Учесници првог научног кафеа, који ће се одржати у Научном клубу ЦПН-а, биће др Валтер Пол, руководилац ERC Sinergy пројекта HistoGenes, професор средњовековне историје на Универзитету у Бечу у пензији и доскорашњи директор Института за средњовековна истраживања при Аустријској академији наука, академик др Вујадин Иванишевић и виши научни сарадник др Иван Бугарски са Института за археологију у Београду.

Професор Валтер Пол говориће о пројекту HistoGenes, финансираном од стране Европског истраживачког савета, који уједињује археологе, историчаре, генетичаре и антропологе у анализи и тумачењу остатака преко 6000 особа из периода око 400. до 900. године нове ере, као и о импресивном напретку археогенетичких метода истраживања које пружају додатну потпору писаним и археолошким сведочанствима и омогућавају да се, у новом светлу, сагледа утицај миграција и честих промена у начину живота у региону источне централне Европе.

Академик др Вујадин Иванишевић и виши научни сарадник др Иван Бугарски говориће о археолошким налазима из шестог века, о федератима из Горњомезијског лимеса. Налази до којих су дошли истраживачи са Института за археологију откривају јасно диференцирану и хијерархијски устројену заједницу која je населила дунавскe провинцијe након хунског разарања четрдесетих година 5. века. Током 6. века, када је Римско царство поново окупирало ову територију, такве групе, које су се називале федерати, ангажоване су у одбрани границе и као испомоћ у војним походима Царства, а постоје индиције да су биле укључене и у дистрибуцију добара.

Разговор ће се водити на енглеском језику.

Илустрација: Жељко Лончар

 

Серија разговора који ће се током 2023. године одвијати у оквиру „Аустријско-српског научног кафеа“, о темама у распону од археологије и физике до климатских промена и демографије, пружиће јавности прилику да завири у свет истакнутих научника из Србије и Аустрије и да се упусти у дискусију о науци и њеном ширем друштвеном значају и последицама.

_____________________

Аустријско-српски научни кафе:

„Археологија и генетика – најсавременији увиди у рану историју средњег века“

 Научни клуб, Центар за промоцију науке, Краља Петра 46, Београд

Четвртак, 27. април 2023, у 19 часова

Организатори: Аустријски културни форум Београд и Центар за промоцију науке

Јавни разговор (догађај ће бити сниман и фотографисан)

Улаз је слободан за све посетиоце.

 

Учесници:

Др Валтер Пол (Walter Pohl) – професор средњовековне историје на Универзитету у Бечу у пензији и доскорашњи директор Института за средњовековна истраживања при Аустријској академији наука. Тренутно руководи ERC Synergy пројектом HistoGenes (2020–2026), а проучава и трансформацију римског света и постримских краљевстава, као и етницитет и идентитет у средњем веку и историју степских народа и Италије у раном средњем веку. Аутор је књиге „Авари“ (2018) и монографије о старим Германима, периоду сеобе народа и о манастиру Монтекасино.

Др Вујадин Иванишевић – академик САНУ и истраживач са Института за археологију у Београду, чији истраживачки опус обухвата читав низ тема, међу које спадају проучавање урбанизма, материјалне и духовне културе раздобља касне антике, периода сеоба народа до средњег века, са освртом на рановизантијску епоху. Посебна област истраживања др Иванишевића је изучавање процеса деурбанизације римског града и оснивања нове метрополе Јустинијане Приме – Царичиног града. Његов рад обухвата и проучавање римске и византијске нумизматике и сигилографије, као и кованог новца средњовековне Србије.

Др Иван Бугарски – археолог, виши научни сарадник са Института за археологију у Београду, који се бави проучавањем бројних тема из области рановизантијске и раносредњовековне археологије, као и истраживањима из археологије крајолика и проспекције. Одбранио је докторат из области археологије Авара. Од 2002. године запослен је у Институту за археологију у Београду. Учествовао је у ископавањима на бројним локалитетима из периода касне антике и раног средњег века и другим истраживачким пројектима. Од 2023. године директор је пројекта Царичин град. Аутор је и уредник неколико монографија.

Научни кафе је јавни догађај чија су врата широм отворена за свакога ко жели да сазна или подели своја сазнања у вези са неком од актуелних научних и технолошких тема. Овај формат присутан је широм света, али је прилагођен различитим културама и поднебљима, укључује локалну заједницу и њој се обраћа. Циљ научног кафеа је да охрабри и оснажи интеракцију, конверзацију и дебату, те да покрене и одржи дијалог између научне заједнице и јавности.

подели