Милица Радаковић, Ана Доброта и Исидора Кешељ су овогодишње добитнице националних признања у оквиру међународног програма Лореал – Унеско „За жене у науци“ (L’Oréal – UNESCO For Women in Science). Ана Доброта је доценткиња Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду, Исидора Кешељ је доценткиња на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, а Милица Радаковић докторанткиња геонаука на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-метематичког факултета Универзитета у Новом Саду. Циљ програма „За жене у науци“ је да подржи изванредне истраживачице широм света „које својом посвећеношћу, достигнућима и визијом доприносе напретку науке и друштва“. У Србији се у оквиру ове иницијативе најбоље младе научнице награђују од 2010. године, у партнерству Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, некадашњим Министарством просвете, науке и технолошког развоја и компаније Лореал Балкан. Током претходних тринаест година награђено је 38 научница у Србији, које су укупно добиле 20 милиона динара за рад на својим научним истраживањима.
Прошле, 2023. године, на конкурс се пријавило 46 научница из целе Србије. У интервјуу за Центар за промоцију науке, награђене научнице – Ана Доброта, Исидора Кешељ и Милица Радаковић – кажу да су им припали „огромна част и задовољство“ да приме ову награду, као и да је ово признање подстрек за нове успехе, додајући скромно да га нису очекивале.
Милица Радаковић
Милица Радаковић, која истражује промене климе и животне средине током последњих милион година на територији Панонског басена, каже да није очекивала да ће признање завршити и у њеним рукама јер је знала да је конкуренција јака. Када су јој јавили да је једна од добитница, истовремено је осећала и неверицу и узбуђење, а на питање колико јој награда значи на личном и професионалном плану, Милица каже:
„На личном плану ми значи што нисам више невидљива у свом кабинету. Моћи ћу да одем на све конференције које сам имала на уму, док бих у супротном морала да се одлучим за неку од њих. Такође ми ова средства омогућују да на терен излазим на удаљеније дестинације по Србији, а не само по Војводини, где је акценат мог досадашњег истраживања ледених доба.“
Милица је тренутно докторанткиња геонаука на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-метематичког факултета Универзитета у Новом Саду, где ради као асистенткиња на Катедри за физичку географију. Још током основних студија, у потрази за додатним активностима, Милица је почела да проучава ледена доба са тимом са Департмана који се овим питањем бави већ двадесет година. Милица објашњава и како њен посао изгледа у пракси:
„Овај посао значи да морате да ставите шлем на главу, лопату у руке и копате. Само довлачење опреме за узорковање на терен захтева снагу, а на терену се копа по неколико дана. Имам срећу да радим у тиму који има много разумевања и искуства, па снаге увек распоређујемо. Ретко копам (спорија сам), али ангажована сам у паковању узорака, обележавању, транспорту и анализи, писању радова, као и око целе логистике где, кад, колико људи и опреме нам треба, где спавамо, шта једемо и слично.“
Милица каже да су у њеном тиму једнако потребни и добродошли и жене и мушкарци, а на питање о томе како оцењује положај научница у Србији, Милица каже:
„Жене на мом департману су веома успешне у науци, носиоци су озбиљних европских пројеката, па и оних регионалних и националних. Мислим да постоји прећутни договор да се пројекат више вреднује ако има много младих ангажованих жена, што је са женског погледа на свет позитиван вид дискриминације. Претњу за друштво, а и ментално здравље жена, видим у одрицању када је реч о оснивању породице, иако би то можда желеле. Волела бих да постоји више слуха за оне научнице које би направиле паузу у науци због оснивања породице, а потом се у њу вратиле, јер је то позив за који су оспособљене.“
Ана Доброта
Ана Доброта је доценткиња Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду, коауторка 34 рада објављена у међународним часописима, који су цитирани више од 700 пута у научној литератури. У интервјуу за Центар за промоцију науке Ана говори о томе да није очекивала награду, јер је знала да се пријавио веома велики број успешних научница из целе земље. Откад су јој јавили лепе вести, каже да јој осмех не силази са лица.
„Заиста је огромна част и задовољство постати члан групе Лореал – УНЕСКО „Женe у науци“. Радујем се прилици да представљам свој матични факултет, да укажем на његов значај у научном смислу, и да покушам да инспиришем нове генерације да потраже свој пут управо у науци.
Научни рад је тимски рад и верујем да ово признање, осим мени, припада и мојим драгим колегиницама и колегама, као и свима који ме подржавају и инспиришу.“
Ана објашњава да је прве кораке у свету науке направила током летње студентске праксе на свом факултету, а касније и приликом писања дипломског, мастер и докторског рада. Имала је срећу да Факултет награди њен рад, труд и ентузијазам, па је две године након стицања звања доктора наука изабрана за доцента. Ана данас ради у, како каже, квалитетној групи на Факултету за физичку хемију, у окружењу које је „пријатно, равноправно и подржавајуће“.
„Ипак, свесна сам да то није увек и свуда случај. Мислим да има још простора за рад на елиминацији родних предрасуда кроз образовање о родној равноправности. Промоција научница као узора, кроз програме као што је Лореал – УНЕСКО ‘За жене у науци’, један је од начина за повећање видљивости и промоцију успеха жена у науци, како би се нове генерације усмериле према научним каријерама.”
Исидора Кешељ
Исидора Кешељ је доценткиња на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, уједно и добитница бројних признања међу којима су награде за најбољу докторску дисертацију из области молекуларне биологије и физиологије за 2022. Као и њене овогодишње колегинице, Ана и Катарина, ни Исидора није имала превелика очекивања када се пријављивала на конкурс. Каже да је знала да је конкуренција јака и да у Србији има веома много добрих и талентованих младих научница. Награда коју је добила много јој значи и на личном и на професионалном плану, каже у интервјуу за Центар за промоцију науке.
„На личном нивоу, представља потврду мог рада и посвећености, што је мотивација за даљи рад. С друге стране, професионално признање отвара нове могућности, јача видљивост мог рада у научној заједници и пружа прилику за ширење мреже са другим стручњацима. У сваком случају, ово признање доживљавам као подстрек да наставим да доприносим својој области с једнаким ентузијазмом и посвећеношћу.“
Говорећи о изазовима са којима се суочавају научнице у Србији, Исидора каже да их је и на њеном путу било, али и да су јој дали мотивацију и снагу за даљи рад:
„Када је реч о положају жена у науци у Србији, као што је представила министарка Беговић током доделе признање за жене у науци у овој години, у Србији су преко 50% студената жене, преко 50% доктора наука су жене. Ове бројке заиста охрабрују и представљају и део мог искуства када је у питању рад у науци. Оно што је мени било важно током рада у науци је подршка породице и пријатеља. Сигурна сам да је то један од фактора који утиче на избор младих научница да се баве овим послом.
Жене у науци се понекад суочавају са додатним изазовима, али верујем да је важно радити на стварању подстицајнијег окружења. То може да укључује унапређење равнотеже између полова у релевантним институцијама, подршку каријерном развоју жена, и подизање свести о њиховим достигнућима. Видим простор за напредак у промовисању менторства, омогућавању приступа едукацији и ресурсима, као и јачању свести о важности инклузивности. Кроз заједничке напоре, можемо створити окружење у којем ће сви имати једнаке шансе да допринесу науци.“