Међународној школи научног новинарства на Сицилији присуствовали су и научни новинари из Србије
Текст: М. Николић
Како се моћни дигитални свет све више распростире, залазећи у све поре нашег „овоземаљског“ живота, тако људи лагано почињу да добијају карактеристике Дигимона, а неки трче у сусрет и новим могућностима развоја Сајбер-човека. Наука и технологија су кључни покретачи таквог развоја, а колико је овакав сценарио заиста могућ, знаће само они који су у стању да разумеју и прате нове трендове у овим областима.
У том послу преноса вести, сазнања и нових научнотехнолошких открића широј јавности, научни новинари и комуникатори играју посебно важну улогу. Зато је неизмерно важно да и они сами буду у кораку са дигиталним развојем комуникацијских мрежа које на најефикаснији начин могу допрети до огромног броја људи, који се тренутно налазе у дигиталној сфери, а којих је сваким даном све више.
Овогодишња тема пете Међународне школе научног новинарства, која се одиграла од 9. до 14. јуна у сицилијанском градићу Ериће, односила се управо на тему дигиталних медија и иновација у овој области. Научни новинари и комуникатори из целог света (Европе, Јамајке, Костарике, Израела, Русије, али и Србије) били су у прилици да присуствују овом јединственом догађају и размене искуства.
Циљ Међународне школе научног новинарства је да омогући новој генерацији научних новинара да искусе границе научне презентације, али и да се суоче са изазовима које ова професија носи. Школа је, дакле, била намењена како научним новинарима тако и научним комуникаторима, студентима у овим областима, али и другим стручњацима из области медија и науке.
Током пет дана, учесници школе су пратили предавања и радили у групама које су водили међународни стручњаци из области науке, новинарства и комуникација. Тема овогодишње школе је била „Дигитални свет – компјутинг, мреже и ми“, те су предавања и презентације биле груписане на следећи начин: научне презентације и медијске лабораторије у светлу дигиталних технологија и начина на који интернет утиче на обликовање друштва. Дакле, предавања и радионице овогодишње школе су биле на следеће теме: „Од научног рада до успешне вести, изазови научне прес службе“, „Новинарски увод у свет мреже“, „Извештавање о неуронаукама у рачунарском добу“, „Подизање научне писмености путем дигиталних медија“, „Када научно новинарство сусретне науку: Хакатон“, „Медијска лабораторија: од класичних медија до мултимедијалне редакције“ итд.
Посебну пажњу учесника привукло је предавање „Интернет и рођење веба“, које је одржао Франсоа Флакигер, компјутерски научник из ЦЕРН-а. Наиме, ЦЕРН је између осталог, познат и по томе што је место на коме се практично родио веб какав данас користимо у Европи, али његов допринос у развоју интернета је генерално јако мало познат. Раних деведесетих година, ЦЕРН је био највећи интернет хаб у Европи, са 80% интернет капацитета који се данас налази у ЦЕРН-овом компјутерском центру.
Лепота Међународне школе научног новинарства је и у самој локацији где се дешава, а у питању је Еторе Мајорана, међународни центар за научну културу, основан 1962. и носи назив истакнутог италијанског физичара, рођеног у Сицилији 1906. Еторе Мајорана је центар у ком се одржава преко 118 различитих школа, из најразличитијих научних области, а налази се у старом средњовековном градићу Ериће, где се у три објекта рестаурираних манастира дешава сва високоинтелектуална научна размена.
Међународну школу научног новинарства у Ерићеу су организовали Умберто Досели из Националног института нуклеарних наука и Фабио Туроне из Удружења научних новинара Италије. Захваљујући одличној организацији школе, подељено је 30 стипендија за учеснике из европских земаља и пет стипендија за учеснике који долазе изван Европске уније, што је обухватило и новинаре из Србије, Тамару Вученовић, уредницу Дигиталних икониа са Радио Београда и Марију Николић, уредницу Радио Галаксије и научно-популарног портала Елементаријум, Центра за промоцију науке.
