Процењује се да у Србији сваке године од рака оболи 40.000 људи, док 20.000 људи изгуби битку од ове болести. Неки од најчешћих карцинома од којих се умире у Србији су рак плућа, рак дебелог црева или рак дојке. Међутим, иако се о њему до сада није толико говорило, ни карцином мокраћне бешике, нажалост, није нимало редак.
И ове године Србија је део глобалне иницијативе Премостимо неједнакости у лечењу рака. У петак, 2. фебруара, у хотелу Envoy у Београду, медијима су се овим поводом обратили др Даворин Радосављевић, директор Клинике за интернистичку онкологију (Институт за онкологију и радиологију Србије), др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију (Универзитетски клинички центар Србије) и др Сузана Матковић, онколошкиња (Институт за онкологију и радиологију Србије).
„Тумори мокраћних путева, тачније, мокраћне бешике, су врло подмукли и смртоносни тумори. Више их има него што слутимо и чешће погађају мушкарце него жене. Они се данас могу лечити савременим методама и треба да се лече савременије. Ми се залажемо за наставак рада на увођењу иновативних терапија“, наглашава др Даворин Радосављевић и додаје: „Пре свега, волели бисмо да се већи број пацијената лечи хируршки. Никада се не може довољно нагласити значај раног откривања и превентивних програма у Србији, али то и јесте наша слаба тачка. Тумори се откривају у поодмаклим стадијумима, имамо мање хирургије него што би требало и зато је већа потреба за лековима.“
„Ми на Клиници за урологију пацијенте у великом броју лечимо терапијским процедурама, како хируршки тако и хемиотерапијски. Карцином мокраћне бешике је типична уролошка болест и оно што је споменуо колега, јесте да бисмо ми волели да све остане на хирургији, да никада не дођемо до терапијских протокола за лечење метастатске високо узнапредовале болести. Нажалост, то често није случај. Има много пацијената који се јављају у узнапредовалој фази болести. То није последица само неадекватне организације или здравствене заштите или лоше превенције. Карцином мокраћне бешике је једна подмукла болест која има симптоме који врло често прођу прилично незапажено и када се манифестују, већ имамо узнапредовалу болест. Оно што је позитивно, велики број пацијената у нашој земљи иде на периодичне прегледе преко својих радних организација. Нама је то много помогло, јер имамо пацијенте који долазе са почетним карциноном“, речи су др Зорана Џамића.
„Ради се о болести која дуго, преко 25 година, није имала ниједан нови медикамент који би могао да промени ток лечења тих пацијената. Последњих неколико година, тачније последње три године, појавила се нова терапија. Светска медицинска јавност схватила да мора много да ради на лечењу карцинома мокраћне бешике и очекујем да ћемо до маја или јуна и ми добити могућности да лечимо пацијенте иновативним терапијама. Међутим, ми ни до сада нисмо били потпуно везаних руку“, истакао је др Џамић и потом препустио реч др Сузани Матковић, која је присутнима објаснила у чему се огледа иновативна терапија и како се до сада овај вид лечења показао.
„Код нас доминантно долазе пацијенти са раком мокраћне бешике који је узнапредовао. Учесталост рака мокраћне бешике није тако велика као карцинома колоректума (дебелог црева) или дојке, али је чињеница да их има јако много и да се ти пацијенти сливају у нашу установу, као и у уролошку клинику. Сваки онколошки пацијент је захтеван за лечење, неки више неки мање. Али посебно је захтевно носити се са карциномом мокраћне бешике. Што због придружених болести, што због њиховог општег стања или због тога што карцином мокраћне бешике, када се прошири, врло брзо наруши опште стање пацијента и некад морате уложите изузетно много напора у лечење пацијента том симптоматском терапијом да бисте га уопште довели у фазу да прима хемиотерапију. Оно што је данашња пракса јесте да се они примарно лече хемиотерапијом, која даје резултате у 50-60 посто случајева. Циљ је да се болест задржи и да јој се не дозволи да даље напредује. Ми затим, по тренутно устаљеној пракси, пацијенте упућујемо даље на контроле. Па ипак, без обзира на добар почетни ефекат, врло брзо, у року од неких годину дана у просеку, болест напредује и онда поново цело стање бива много лошије. Тада је могућност да неком другом хемиотерапијом лечите пацијенте – а да ефекат буде повољан – значајно мања. Разни лекови су испитивани за карцином мокраћне бешике и оно што се сада искристалисало и што пружа неку наду да ће ситуација бити много боља су имунотерапије које се код тих пацијената, након што постигнете повољан ефекат хемиотерапијом, дају са циљем да се тај ефекат продужи. Не да траје годину дана, него да траје две-три године, али и знатно дуже“, истиче др Матковић са Института за онкологију и радиологију Србије.
Наши стручњаци истичу да је до сада омогућено да се пацијенти у Србији лече овим леком кроз клиничке студије, што значи да лекари нису без искуства када је у питању овај тип имунотерапије. Један од пацијената Томислав Милетић, био је присутан на скупу одржаном у петак, 2. фебруара, и пренео је своје позитивно искуство након лечења овим путем.
Лекари су нагласили да су иновативне методе лечења, које се увелико користе у другим земљама, прекопотребне да би лечење рака било ефикасније, као и то да је неопходно комбиновати различите облике лечења. Међутим, да би се карцином успешно третирао, најважније је да се он открије на време.
„Рак је социјално-медицински проблем и цео свет се са тиме бори. Ни ми нисмо изузетак. Циљ нам је да наше негативне статистике смртности поправимо. Обољевања очито не можемо, ту смо где смо – у средини европске лествице. Али умирање од рака је последица јако одмаклих стадијума болести. Не могу се све болести, то је тачно, превенирати на исти начин. Можда тумори бешике или тумори мозга не могу, али карцином плућа је толико јасно повезан са узрочним фактором. Велики број пацијената и даље наставља да пуши. Значи, то има везе са животним стилом и са навикама. Програми раног откривања, мамографије, одласци код гинеколога, тестови за откривање крви у столици – то су све једноставне ствари које могу помоћи да се открије што већи број тумора у раног фази и тако омогући што више хируршког лечења. Онда ће и системско лечење бити ефикасније“, закључио је др Радосављевић.
Удружење медикалних онколога Србије (УМОС) има за циљ организовано унапређивање и развој медикалне онкологије и квалификованог и меродавног учешћа и деловања у функционисању и развоју система здравствене заштите у Србији. Основали су га медикални онколози Србије, који у складу са општим циљевима, дефинишу и реализују своје програмске активности и планове рада.