Разговарао: Ђорђе Петровић
Крајем јуна, Машински факултет Универзитета у Београду и Иновациони центар Машинског факултета организоваће, осму годину заредом, међународну научну конференцију CNN Tech 2024. Након седам година на Златибору, овај догађај, који има за циљ да споји академску заједницу и привреду и поведе дискусију о најновијим технолошким достигнућима, први пут ће бити одржан у Београду, од 24. до 27. јуна, и то на две локације: у хотелу Мона плаза и на Машинском факултету. Научни радови које истраживачи буду представили на конференцији биће објављени у тематском зборнику од међународног значаја под називом New Trends in Engineering Research 2024, који ће штампати реномирана издавачка кућа Шпрингер.
Поред научног дела конференције, важан и неизоставни део овог догађаја представља и Регионални иновациони форум 2024 (Regional Innovation Forum 2024), у оквиру кога ће бити одржана предавања, састанци и радионице на теме из области предузетништва, трансфера технологија и научне комуникације.
На челу Организационог одбора CNN Tech 2024 је проф. др Ненад Митровић – редовни професор на Катедри за процесну технику Машинског факултета у Београду и научни саветник при овој високошколској институцији. Поводом овог великог научног догађаја разговарали смо о идеји и циљевима конференције, Регионалном иновационом форуму, радионицама, али и о значају мултидисциплинарног приступа у данашњој науци.
Можете ли да нам кажете нешто више о самој идеји конференције?
Идеја нам је била да овом конференцијом повежемо истраживаче из различитих научних дисциплина и области, како из домаћих научних институција тако и из иностранства. И не само истраживаче, него и људе из привреде и државних институција. Желели смо да им свима омогућимо једно место где ће имати прилику да се окупе и продискутују. Врло нам је важно да се тај сусрет одвија уживо, јер сматрамо да се управо из такве интеракције рађају нове идеје и иновације. Посебно ми је драго кад видим да, током саме конференције, истраживачи дођу на предавање које нема никакве везе са облашћу којом се они баве и онда доживе тзв. еурека моменат и открију да су методе из те области примењиве и у њиховој. Заиста је било таквих случајева, што је за резултат неретко имало нове пројекте и иновативна научно-технолошка решења.
Од почетка смо гледали да у овај догађај укључимо и одређене радионице, које би биле занимљиве истраживачима, али и људима који долазе из других сфера, а временом је тај део програма прерастао у Регионални иновациони форум.
Из којих све области и институција долазе учесници ваше конференције?
Заиста нам долазе учесници из различитих области, а неке од њих су: инжењерство материјала, процесна техника, заштита животне средине, ваздухопловство, стоматологија, медицина, пољопривредно машинство и др. Махом су то интердисциплинарна подручја, где се укршта више научних области. Такође су разнолике и институције из којих учесници долазе: Институт техничких наука САНУ, Технолошко-металуршки факултет, Грађевински факултет, Електротехнички факултет, Институт Винча, Истраживачко-развојни институт Лола, затим академије које су формиране од високих школа, као и технички факултети у унутрашњости, попут Машинског факултета у Нишу. Осим истраживача из Србије, имаћемо доста учесника из региона, али и из остатка света. Рецимо, већ годинама учествује др Иван Бузуровић са Харварда, који се бави биомедицинским истраживањима. Следеће године он би требало да одржи једно од пленарних предавања.
Протеклих година, имали смо одличну сарадњу и са Заводом за интелектуалну својину, Развојном агенцијом Србије, Привредном комором Србије, научно-технолошким парковима, Фондом за иновациону делатност, као и са Министарством науке, технолошког развоја и иновација и Министарством просвете. Истакао бих такође да нас већ годинама подржава и Европска мрежа предузетништва.
Поред научног дела, у оквиру ваше конференције сваке године организујете, уз подршку Европске мреже предузетништва, и Регионални иновациони форум. Можете ли нам рећи нешто више о Форуму?
Циљ овог дела програма био је да омогућимо људима из науке и привреде да се боље повежу и да, уједно, промовишемо и Европску мрежу предузетништва. У суштини, свако је путем нашег сајта могао да, приликом пријављивања за конференцију, направи профил о себи, да наведе из које компаније или институције долази, чиме се бави, шта га интересује и шта му је потребно. На основу тога, сваки учесник добио је листу људи са сличним или комплементарним интересовањима, са којима би током трајања Форума могао да се упозна и поразговара. Циљ нам је био да у тих сат-два учесници искомуницирају са што више људи који би могли да им буду потенцијални сарадници или партнери на неком заједничком пројекту.
Трудили смо се такође да сваке године за теме изаберемо нешто што је актуелно и што би, према нашем мишљењу, било корисно учесницима. Гледали смо да теме не буду ускостручне, него широко примењиве, као што су економија и менаџмент, али у контексту инжењерства. Зато смо на мини-симпозијуме звали колеге са ФОН-а и са Економског факултета у Београду, па и са економских факултета широм региона. Дакле, гледали смо да саме теме буду мултидисциплинарне и да омогуће свима да сагледају ствари из другачијег угла. Поред предавања и симпозијума, организовали смо и врло занимљиве радионице.
Можете ли да нам опишете како је изгледала нека од ваших радионица?
Наравно. Рецимо, прошле године смо заједно са Фондом за иновациону делатност организовали феноменалну радионицу „Како ‘пичовати’ идеју?“, односно како презентовати своју идеју и наћи инвеститора за стартап. Ја пре тога стварно нисам имао прилике да учествујем у нечему што је било организовано на сличан начин. У радионици су учествовали представници неколико компанија у различитим фазама развоја, који су имали задатак да своју идеју презентују инвеститорима и менторима које је ангажовао Фонд за иновациону делатност. Након презентације, инвеститори су учесницима постављали питања и давали им савете како да унапреде свој наступ. Пошто су учествовале компаније у различитим фазама развоја – од оних које су већ успеле да прикупе милион-два евра преко оних мање искусних па све до студентских компанијa које чине почетници – тачно је била уочљива та разлика у искуству. Могло је да се види како кроз само неколико година рада једна компанија направи озбиљан напредак, од саме организације до начина презентације. Али мислим да им је свима било драгоцено искуство да разумеју шта је то што интересује инвеститоре и какви их све проблеми чекају на том путу покретања и успешног функционисања стартапа. Већина људи уопште нема представу шта их све чека.
Зато нам је последњих неколико година фокус био на томе да промовишемо предузетништво, али и да повежемо науку и привреду на овакав начин. Жеља нам је да мотивишемо истраживаче по нашим институтима, факултетима и иновационим центрима да изађу из своје зоне комфора и покушају да понуде тржишту нешто ново. Наравно, променио се предузетнички екосистем, данас они могу да рачунају на подршку, пре свега Фонда за иновациону делатност. Фонд ће ове године организовати радионицу на којој ће учесницима представити решења која су прошла цео пут, од осмишљавања идеје, преко патентирања па све до реализације и, на крају, комерцијализације производа.
Од колега из Завода за интелектуалну својину добили смо податак да је заиста порастао број пријављених патената од кад организујемо нашу конференцију и радионице овог типа, на којима су учесници могли да сазнају шта заправо значи имати патент и како тај процес патентирања функционише, да то није ништа застрашујуће. Колеге које су последњих неколико година долазиле на нашу конференцију успеле су да пријаве више од 15 патената. Мислим да је томе, у великој мери, допринела управо ова конференција.
У више наврата говорили сте о мултидисциплинарности. У чему се огледа њен значај данас?
Претходних неколико деценија постојала је тенденција уске специјализације. Једноставно, кад је област широка, тешко је достићи експертски ниво, због превеликог обима сазнања и превише информација. Зато су се истраживачи махом опредељивали да се специјализују за неку ужу област, па су се научне области додатно распарчавале и уситњавале. Међутим, мислим да је последњих година преовладала тенденција ка мултидисциплинарности, јер проблеми и изазови који се јављају у пракси „не познају“ области и њихову издељеност. Нарочито данас, са оваквим развојем технологије, да бисте неком проблему приступили на прави начин, морате да имате комплементаран научни тим, који чине истраживачи из различитих области. Тако да имам утисак да мултидисциплинарност долази до изражаја, да постоји снажна потреба да се различите, подељене области науке поново повежу. Оно што је било незамисливо пре 10-15 година, да, рецимо, психолог и програмер заједничким снагама покушавају да реше неки проблем из области вештачке интелигенције, данас је реалност.
На пример, моје колеге са Машинског факултета и ја доста сарађујемо са стоматолозима. На први поглед, намеће се питање: какве везе имају стоматологија и машинство? Међутим, израда импланата и употреба нових материјала и 3D штампача који се у ту сврху користе, представљају класичан проблем из области машинства. Исто важи и за импланте у медицини, па и за проблеме који се односе на ултразвук и скенирање. То су све проблеми којима се бави и машинство, наравно, из свог угла и на свој начин. Захваљујући оваквом мултидисциплинарном приступу, у стоматологији и медицини остварен је огроман напредак.
Током разговара, али и у самом позиву истраживачима, апострофирали сте важност сарадње науке и индустрије. Због чега је она толико важна?
Мислим да је индустрија, генерално, доста напредовала последњих пет до десет година, међутим, сада долазимо у ситуацију да у свим областима недостаје људи. Компаније често немају капацитете да се баве свим аспектима свог пословања. Већ неко време у иностранству постоји тенденција да се одређена истраживања и други послови делегирају институтима и факултетима. Ова сарадња је нешто што је неминовно, али и неопходно, и индустрији и факултетима односно институтима. Наше компаније често ни не знају шта се све ради на институтима и факултетима, и какве могућности они нуде. Понекад ове научне институције имају развијено решење које би компанијама могло да реши проблем, а да ове друге нису ни свесне да то решење постоји. Једна од кључних разлога што се то дешава је што нема добре научне комуникације. Зато смо ове године решили да једну радионицу посветимо управо овој теми, како би наши учесници овладали одређеним вештинама и унапредили способност комуникације у науци. Јер кад конкуришете својим пројектом на неком од позива Фонда за иновациону делатност, имате пет минута да га представите, а онда још 15 минута да одговорите на питања. Дакле, морате да буде јасни, фокусирани и да све изложите на пријемчив начин, тако да комисија може да разуме чиме се бави ваш пројекат и да вам одобри финансије.
С друге стране, ни научна заједница не зна какве све компаније постоје на тржишту, чиме се све баве и каква су им научно-технолошка решења потребна. Тако да је ту срж проблема – не знамо довољно једни о другима. Када се томе дода да и људи из научне заједнице и они из индустрије имају своје послове и пословне обавезе, онда времена за повезивање и нема довољно. Зато смо, као факултет који већ годинама успешно сарађује са великим привредним системима, одлучили да овом конференцијом покушамо да повежемо академску заједницу и привреду. Мислим да је ова сарадња данас нужна не само за развој науке и индустрије, већ и целог друштва.