Procenjuje se da u Srbiji svake godine od raka oboli 40.000 ljudi, dok 20.000 ljudi izgubi bitku od ove bolesti. Neki od najčešćih karcinoma od kojih se umire u Srbiji su rak pluća, rak debelog creva ili rak dojke. Međutim, iako se o njemu do sada nije toliko govorilo, ni karcinom mokraćne bešike, nažalost, nije nimalo redak.
I ove godine Srbija je deo globalne inicijative Premostimo nejednakosti u lečenju raka. U petak, 2. februara, u hotelu Envoy u Beogradu, medijima su se ovim povodom obratili dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za internističku onkologiju (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije), dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju (Univerzitetski klinički centar Srbije) i dr Suzana Matković, onkološkinja (Institut za onkologiju i radiologiju Srbije).
„Tumori mokraćnih puteva, tačnije, mokraćne bešike, su vrlo podmukli i smrtonosni tumori. Više ih ima nego što slutimo i češće pogađaju muškarce nego žene. Oni se danas mogu lečiti savremenim metodama i treba da se leče savremenije. Mi se zalažemo za nastavak rada na uvođenju inovativnih terapija“, naglašava dr Davorin Radosavljević i dodaje: „Pre svega, voleli bismo da se veći broj pacijenata leči hirurški. Nikada se ne može dovoljno naglasiti značaj ranog otkrivanja i preventivnih programa u Srbiji, ali to i jeste naša slaba tačka. Tumori se otkrivaju u poodmaklim stadijumima, imamo manje hirurgije nego što bi trebalo i zato je veća potreba za lekovima.“
„Mi na Klinici za urologiju pacijente u velikom broju lečimo terapijskim procedurama, kako hirurški tako i hemioterapijski. Karcinom mokraćne bešike je tipična urološka bolest i ono što je spomenuo kolega, jeste da bismo mi voleli da sve ostane na hirurgiji, da nikada ne dođemo do terapijskih protokola za lečenje metastatske visoko uznapredovale bolesti. Nažalost, to često nije slučaj. Ima mnogo pacijenata koji se javljaju u uznapredovaloj fazi bolesti. To nije posledica samo neadekvatne organizacije ili zdravstvene zaštite ili loše prevencije. Karcinom mokraćne bešike je jedna podmukla bolest koja ima simptome koji vrlo često prođu prilično nezapaženo i kada se manifestuju, već imamo uznapredovalu bolest. Ono što je pozitivno, veliki broj pacijenata u našoj zemlji ide na periodične preglede preko svojih radnih organizacija. Nama je to mnogo pomoglo, jer imamo pacijente koji dolaze sa početnim karcinonom“, reči su dr Zorana Džamića.
„Radi se o bolesti koja dugo, preko 25 godina, nije imala nijedan novi medikament koji bi mogao da promeni tok lečenja tih pacijenata. Poslednjih nekoliko godina, tačnije poslednje tri godine, pojavila se nova terapija. Svetska medicinska javnost shvatila da mora mnogo da radi na lečenju karcinoma mokraćne bešike i očekujem da ćemo do maja ili juna i mi dobiti mogućnosti da lečimo pacijente inovativnim terapijama. Međutim, mi ni do sada nismo bili potpuno vezanih ruku“, istakao je dr Džamić i potom prepustio reč dr Suzani Matković, koja je prisutnima objasnila u čemu se ogleda inovativna terapija i kako se do sada ovaj vid lečenja pokazao.
„Kod nas dominantno dolaze pacijenti sa rakom mokraćne bešike koji je uznapredovao. Učestalost raka mokraćne bešike nije tako velika kao karcinoma kolorektuma (debelog creva) ili dojke, ali je činjenica da ih ima jako mnogo i da se ti pacijenti slivaju u našu ustanovu, kao i u urološku kliniku. Svaki onkološki pacijent je zahtevan za lečenje, neki više neki manje. Ali posebno je zahtevno nositi se sa karcinomom mokraćne bešike. Što zbog pridruženih bolesti, što zbog njihovog opšteg stanja ili zbog toga što karcinom mokraćne bešike, kada se proširi, vrlo brzo naruši opšte stanje pacijenta i nekad morate uložite izuzetno mnogo napora u lečenje pacijenta tom simptomatskom terapijom da biste ga uopšte doveli u fazu da prima hemioterapiju. Ono što je današnja praksa jeste da se oni primarno leče hemioterapijom, koja daje rezultate u 50-60 posto slučajeva. Cilj je da se bolest zadrži i da joj se ne dozvoli da dalje napreduje. Mi zatim, po trenutno ustaljenoj praksi, pacijente upućujemo dalje na kontrole. Pa ipak, bez obzira na dobar početni efekat, vrlo brzo, u roku od nekih godinu dana u proseku, bolest napreduje i onda ponovo celo stanje biva mnogo lošije. Tada je mogućnost da nekom drugom hemioterapijom lečite pacijente – a da efekat bude povoljan – značajno manja. Razni lekovi su ispitivani za karcinom mokraćne bešike i ono što se sada iskristalisalo i što pruža neku nadu da će situacija biti mnogo bolja su imunoterapije koje se kod tih pacijenata, nakon što postignete povoljan efekat hemioterapijom, daju sa ciljem da se taj efekat produži. Ne da traje godinu dana, nego da traje dve-tri godine, ali i znatno duže“, ističe dr Matković sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Naši stručnjaci ističu da je do sada omogućeno da se pacijenti u Srbiji leče ovim lekom kroz kliničke studije, što znači da lekari nisu bez iskustva kada je u pitanju ovaj tip imunoterapije. Jedan od pacijenata Tomislav Miletić, bio je prisutan na skupu održanom u petak, 2. februara, i preneo je svoje pozitivno iskustvo nakon lečenja ovim putem.
Lekari su naglasili da su inovativne metode lečenja, koje se uveliko koriste u drugim zemljama, prekopotrebne da bi lečenje raka bilo efikasnije, kao i to da je neophodno kombinovati različite oblike lečenja. Međutim, da bi se karcinom uspešno tretirao, najvažnije je da se on otkrije na vreme.
„Rak je socijalno-medicinski problem i ceo svet se sa time bori. Ni mi nismo izuzetak. Cilj nam je da naše negativne statistike smrtnosti popravimo. Oboljevanja očito ne možemo, tu smo gde smo – u sredini evropske lestvice. Ali umiranje od raka je posledica jako odmaklih stadijuma bolesti. Ne mogu se sve bolesti, to je tačno, prevenirati na isti način. Možda tumori bešike ili tumori mozga ne mogu, ali karcinom pluća je toliko jasno povezan sa uzročnim faktorom. Veliki broj pacijenata i dalje nastavlja da puši. Znači, to ima veze sa životnim stilom i sa navikama. Programi ranog otkrivanja, mamografije, odlasci kod ginekologa, testovi za otkrivanje krvi u stolici – to su sve jednostavne stvari koje mogu pomoći da se otkrije što veći broj tumora u ranog fazi i tako omogući što više hirurškog lečenja. Onda će i sistemsko lečenje biti efikasnije“, zaključio je dr Radosavljević.
Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS) ima za cilj organizovano unapređivanje i razvoj medikalne onkologije i kvalifikovanog i merodavnog učešća i delovanja u funkcionisanju i razvoju sistema zdravstvene zaštite u Srbiji. Osnovali su ga medikalni onkolozi Srbije, koji u skladu sa opštim ciljevima, definišu i realizuju svoje programske aktivnosti i planove rada.