Трагом догађаја

Како освојити средства за изузетне?

Уз догађај посвећен ERC-у, Елементаријум објављује новинарско истраживање Иване Хорват о томе зашто српски научници ретко освајају средства из овог програма. И шта је потребно за ERC?

Текст: Ивана Хорват*

Европски истраживачки савет ће се фокусирати на подршку наjбољим истраживачима у било коjоj области науке, при чему jе изузетност jедини критериjум. Не постоjе приоритети ни по одабиру теме, ни по географском пореклу научника. Доступан jе и отворен за све истраживаче света.

Европски истраживачки савет, основан 2007. године, добио jе буџет од 13 милиjарди евра у оквиру Хоризонта 2020, што представља укупно 17 одсто целокупног фонда. До сада, ERC jе финансирао око 4000 истраживача, кроз чиjе проjекте jе прошло око 26.000 сарадника и чланова тима.  

У игри су три основне шеме стипендирања. Starting грантови намењени су младим научницима на почетку кариjере, док су Consolidator грантови намењени истраживачима коjи су већ независни у свом раду. Ту су и Advanced грантови за врхунске научнике, чиjи проjекти могу добити средства у висини до 3,5 милиона евра.

Са нешто мањим буџетом у игри су и два додатна ERC програма финансирања, као што jе Synergy грант, за мале групе истраживача коjе раде на истом проjекту, као и ERC Proof of concept грант, отворен за истраживаче коjи су већ стипендисти ERC-а.

Србиjа за сада има троjе стипендиста ERC-а, међутим, ниjедан од њих се тренутно не налази у Србиjи. Спадамо у ред земаља коjе имаjу веома мало или нимало ERC стипендиjа. Како би се поправила тренутна ситуациjа, основана jе Радна група коjа за циљ има проширивање европског учешћа у овим програмима финансирања.

У интервjуу коjи jе дао за SciLogs, председник Европског истраживачког савета Жан-Пjер Бургињон наводи да jе потенциjално решење ситуациjе активно учешће државних институциjа: „Потребни су универзитети или академиjе, као што jе то случаj у Румуниjи, коjи ће увидети да jе апликантима помоћ неопходна. Веома би било корисно да им помогну око припреме апликациjа. Такође, веома jе добро да научници прођу обуку за интервjу и захтевна питања коjа их чекаjу током интервjуа у ERC-у, да се не би десило да буду потпуно затечени током процеса испитивања.“ Председник ERC-а такође истиче да jе неопходна размена искустава и добре праксе.

Дуго наjављивани програм финансирања научних истраживања и иновациjа Европске комисиjе – Хоризонт 2020 – покренут је ове године, а jедан од главних носећих стубова овог програма jе Европски истраживачки савет (European Research Council, ERC), коjи нуди изузетне могућности финансирања за научнике у свим фазама њихове кариjере.

Jедна од стипендисткиња Европског истраживачког савета jе и научница са наших простора Даниjела Вигњевић, тренутно запослена на Институту „Кири“ у Францускоj. Она говори о разликама у очекивањима уколико се конкурише за Starting, Consolidator или Advanced грант: „За Starting грант довољно jе имати неколико радова као млади истраживач, док су за Consolidator и Advanced грантове потребни радови стариjег истаживача. Наравно да jе пожељно да jе кандидат већ обjављивао радове у престижним часописима, али радови у водећим часописима у датоj области су сасвим задовољаваjући.”

Даниjела Вигњевић од 2004. године ради на Институту „Кири“, где је 2007. године добила и сталну позициjу. ERC грант jе добила 2012. године за проjекат из категориjе Starting грант, чиjи jе тренутно вођа, а коjи истражуjе механизам кретања ћелиjа рака при формирању метастаза у дебелом цреву.

Конкуренциjа за добиjање ERC гранта jе веома оштра, о чему говори и податак да jе од 2007. године приспело око 43.000 апликациjа, а одобрено jе око 4500 проjеката. Осврћући се на ово, Даниjела Вигњевић саветуjе: „За добиjање гранта потребно jе испунити два критериjума: треба имати солидну биографију и добру идеjу. Биографија мора бити солидна, али ниjе неопходно да jе изванредна. Рекла бих да jе наjбитниjа добра идеjа. Проjекат треба да буде креативан, несвакидашњи, ризичан, али и остварив. Добро jе ако проjекат развиjа нови концепт или технологиjу. Jедном ми jе неко рекао да треба дозволити референтима да маштаjу док читаjу ваш проjекат.“

Вигњевић додаjе: „Моj савет jе да треба приложити доста прелиминарних резултата као доказ да jе проjекат изводљив, развити до детаља методологиjу, бити свестан потенциjалних тешкоћа у проjекту и предложити план како их превазићи. Уколико кандидат ниjе експерт у неком пољу, пожељно jе предложити истраживача са коjим jе могуће остварити сарадњу. Проjекат се састоjи из два jеднако важна дела: сажетог дела коjи треба написати jедноставно и прилагодити га не-експертима и опширниjег дела коjи jе детаљан и написан да убеди експерте у пољу.“

Програми овог типа научницима отвараjу многа врата. ERC грант jе Даниjели Вигњевић омогућио да набави наjмодерниjи ласерски микроскоп, али и да прошири своj тим за jош три члана. „Добиjање гранта ERC-а jе значаjно утицало на моjу кариjеру. Био jе пресудан за моj избор за вођу тима на Институту ”Кири’“, додаjе успешна научница.

Финансирање коjе ће ERC остварити довешће до нових, али и неочекиваних открића коjа ће послужити као основа за стварање нових индустриjа и тржишта. Сведоци смо неизмерног утицаjа ове врста открића на цело друштво. С тим на уму лако jе доћи до закључка да ће нека достигнућа коjа ће нас чекати у будућности, сигурно бити плод научног рада чиjу су вредност препознали управо овакви програми финансирања.

*Ауторка је научна новинарка из Новог Сада. По образовању астрофизичарка, учествовала је у продукцији научног ТВ програма и писала о науци за више медија.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs