобођење, формирања нових држава, али и када је дошло до великих научних и технолошких открића. Дарвинова теорија еволуције изазвала је бурне реакције у науци, филозофији, религији и уметности, наишавши на бројне критике, али и инспиришући појединце да проуче ову тему.

Стрип критичар и есејиста Никола Драгомировић пише о  томе како аутори стрипова посматрају време као флуид и користе га по сопственом нахођењу. Аутори време понекад растежу на низ панела, док га некад сабијају унутар једног призора, а читалац уз мало „тренинга“ може несметано да прати и разуме уметникова настојања да време убрзава и успорава.

Приче из нових Елемената илустровали су водећи графички уметници из Србије и региона: Ирена Гајић, Никола Кораћ, Моника Ланг, Жељко Лончар, Ивана Бугариновић, Јаков Јаковљевић, Владан Николић, Срђа Драговић, као и Ђорђе Балмазовић (шкарт), који је аутор ликовног решења насловнице и илустрација и мапа у темату.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs