У Центру

Армиjа волонтера

Шта раде волонтери, због чега раде без надокнаде, имају ли од тога користи и, коначно, где је следећа акција?

Текст: Ана Браjовић

Волонтери не добиjаjу плату; не зато што jе не заслужуjу, већ зато што су непроцењиви!

Анонимни аутор 

 

 

Требало би заиста да будете одсечени од света па да до вас не дође информациjа о томе да се тренутно у Лондону одржава Летња олимпиjада. Ова гигантска спортска манифестациjа, током 17 дана траjања, окупља око 10500 спортиста из 204 земље, коjи се надмећу у 26 спортова. Већ и сам покушаj да замислите сложеност организациjе и извођења догађаjа тих димензиjа вам може задати главобољу. Броjка коjу ћете мало теже пронаћи од ових већ наведених jе – 70 000. То jе броj волонтера коjи лавовски део посла носе на своjим плећима и без чиjе подршке би организатори о Олимпиjади могли само да сањаjу.

Око 130 волонтера учествовало је у манифестацији Мај месец математике

Поставља се питање – откуд толики волонтери? Сви ти људи спремни да раде знаjући да их не чека никаква новчана надокнада?

Очигледно jе да су волонтери корисни за друштво, али да ли и они сами имаjу неку корист од волонтирања, када већ немаjу финансиjску? Иако „рад без надокнаде“ звучи као клопка, људи коjи бираjу да волонтираjу из тог искуства извлаче вишеструку корист.

Зашто волонтирати?

Волонтерски рад по дефинициjи подразумева бављење нечим по сопственом слободном избору, тако да кроз волонтирање људи имаjу прилику да се баве оним што их заиста испуњава, и то у друштву људи са сличним интересовањима. Ова врста рада такође представља изазов и одличну прилику за лични развоj, стицање нових вештина и непроцењивог искуства.

Не треба заборавити ни алтруистичну компоненту волонтирања, коjа чини да људи коjи своjе време користе тако да помогну другима, граде осећаj сопствене вредности и самопоштовања.

Са мало прагматичниjе тачке гледишта – референце у биографиjи коjе описуjу волонтерски рад су високо вредноване од стране потенциjалних послодаваца, jер говоре не само о радном искуству коjе сте стекли на конкретноj волонтерскоj позициjи, већ и о цртама личности коjе су карактеристичне за волонтере, као што су одговорност, мотивисаност и склоност ка тимском раду.

Истраживања показуjу да постоjи висока повезаност између волонтирања и нивоа задовољства сопственим животом. Научници не могу да тврде да волонтирање директно утиче на ниво среће, jер jе могуће да постоjи повратна спрега између ових фактора – људи коjи су задовољниjи собом и сопственим животом, себи више и чешће могу да приуште да се баве волонтирањем.

Степен здравља и развиjености поjединих друштава се може мерити процентом опште популациjе коjа се, у некоj форми, бави волонтерским радом – што више волонтера, то jе заjедница успешниjа. Показано jе да стариjи чланови заjеднице посебно могу имати користи од волонтерског рада, коjи утиче на већу социjализациjу, боље здравље и дужи животни век активних волонтера у трећем добу.

Пођи у војску

Реч „волонтер“ jе први пут забележена око 1600. године у француском jезику, и односила се на оне коjи су се своjом вољом приjавили у воjну службу. Корен речи долази од латинског „волунтариус“, што означава нешто „своjевољно, од своjе слободне воље“. Нешто касниjе, реч jе почела да се користи и ван воjске, а изведени глагог „волонтирати“ jе у енглеском забележен 1755. године.

Волонтери који су сарађивали са ЦПН данас се друже на Фејсбук групи ”Армија волонтера”

Постоjи више врста волонтирања. Као прво, волонтирање можемо поделити на формално и неформално. Неформално волонтирање се односи на све што радимо за туђу корист, а не тражимо новчану надокнаду, тако да смо, кроз помагање другару да се пресели или другарици да окречи стан – сви били неформални волонтери.

Формално волонтирање има виши степен структуре и подразумева одговорност ка организациjи или заjедници за коjу волонтирамо. Такав рад може бити заснован на специфичним способностима и вештинама (волонтирање у здравству или образовању) а може захтевати само опште способности коjе сви поседуjемо (нпр. хуманитарни рад са људима).

Волонтери могу радити у своjоj земљи или у иностранству (наjчешће у земљама у развоjу), а могу своjе време и способности користити и за волонтерски рад преко интернета, тако помажући људима онлине из удобности сопственог стана.

Врсте волонтирања коjе су вам доступне се веома разликуjу, а оно што их спаjа jе корист коjу од тога имаjу поjединачни корисници, сами волонтери и друштво у целини.

У иностранству, jедан од наjчешћих видова волонтирања су интернационални волонтерски кампови. Они се одржаваjу широм света, траjу неколико недеља и ту се окупљаjу волонтери авантуристичког духа коjи се баве наjразличитиjим пословима – од рестаурациjе двораца у Немачкоj до држања часова енглеског у руралноj Турскоj. Оно што jе наjважниjе, 50 000 људи, колико их годишње прође кроз ове кампове, се друже и забављаjу, упознаjући на несвакидашњи начин различите културе.

Волонтирати у Србији?

Ако желите да будете jедан од око 600 људи из Србиjе коjи годишње учествуjу у овим камповима, потребно jе да се приjавите преко саjта Младих истраживача Србиjе (www.mis.org.rs). Ако немате времена да неколико недеља проведете у иностранству, рецимо чуваjући маjмуне у Jапану, постоjе многе опциjе за волонтирање и у оквиру наше земље. На саjту Волонтерског сервиса Београда Канцелариjе за младе (www.volonteribeograda.rs) можете добити све информациjе о позициjама коjе су тренутно доступне за волонтере, свих узраста и образовања.

Управо преко Волонтерског сервиса Београда почела jе и прича коjа повезуjе Центар за промоциjу науке и волонтере. Почетком ове године, нас jе, као и организаторе Олимпиjаде, чекала велика, до сада наjвећа манифестациjа – Маj месец математике, чиjи jе главни догађаj била изложба „Рачунам на математику“ , у галериjи Робне куће Београд, у Кнез Михаиловоj улици. Изложба jе била отворена месец дана сваког дана, а локациjа и веома интересантан садржаj коjи jе укључивао интерактивне експонате, занимљиве радионице, филмске проjекциjе и предавања – обећавали су велику посету.

На краjу, преостало jе само да се уреди и jедна „ситницу“ – да се обезбеде људи коjи ће да држе радионице, посетиоце да воде кроз простор, да даjу обjашњења о експонатима и генерално да воде рачуна о томе да све тече глатко. На кога се ослонити, ако не на волонтере! Кампања регрутациjе волонтера коjу смо спровели на факултетима и уз помоћ Волонтерског сервиса уродила jе плодом – током проjекта формирана jе права мала армиjа волонтера коjу jе чинило 130 младих људи, углавном студената природних наука, коjи су били вољни да неколико пута недељно проведу 5 сати приближаваjући посетиоцима магиjу математике.

Посао ниjе био лак и захтевао jе пуно енергиjе, ентузиjазма и стрпљења, али наши волонтери су дорасли овом изазову. Свако jе нашао неки задатак коjи му наjвише одговара, било да jе у питању директан рад са децом на радионицама, давање информациjа посетиоцима на инфо-пулту или разговор са странцима – сви су имали своjу специjалност.

Заједница волонтера

Jедан броj волонтера jе долазио свакодневно, тврдећи да им jе много забавниjе и корисниjе да време проведу ту него „кући на интернету“. Многима jе то био први посао и били су изненађени што им jе толико забавно и што толико уче. Како су се наjгласниjе критике у „Књизи предлога за волонтере“ постављеноj у зони за одмор односиле на киселе краставчиће коjих, по њиховом суду, ниjе било довољно у сендвичима – jасно jе да су искуства волонтера у овом проjекту била позитивна.

Волонтерски посао захтева енергију, ентузијазам и стрпљење

Њихов допринос успеху манифестациjи jе био толики, да то не бисмо могли да им платимо. Ништа не зближава толико као заjедничко искуство, тако да су се током месец дана траjања проjекта међу волонтерима развила приjатељства коjа и данас траjу. Након завршетка проjекта организовали смо неколико поновних виђања где смо се сећали „добрих старих времена“, а и даље смо у сталном котакту преко Facebook групе „Армиjа волонтера“.

Питање коjе “стари” волонтери наjчешће постављаjу jе – када се организуjе следећа акциjа? Сада за њих имамо одговор – следећи велики проjекат, на коме ћемо се опет ослонити на подршку волонтера су Дани будућности – Фестивал роботике, коjи ће се одржати од 24.09 – 15.10., такође у галериjи Робне куће Београд у Кнез Михаиловоj улици 5. Ако желите да овога пута и ви будете део приче о волонтерима и Центру за промоциjу науке, пошаљите вашу приjаву на abrajovic@cpn.rs.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs