Da li su planeta Zemlja i naša Galaksija Mlečni put zaista najbolja mesta za život u svemiru?
Tekst: Jelena Mijatović
Nastanak i opstanak života nije moguć u svakom delu svemira. Dok se trude da odgovore na pitanje gde u svemiru postoje dobri uslovi za život, naučnici moraju dosta da nagađaju. Srećom, znamo jednu planetu na kojoj ima života, i možemo da upoređujemo uslove i karakteristike Zemlje sa potencijalno nastanjivim planetama i oblastima.
Pokušavajući da odu korak dalje, naučnici su sproveli dve studije gde su osim potrage za nastanjivim planetama, počeli da traže nastanjive oblasti u svemiru. Prema rečima Dankana Forgana sa Univerziteta Sejnt Endruz u Engleskoj, ako možemo da posmatramo područja oko zvezda koja su dobroćudna, i područja oko galaksija koja su dobroćudna, zašto ne možemo da gledamo celokupni kosmos?
Kolevka života
Prva studija se fokusirala na tri uslova vezana sa nastanjive oblasti: ukupna masa zvezda, ukupna količina metala i tretnutna stopa formiranja zvezda. Studiju je vodila Pratika Dajal sa Univerziteta Durham u Engleskoj. Ona pokazuje da bi galaksije koje su prijateljski nastrojene trebale da imaju dosta zvezda sa planetarnim sistemima, ali i jako malu stopu formiranja zvezda.
Takve su ogromne eliptične galaksije, bogate metalima, barem dvostruko veće od Mlečnog puta, a sa mnogo manjom stopom formiranja novih zvezda. One mogu potencijalno da sadrže deset hiljada puta više nastanjivih planeta od Mlečnog puta, i zbog toga se u studiji ove galaksije spominju i kao ‘kolevke života’.
Najgore uslove za život obezbeđuju male galaksije, nepravilnog oblika sa jako velikom stopom formiranja zvezda. Mlade novorođene zvezde, često velikih masa, jako brzo završavaju život u eksploziji supernove. Takva standardna eksplozija bi mogla da utiče na uništenje života u celoj galaksiji.
Preteći gama bljesak
Osim eksplozija supernove, galaksije sa novorođenim zvezdama nisu pogodne i zbog bljeskova gama zračenja. Li Ji sa Univerziteta Nevada u Las Vegasu je učestvovao u drugoj studiji koja je ispitivali da li život može da preživi takve nalete zračenja.
Iako smrtonosniji od supernove, naleti gama zračenja su ipak ređi. Li kaže da je pre 11 milijardi godina, prilikom vrhunca stvaranja zvezda širom svemira skoro svaka galaksija bila opasna, bez obzira na masu. Dajal zaključuje da je za naseljivost nekog dela svemira pored pozicije značajno i vreme.
Forgan, koji nije učestvovao ni u jednoj studiji je rekao da i dalje ne znamo mnogo o tome kako život nastaje, i da Zemlja ne mora da predstavlja život svuda. Dodao je da je upoređivanje sa Zemljom prilično grub pristup problemu.