Открића

Боље место за живот

Да ли су планета Земља и наша Галаксија Млечни пут заиста најбоља места за живот у свемиру?

Текст: Јелена Мијатовић

Настанак и опстанак живота није могућ у сваком делу свемира. Док се труде да одговоре на питање где у свемиру постоје добри услови за живот, научници морају доста да нагађају. Срећом, знамо једну планету на којој има живота, и можемо да упоређујемо услове и карактеристике Земље са потенцијално настањивим планетама и областима.

Покушавајући да оду корак даље, научници су спровели две студије где су осим потраге за настањивим планетама, почели да траже настањиве области у свемиру. Према речима Данкана Форгана са Универзитета Сејнт Ендруз у Енглеској, ако можемо да посматрамо подручја око звезда која су доброћудна, и подручја око галаксија која су доброћудна, зашто не можемо да гледамо целокупни космос?

Колевка живота

Прва студија се фокусирала на три услова везана са настањиве области: укупна маса звезда, укупна количина метала и третнутна стопа формирања звезда. Студију је водила Пратика Дајал са Универзитета Дурхам у Енглеској. Она показује да би галаксије које су пријатељски настројене требале да имају доста звезда са планетарним системима, али и јако малу стопу формирања звезда.

Такве су огромне елиптичне галаксије, богате металима, барем двоструко веће од Млечног пута, а са много мањом стопом формирања нових звезда. Оне могу потенцијално да садрже десет хиљада пута више настањивих планета од Млечног пута, и због тога се у студији ове галаксије спомињу и као ‘колевке живота’.

Најгоре услове за живот обезбеђују мале галаксије, неправилног облика са јако великом стопом формирања звезда. Младе новорођене звезде, често великих маса, јако брзо завршавају живот у експлозији супернове. Таква стандардна експлозија би могла да утиче на уништење живота у целој галаксији.

Претећи гама бљесак

Осим експлозија супернове, галаксије са новорођеним звездама нису погодне и због бљескова гама зрачења. Ли Ји  са Универзитета Невада у Лас Вегасу је учествовао у другој студији која је испитивали да ли живот може да преживи такве налете зрачења.

Иако смртоноснији од супернове, налети гама зрачења су ипак ређи. Ли каже да је пре 11 милијарди година, приликом врхунца стварања звезда широм свемира скоро свака галаксија била опасна, без обзира на масу. Дајал закључује да је за насељивост неког дела свемира поред позиције значајно и време.

Форган, који није учествовао ни у једној студији је рекао да и даље не знамо много о томе како живот настаје, и да Земља не мора да представља живот свуда. Додао је да је упоређивање са Земљом прилично груб приступ проблему. 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs