Наука у Србији

Позивамо вас да се придружите радионици посвећеној једном од најважнијих, али често занемарених еколошких проблема данашњице - светлосном загађењу

Група уметника и истраживача из Естоније боравила је у Београду у оквиру пројекта European Digital Deal. Циљ њихових „Резонантних сећања“ је да премосте генерацијски јаз између младих и старих у Србији.

Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Центар за промоцију науке (ЦПН) синоћ су, на рођендан Николе Тесле и Национални дан науке, доделили признања добитницима финансијске подршке за најбоље пројекте промоције и популаризације науке у 2024. години

Пројекат грађанске науке „Грађани за СДГ 15.1“, који се финансира кроз европски пројекат IMPETUS, добитник је почасне плакете у оквиру награде Европске уније за грађанску науку.

У четвртак, 4. јула, Филозофски факултет Универзитета у Београду и Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије организују догађај под називом In AI Veritas [?]

Последњих деценија, миграција из села у градове је у сталном порасту и представља глобални тренд, међутим постоје и они који одлучују да остану на селу, посвећени развоју и унапређењу својих заједница. Пројекат „Остати или отићи – Идентификација миграторних намера становништва на руралним просторима“ бави се истраживањем и бољим разумевањем намера становништва да остану и живе на селу или пак мигрирају у градска подручја, као и инспиративним причама о људима који живе у руралним заједницама. Просторни планери са Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, Марија Дробњаковић и Милена Панић, део су тима који води овај пројекат, а њихова идеја је да кроз грађанско истраживање покушају да промене негативне предрасуде према животу на селу

Један од најизазовнијих аспеката у лечењу дијабетеса су хроничне ране, а оне су тема пројекта „Превенција и искорењивање дијабетичних хроничних рана – грађани прискачу у помоћ“, којим руководи Милош Рокић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду. Дијабетес, глобална епидемија модерног доба, ствара озбиљне компликације које могу трајно утицати на квалитет живота појединаца. Хроничне ране су један од тих изазова, који се јавља код 25 одсто особа са дијабетесом. Тренутни третман хроничних рана подразумева хируршко уклањање инфицираног ткива и примену локалних антимикробних средстава. Међутим, у више од 60 одсто случајева ови приступи нису помогли при лечењу

Машински факултет Универзитета у Београду и Иновациони центар Машинског факултета организују, осму годину заредом, међународну научну конференцију CNN Tech 2024. Овај догађај, који има за циљ да споји академску заједницу и привреду и поведе дискусију о најновијим технолошким достигнућима, биће одржан у Београду, од 24. до 27. јуна, и то на две локације – у хотелу Мона плаза и на Машинском факултету

„Колеге које су последњих неколико година долазиле на нашу конференцију успеле су да пријаве више од 15 патената. Мислим да је томе, у великој мери, допринела управо ова конференција“

У понедељак, 17. јуна, у Научно-технолошком парку Београд, Удружење прехрамбених технолога Србије (УПТС) организовало је дванаесто национално студентско такмичење у креирању екоиновативних прехрамбених производа – Екотрофелија 2024

U sklopu projekta Climateurope2, Centar za promociju nauke započinje putujuću klimatsku akciju – Roadshow, koja će kroz umetnost i nauku promovisati klimatske servise na pet različitih lokacija u regionu Jugoistočne Evrope.

Институт за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду и Институт за истраживање и развој вештачке интелигенције Србије организују Међународну конференцију и форум EMERGE 2024: Етика успостављања вештачке интелигенције, која ће се одржати 12. и 13. децембра у Београду.

Познато туристичко место Дивчибаре у близини Ваљева последњих година сусреће се са озбиљним еколошким проблемима који се највише тичу водоснабдевања и штетног испуштања отпадних вода у животну средину. Потенцијална решења ових проблема учеснице научног пројекта DivSci Бранислава Лекић и Светлана Јанковић виде у примени нових смерница ЕУ за управљање отпадним водама и истраживањима иновативних техника за пречишћавање отпадних вода, као што је Нереда технологија осмишљена у Холандији

Током трајања Београдске биоинформатичке конференције BelBi2024, од 17. до 20. јуна, у хотелу Метропол палас у Београду, биће одржане и три радионице из биоинформатичке анализе. Позивамо све заинтересоване да се пријаве

„Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Србији (SAIGE Пројекат), друго додатно финансирање – подршка развоју Вештачке интелигенције и БИО4“

На Београдском сајму, под слоганом „Инспиришемо развој“, отворен је 66. Међународни сајам технике и техничких достигнућа, најстарија и најпознатија регионална техничко-технолошка сајамска манифестација. И ове године, посебан део на Сајму биће изложбена поставка Републике Србије „Играј за човечанство! Наука за свe“, коју под слоганом „Закорачи у одрживу будућност“ организују Влада Републике Србије, Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Министарство информисања и телекомуникација, Министарство просвете, Министарство спорта и Министарство туризма и омладине

У време када се читав свет суочава са климатским променама и њиховим еколошким и друштвеним последицама, улажу се и велики напори да се промени свест код људи – а почиње се од најмлађих међу нама

Министарка науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије др Јелена Беговић и директор за Средњу Европу и сениор потпредседник у компанији Merck др. Франсоа Фег, потписали су данас Меморандум о разумевању, који је важан за наставак стратешке сарадње са БИО4 Кампусом

У уторак, 9. априла, у Научном клубу Београд одржаће се панел под називом „(Брашнени) црви на репертоару“, на коме ће истраживачи са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић” (ИБИСС) и са Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду разговарати о брашненим црвима, као вредним алтернативним изворима хране и о њиховој улози у биоразградњи различитих врста пластичног и органског отпада

У разговору са др Јеленом Јовић, научном сарадницом са Института БиоСенс, Универзитета у Новом Саду, који се примарно бави применом ИТ технологија у пољопривреди, сазнали смо на које ће начине током 2024. и 2025. године пољопривредници, пољопривредни произвођачи и ђаци моћи потпуно самостално да прате квалитет земљишта на територији Војводине, а самим тим и квалитет хране која се производи на тамошњим парцелама