Радионица о примени етичких питања у програму Хоризонт 2020

TAIEX радионица посвећена етичким питањима и њиховој примени у ЕУ програму Хоризонт 2020 одржаће се у Научном клубу 16. и 17. марта

Конкурс за најзеленије школско двориште: Зелено, зеленије, најзеленије

ЦПН позива основне и средње школе да представе своја дворишта и иновативна решења за њихово боље прилагођавање климатским променама, а пријаве се шаљу до 21. фебруара

Позив за прикупљање података о депопулацији у Србији

UNDP је упутио позив стручњацима и академској заједници за прикупљање података како би се боље разумео процес смањивања броја становника у Србији

Научна комуникација у доба дигитализације

Који су то нови изазови са којима се сусрећу научни комуникатори у Србији и широм Европе у ери дигитализације? На које препреке наилазе и како их превазилазе? Ово су само нека од питања којима се бави европски пројекат RETHINK на ком је Центар за промоцију науке партнер

Гинко, дрво које не умире

Јесте ли знали зашто дрвеће попут гинка живи више од 3000 година?

Тренинг за припрему, писање и буџетирање ЕУ пројеката

Током фебруара, стручњаци из тима ЕУТА организују тродневни тренинг намењен појединцима који желе да усаврше своје вештине у писању и припреми пројеката за ЕУ фондове

Јануарски Радио Елементи

(СНИМАК, 26. јануар 2020.) У првој јануарској емисији причали смо о загађењу ваздуха са климатологом Владимиром Ђурђевићем, представили нове Елементе, најавили долазак нобеловца у Београд, представили наш календар за 2020. годину… уз још занимљивих прича и поклона за слушаоце.

Цијанобактерије као извор метана

Најновија студија истраживача из Немачке показује да цијанобактерије производe знатне количине метана у океанима, копненим водама и на копну

Зимски дечји научни камп (ДНК)

Центар за промоцију науке организује још један активан школски распуст – Дечји научни камп! У друштву вршњака, деца на овај начин имају прилику да се на занимљив и интерактиван начин упознају са науком, њеним методама и задацима

Нотр Дам – катедрала под лупом научника

Прошлогодишњи пожар у најпознатијој европској катедрали историчарима уметности пружа несвакидашњу прилику – да напокон мало боље проуче њену унутрашњост.

На трагу конквистадорских бродова

Мексички археолози недавно су пронашли два гвоздена сидра за која верују да су остаци бродова шпанског освајача Eрнана Кортеса

Зелени водич ЦПН-а за 2020. годину

Набавите календар којим пружамо подршку борби против глобалног загревања, загађења ваздуха, пластике… и свакодневно мислимо о очувању екосистема, биодиверзитета и наше животне средине!

Неолитске кашике

Домаћи истраживачи недавно су открили да су током млађег каменог доба родитељи бебе хранили користећи кашике направљене од костију – а бебе су и тада обожавале да их глођу и грицкају

10 најзначајнијих људи у науци у 2019. (III део)

Биоетичарка, имунолог, физичар и тинејџерка која је подигла свет на ноге заузимају последња четири места на листи престижног часописа Nature

Елементи 19

Зимски број Елемената, који ће се од сутра наћи на киосцима и у боље опремљеним књижарама широм Србије, доноси вам, између осталог, одговоре на питања зашто оговарамо, могу ли роботи да гласају, јесмо ли икада сами код куће, како је лед променио наш свет и колико је математика важна за Борхесово стваралаштво

10 најзначајнијих људи у науци у 2019. (II део)

Еколошкиња, борац против еболе и палеоантрополог такође се налазе на традиционалној листи часописа Nature

10 најзначајнијих људи у науци у 2019. (I део)

Од једног времешног али борбеног физичара и астрофизичарке до неуролога који је редефинисао живот и смрт, реномирани научни часопис Nature доноси причу о херојима који су задужили науку у години за нама

Како је „лоша срећа“ отерала неандерталце са Земље

Нова студија холандских истраживача сугерише да неандерталце није нужно отерала инвазија хомосапијенса пре 40.000 година, већ нешто друго

Два откуцаја у минуту – то може само срце плавих китова

Научници су први пут у историји мерили брзину откуцаја срца плавог кита када зарони у потрагу за храном и добили податак који звучи невероватно – тај број се може спустити до само два откуцаја у минуту

Шта кажу компјутерске науке о славном Молијеру?

Кратко и једноставно: да је заиста сам писао сва своја дела.