Наука у Србији

Са жељом да науку приближи младима и широј јавности, Центар за промоцију науке, у сарадњи са Амбасадом Израела у Београду, по трећи пут организује серију научних предавања под називом “Science Talks”

На конференцији за медије, одржаној у уторак, 17. септембра, у Европској кући, где ће 27. септембра бити и свечано отворена 15. Европска ноћ истраживача, најављени су нови садржаји, локације, открића и изазови који ће бити представљени посетиоцима, али са непромењеном вољом, страшћу и енергијом да се, пре свега, деци и младима на атрактиван начин приближе природне и друштвене науке

Седму годину заредом на Опленцу се организује добротворни догађај за децу који бележи рекордну посећеност породица са децом предшколског и нижег школског узраста.

Рок за пријаву на конкурс траје до 1. октобра, а у плану је и отварање нових лабова у 11 градова широм земље до краја године.

Центар за промоцију науке ће у петак, 20. септембра, од 12 часова, организовати инфо-сесију путем Zoom платформе. Учесници ће том приликом моћи да добију све неопходне информације и поставе питања у вези са учешћем на Јавном позиву

Европска ноћ истраживача, под слоганом „Пажња! Наука на путу“, ове године биће одржана 27. септембра, у 16 градова широм Србије

Данас је отворен нови Јавни позив за финансирање пројеката грађанских научних истраживања (ГНИ), који расписује Центар за промоцију науке, под окриљем Министарства науке, технолошког развоја и иновација

Центар за промоцију науке и Министарство науке, технолошког развоја и иновација, другу годину заредом расписаће Јавни позив за финансирање пројеката грађанских научних истраживања

Резултати истраживања у коме је учествовао и Центар за промоцију науке показују да су климатске промене минимално присутне у школском програму широм Европе.

Позивамо вас на звездани догађај „Посматрамо Персеиде на Видојевици“, који ће се одржати у недељу, 11. августа, од 20 часова до поноћи, на локацији Бели Камен, где ћемо заједно посматрати једну од најпознатијих и најлепших метеорских киша – Персеиде. Овај природни феномен познат је по својој сјајној и раскошној представи на ноћном небу, а свако ко се буде пријавио имаће прилику да га доживи из прве руке.

Јована Граховац, Јасмина Никодиновић-Рунић, Ивана Гађански и Љиљана Шашић Зорић су професорке и истраживачице из Београда и Новог Сада. Њихова истраживања повезана су са применом биотехнологија у пољопривреди, индустрији, енергији, екологији, здравству. У кратким интервјуима за Елементе говоре о својим пројектима и о њиховом значају за наше друштво

Истраживачи са Института за физику добили су средства из престижног европског пројекта ERA Chairs за пројекат о 2Д квантним материјалима

Позивамо вас да се придружите радионици посвећеној једном од најважнијих, али често занемарених еколошких проблема данашњице - светлосном загађењу

Група уметника и истраживача из Естоније боравила је у Београду у оквиру пројекта European Digital Deal. Циљ њихових „Резонантних сећања“ је да премосте генерацијски јаз између младих и старих у Србији.

Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Центар за промоцију науке (ЦПН) синоћ су, на рођендан Николе Тесле и Национални дан науке, доделили признања добитницима финансијске подршке за најбоље пројекте промоције и популаризације науке у 2024. години

Пројекат грађанске науке „Грађани за СДГ 15.1“, који се финансира кроз европски пројекат IMPETUS, добитник је почасне плакете у оквиру награде Европске уније за грађанску науку.

У четвртак, 4. јула, Филозофски факултет Универзитета у Београду и Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију Србије организују догађај под називом In AI Veritas [?]

Последњих деценија, миграција из села у градове је у сталном порасту и представља глобални тренд, међутим постоје и они који одлучују да остану на селу, посвећени развоју и унапређењу својих заједница. Пројекат „Остати или отићи – Идентификација миграторних намера становништва на руралним просторима“ бави се истраживањем и бољим разумевањем намера становништва да остану и живе на селу или пак мигрирају у градска подручја, као и инспиративним причама о људима који живе у руралним заједницама. Просторни планери са Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, Марија Дробњаковић и Милена Панић, део су тима који води овај пројекат, а њихова идеја је да кроз грађанско истраживање покушају да промене негативне предрасуде према животу на селу

Један од најизазовнијих аспеката у лечењу дијабетеса су хроничне ране, а оне су тема пројекта „Превенција и искорењивање дијабетичних хроничних рана – грађани прискачу у помоћ“, којим руководи Милош Рокић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду. Дијабетес, глобална епидемија модерног доба, ствара озбиљне компликације које могу трајно утицати на квалитет живота појединаца. Хроничне ране су један од тих изазова, који се јавља код 25 одсто особа са дијабетесом. Тренутни третман хроничних рана подразумева хируршко уклањање инфицираног ткива и примену локалних антимикробних средстава. Међутим, у више од 60 одсто случајева ови приступи нису помогли при лечењу

Машински факултет Универзитета у Београду и Иновациони центар Машинског факултета организују, осму годину заредом, међународну научну конференцију CNN Tech 2024. Овај догађај, који има за циљ да споји академску заједницу и привреду и поведе дискусију о најновијим технолошким достигнућима, биће одржан у Београду, од 24. до 27. јуна, и то на две локације – у хотелу Мона плаза и на Машинском факултету