Uz događaj posvećen ERC-u, Elementarijum objavljuje novinarsko istraživanje Ivane Horvat o tome zašto srpski naučnici retko osvajaju sredstva iz ovog programa. I šta je potrebno za ERC?
Tekst: Ivana Horvat*
Evropski istraživački savet će se fokusirati na podršku najboljim istraživačima u bilo kojoj oblasti nauke, pri čemu je izuzetnost jedini kriterijum. Ne postoje prioriteti ni po odabiru teme, ni po geografskom poreklu naučnika. Dostupan je i otvoren za sve istraživače sveta.
Evropski istraživački savet, osnovan 2007. godine, dobio je budžet od 13 milijardi evra u okviru Horizonta 2020, što predstavlja ukupno 17 odsto celokupnog fonda. Do sada, ERC je finansirao oko 4000 istraživača, kroz čije projekte je prošlo oko 26.000 saradnika i članova tima.
U igri su tri osnovne šeme stipendiranja. Starting grantovi namenjeni su mladim naučnicima na početku karijere, dok su Consolidator grantovi namenjeni istraživačima koji su već nezavisni u svom radu. Tu su i Advanced grantovi za vrhunske naučnike, čiji projekti mogu dobiti sredstva u visini do 3,5 miliona evra.
Sa nešto manjim budžetom u igri su i dva dodatna ERC programa finansiranja, kao što je Synergy grant, za male grupe istraživača koje rade na istom projektu, kao i ERC Proof of concept grant, otvoren za istraživače koji su već stipendisti ERC-a.
Srbija za sada ima troje stipendista ERC-a, međutim, nijedan od njih se trenutno ne nalazi u Srbiji. Spadamo u red zemalja koje imaju veoma malo ili nimalo ERC stipendija. Kako bi se popravila trenutna situacija, osnovana je Radna grupa koja za cilj ima proširivanje evropskog učešća u ovim programima finansiranja.
U intervjuu koji je dao za SciLogs, predsednik Evropskog istraživačkog saveta Žan-Pjer Burginjon navodi da je potencijalno rešenje situacije aktivno učešće državnih institucija: „Potrebni su univerziteti ili akademije, kao što je to slučaj u Rumuniji, koji će uvideti da je aplikantima pomoć neophodna. Veoma bi bilo korisno da im pomognu oko pripreme aplikacija. Takođe, veoma je dobro da naučnici prođu obuku za intervju i zahtevna pitanja koja ih čekaju tokom intervjua u ERC-u, da se ne bi desilo da budu potpuno zatečeni tokom procesa ispitivanja.“ Predsednik ERC-a takođe ističe da je neophodna razmena iskustava i dobre prakse.
Dugo najavljivani program finansiranja naučnih istraživanja i inovacija Evropske komisije – Horizont 2020 – pokrenut je ove godine, a jedan od glavnih nosećih stubova ovog programa je Evropski istraživački savet (European Research Council, ERC), koji nudi izuzetne mogućnosti finansiranja za naučnike u svim fazama njihove karijere.
Jedna od stipendistkinja Evropskog istraživačkog saveta je i naučnica sa naših prostora Danijela Vignjević, trenutno zaposlena na Institutu „Kiri“ u Francuskoj. Ona govori o razlikama u očekivanjima ukoliko se konkuriše za Starting, Consolidator ili Advanced grant: „Za Starting grant dovoljno je imati nekoliko radova kao mladi istraživač, dok su za Consolidator i Advanced grantove potrebni radovi starijeg istaživača. Naravno da je poželjno da je kandidat već objavljivao radove u prestižnim časopisima, ali radovi u vodećim časopisima u datoj oblasti su sasvim zadovoljavajući.”
Danijela Vignjević od 2004. godine radi na Institutu „Kiri“, gde je 2007. godine dobila i stalnu poziciju. ERC grant je dobila 2012. godine za projekat iz kategorije Starting grant, čiji je trenutno vođa, a koji istražuje mehanizam kretanja ćelija raka pri formiranju metastaza u debelom crevu.
Konkurencija za dobijanje ERC granta je veoma oštra, o čemu govori i podatak da je od 2007. godine prispelo oko 43.000 aplikacija, a odobreno je oko 4500 projekata. Osvrćući se na ovo, Danijela Vignjević savetuje: „Za dobijanje granta potrebno je ispuniti dva kriterijuma: treba imati solidnu biografiju i dobru ideju. Biografija mora biti solidna, ali nije neophodno da je izvanredna. Rekla bih da je najbitnija dobra ideja. Projekat treba da bude kreativan, nesvakidašnji, rizičan, ali i ostvariv. Dobro je ako projekat razvija novi koncept ili tehnologiju. Jednom mi je neko rekao da treba dozvoliti referentima da maštaju dok čitaju vaš projekat.“
Vignjević dodaje: „Moj savet je da treba priložiti dosta preliminarnih rezultata kao dokaz da je projekat izvodljiv, razviti do detalja metodologiju, biti svestan potencijalnih teškoća u projektu i predložiti plan kako ih prevazići. Ukoliko kandidat nije ekspert u nekom polju, poželjno je predložiti istraživača sa kojim je moguće ostvariti saradnju. Projekat se sastoji iz dva jednako važna dela: sažetog dela koji treba napisati jednostavno i prilagoditi ga ne-ekspertima i opširnijeg dela koji je detaljan i napisan da ubedi eksperte u polju.“
Programi ovog tipa naučnicima otvaraju mnoga vrata. ERC grant je Danijeli Vignjević omogućio da nabavi najmoderniji laserski mikroskop, ali i da proširi svoj tim za još tri člana. „Dobijanje granta ERC-a je značajno uticalo na moju karijeru. Bio je presudan za moj izbor za vođu tima na Institutu ”Kiri’“, dodaje uspešna naučnica.
Finansiranje koje će ERC ostvariti dovešće do novih, ali i neočekivanih otkrića koja će poslužiti kao osnova za stvaranje novih industrija i tržišta. Svedoci smo neizmernog uticaja ove vrsta otkrića na celo društvo. S tim na umu lako je doći do zaključka da će neka dostignuća koja će nas čekati u budućnosti, sigurno biti plod naučnog rada čiju su vrednost prepoznali upravo ovakvi programi finansiranja.
*Autorka je naučna novinarka iz Novog Sada. Po obrazovanju astrofizičarka, učestvovala je u produkciji naučnog TV programa i pisala o nauci za više medija.