U centru

Elementi 24

U prodaji je novi, 24. broj časopisa Elementi!

Petog juna navršiće se tačno 40 godina od kada je u biltenu Morbidity and Mortality Weekly američkog Centra za kontrolu bolesti tim kliničara objavio članak u kojem je opisano prvih pet slučajeva pacijenata obolelih od side. Tim povodom, novi Elementi donose temat „Pouke pandemije HIV-a“ o jednoj od najrazornijih pandemija modernog doba koja nas, iako je veoma specifična, može naučiti mnogo čemu što je i te kako primenjivo i u odgovoru na današnju pandemiju Kovid-19.

Temat otvara članak „Spora oštrica probija štit“ imunologa dr Srđe Jankovića, koji je posegao za metaforom iz romana Frenka Herberta „Dina“ kako bi čitaoce uveo u priču o ovoj zaraznoj bolesti čija je patogeneza jedna od najsporijih u celokupnoj medicini, a latentni period među najdužim za koje se zna.

Naredni tekst „Na istoj strani“, uglednog njujorškog psihijatra dr Damira Huremovića, govori o samoći, izolaciji i odbačenosti ljudi obolelih od side i o traumatskim iskustvima kroz koja su prolazili zajedno sa svojim porodicama i prijateljima.

Temat zatvara članak „Nulti pacijent“, u kojem se Ivan Umeljić osvrće na nekoliko najvažnijih epizoda koje su prethodile otkriću iz 1981. godine, a za koje se pretpostavlja da su utrle put pandemiji HIV-a, uključujući i na onu najzagonetniju – prelazak virusa sa šimpanzi na čoveka.

Ilustracija: Đorđe Balmazović/škart

„Nije novost da ljudi oduvek veruju u razne uvrnute stvari, a nepoznavanje uzroka prirodnih pojava neretko je kroz istoriju dovodilo do pomračenja uma“, navodi u svom tekstu o fenomenu sujeverja naučni saradnik Instituta za filozofiju dr Igor Živanović. On smatra da bi jedna od najvažnijih posledica razumevanja ove uzročno-posledične veze trebalo da bude diskvalifikacija sujeverja – verovanja da prirodni događaji imaju natprirodne uzroke ili da na fizička zbivanja može da se utiče posebno osmišljenim rečima i vešto dizajniranim ritualima.

Inteligencija je značajan naučni pojam koji je važno izučavati i koji može da bude izuzetno koristan. Problem nastaje kada se tome pristupi samo iz jedne perspektive. Uverenje o naučnoj neprikosnovenosti IQ skora nekima može poslužiti kao opravdanje da za nejednakosti u društvu ne traže uzroke u lošim politikama i nejednakostima u obrazovanju, socio-ekonomskom statusu i drugim faktorima, već u inherentnim razlikama u mentalnom funkcionisanju ljudi. Međutim, razlike na testovima su pre ishod nego uzrok nejednakosti, smatra psiholog Darko Stojilović.

Astrofizičar i stipendista italijanske vlade u oblasti kosmologije Darko Donevski u kolumni Orbitiranje donosi još jednu zanimljivu priču o „urbanoj poetici nevidljivih gradova i galaksija“. Stalni saradnik časopisa nam otkriva da gradovi i galaksije prolaze kroz slične faze evolucije, a ovaj tekst krase fantastične ilustracije Irene Gajić.

Ilustracija: Irena Gajić

Klimatske promene i sve intenzivniji nestanak vrsta uključuje i drveće tradicionalno korišćeno za izradu muzičkih instrumenata, naročito gitara. U svetlu tvrdnji ekoloških aktivista po kojima svake dve sekunde nestaje šuma veličine fudbalskog igrališta, postavlja se i pitanje budućnosti ovog instrumenta. Gitarista grupe Kanda, Kodža i Nebojša Nenad Pejović ističe da ekološki problemi sa kojima se suočava savremeni čovek nisu uzrokovani industrijom muzičkih instrumenata, ali da oni sve više utiču na sve činioce tržišta, velika preduzeća, graditelje instrumenata, distributere i krajnje korisnike – svirače.

Amazon ima Aleksu, Epl ima Siri, a tu je i Gugl houm. Na većini tržišta na kojima su prisutni, Aleksa, Siri i Gugl houm imaju instaliran ženski glas. A i kada to nije slučaj, i dalje je jasno da je reč o suprugama, a ne o supruzima: one su antropomorfne, zoomorfne ili automatizovane i u najvećem broju slučajeva obavljaju kućne poslove koji, tradicionalno, pripadaju ženama. Jedna indijska kompanija je, vodeći se ovom logikom, sve svoje kućne aparate nazvala „pametne supruge“. Ivana Nikolić iz različitih uglova pristupa ovoj temi, otkriva pozadinu čitave priče i „pametnim suprugama“ nudi alternativu.

U svom drugom tekstu u 24. broju časopisa Elementi Ivana Nikolić piše o izuzetnoj hemijskoj raznolikosti hrane koju svakodnevno konzumiramo i koja bi se mogla posmatrati kao svojevrsna „tamna materija“ ishrane, s obzirom na to da većina ovih sastojaka ostaje gotovo potpuno nevidljiva.

Ilustracija: Ivana Bugarinović

U eri rapidnog rasta veštačke inteligencije čini se da linija razdvajanja između javne bezbednosti i narušavanja privatnosti postaje sve bleđa, smatra Miljan Vasić. On nas detaljnije upoznaje sa mogućim zloupotrebama softvera za prepoznavanje lica – ali navodi i da postoje okolnosti u kojima identifikacija uz pomoć kompjuterskog programa može biti potpuno opravdana.

O nesvakidašnjem susretu velikog francuskog prosvetitelja Denija Didroa i slavne ruske carice Katarine Velike pisao je Đorđe Petrović. Kako je ovaj susret mogao da promeni svet, zašto je carica smatrala da Didro piše po papiru, a ona „po ljudskoj koži“, kao i to gde su se njihova razmišljanja poklopila, a gde konačno razišla – pročitajte u novom broju Elemenata.

Milan Jenić piše o najnovijem produktu informatičkog inženjerstva pod imenom Project Debater. Ovaj uređaj predstavlja savršenstvo programerskog uma, ali i novi izazov koji otvara brojna filozofska pitanja.

Stalni porast nivoa mora duž evropskih obala, kao posledica globalnog zagrevanja, može rezultirati nenadoknadivim gubicima od poplava, u slučaju da se ne primene dodatne mere zaštite i smanjenja rizika. Na koji način su ovaj problem rešili Holanđani i kako je „Delta plan“ povezan sa Johanom Krojfom, kao i to koje su sve solucije kod suočavanja sa porastom nivoa mora, saznajte iz teksta Bogdana Đorđevića.

Petar Nurkić nas u svom tekstu vodi kroz kratku istoriju emocija: od Aristotelove retorike do Otelove tragedije. On nam otkriva kako su najpoznatiji filozofi, ali i slavni pisci opisivali i doživljavali strah ili bes. Takođe, nudi nam i odgovore na pitanja šta se to krije u pozadini melanholije, kako su se ljudi nekada dosađivali i konačno – ima li prave ljubavi bez ljubomore?

Ilustracija: Željko Lončar

Hilma af Klint je švedska umetnica koja je živela i stvarala krajem 19. i početkom 20. veka. Sve do osamdesetih godina prošlog veka njena dela bila su nepoznata široj javnosti, a kada su otkrivena i prvi put izložena, izazvala su veliko iznenađenje – ispostavilo se da je ova umetnica stvarala apstraktne radove pola decenije pre nego što će ruski slikar Vasilij Kandinski predstaviti svetu svoja apstraktna dela. Detalje iz biografije i mnoštvo informacija o dostignućima Hilme af Klint donosi nam istoričarka umetnosti Jovana Nikolić.

Ana Samardžić piše o snažnom uticaju Darvinove teorije na evropsku umetnost 19. veka – period kada su se u Evropi odvijale brojne revolucije, borbe za oslobođenje, formiranja novih država, ali i kada je došlo do velikih naučnih i tehnoloških otkrića. Darvinova teorija evolucije izazvala je burne reakcije u nauci, filozofiji, religiji i umetnosti, naišavši na brojne kritike, ali i inspirišući pojedince da prouče ovu temu.

Strip kritičar i esejista Nikola Dragomirović piše o  tome kako autori stripova posmatraju vreme kao fluid i koriste ga po sopstvenom nahođenju. Autori vreme ponekad rastežu na niz panela, dok ga nekad sabijaju unutar jednog prizora, a čitalac uz malo „treninga“ može nesmetano da prati i razume umetnikova nastojanja da vreme ubrzava i usporava.

Priče iz novih Elemenata ilustrovali su vodeći grafički umetnici iz Srbije i regiona: Irena Gajić, Nikola Korać, Monika Lang, Željko Lončar, Ivana Bugarinović, Jakov Jakovljević, Vladan Nikolić, Srđa Dragović, kao i Đorđe Balmazović (škart), koji je autor likovnog rešenja naslovnice i ilustracija i mapa u tematu.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs