Milica Radaković, Ana Dobrota i Isidora Kešelj su ovogodišnje dobitnice nacionalnih priznanja u okviru međunarodnog programa Loreal – Unesko „Za žene u nauci“ (L’Oréal – UNESCO For Women in Science). Ana Dobrota je docentkinja Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, Isidora Kešelj je docentkinja na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a Milica Radaković doktorantkinja geonauka na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-metematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Cilj programa „Za žene u nauci“ je da podrži izvanredne istraživačice širom sveta „koje svojom posvećenošću, dostignućima i vizijom doprinose napretku nauke i društva“. U Srbiji se u okviru ove inicijative najbolje mlade naučnice nagrađuju od 2010. godine, u partnerstvu Komisije Republike Srbije za saradnju sa Uneskom, nekadašnjim Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i kompanije Loreal Balkan. Tokom prethodnih trinaest godina nagrađeno je 38 naučnica u Srbiji, koje su ukupno dobile 20 miliona dinara za rad na svojim naučnim istraživanjima.
Prošle, 2023. godine, na konkurs se prijavilo 46 naučnica iz cele Srbije. U intervjuu za Centar za promociju nauke, nagrađene naučnice – Ana Dobrota, Isidora Kešelj i Milica Radaković – kažu da su im pripali „ogromna čast i zadovoljstvo“ da prime ovu nagradu, kao i da je ovo priznanje podstrek za nove uspehe, dodajući skromno da ga nisu očekivale.
Milica Radaković
Milica Radaković, koja istražuje promene klime i životne sredine tokom poslednjih milion godina na teritoriji Panonskog basena, kaže da nije očekivala da će priznanje završiti i u njenim rukama jer je znala da je konkurencija jaka. Kada su joj javili da je jedna od dobitnica, istovremeno je osećala i nevericu i uzbuđenje, a na pitanje koliko joj nagrada znači na ličnom i profesionalnom planu, Milica kaže:
„Na ličnom planu mi znači što nisam više nevidljiva u svom kabinetu. Moći ću da odem na sve konferencije koje sam imala na umu, dok bih u suprotnom morala da se odlučim za neku od njih. Takođe mi ova sredstva omogućuju da na teren izlazim na udaljenije destinacije po Srbiji, a ne samo po Vojvodini, gde je akcenat mog dosadašnjeg istraživanja ledenih doba.“
Milica je trenutno doktorantkinja geonauka na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-metematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, gde radi kao asistentkinja na Katedri za fizičku geografiju. Još tokom osnovnih studija, u potrazi za dodatnim aktivnostima, Milica je počela da proučava ledena doba sa timom sa Departmana koji se ovim pitanjem bavi već dvadeset godina. Milica objašnjava i kako njen posao izgleda u praksi:
„Ovaj posao znači da morate da stavite šlem na glavu, lopatu u ruke i kopate. Samo dovlačenje opreme za uzorkovanje na teren zahteva snagu, a na terenu se kopa po nekoliko dana. Imam sreću da radim u timu koji ima mnogo razumevanja i iskustva, pa snage uvek raspoređujemo. Retko kopam (sporija sam), ali angažovana sam u pakovanju uzoraka, obeležavanju, transportu i analizi, pisanju radova, kao i oko cele logistike gde, kad, koliko ljudi i opreme nam treba, gde spavamo, šta jedemo i slično.“
Milica kaže da su u njenom timu jednako potrebni i dobrodošli i žene i muškarci, a na pitanje o tome kako ocenjuje položaj naučnica u Srbiji, Milica kaže:
„Žene na mom departmanu su veoma uspešne u nauci, nosioci su ozbiljnih evropskih projekata, pa i onih regionalnih i nacionalnih. Mislim da postoji prećutni dogovor da se projekat više vrednuje ako ima mnogo mladih angažovanih žena, što je sa ženskog pogleda na svet pozitivan vid diskriminacije. Pretnju za društvo, a i mentalno zdravlje žena, vidim u odricanju kada je reč o osnivanju porodice, iako bi to možda želele. Volela bih da postoji više sluha za one naučnice koje bi napravile pauzu u nauci zbog osnivanja porodice, a potom se u nju vratile, jer je to poziv za koji su osposobljene.“
Ana Dobrota
Ana Dobrota je docentkinja Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, koautorka 34 rada objavljena u međunarodnim časopisima, koji su citirani više od 700 puta u naučnoj literaturi. U intervjuu za Centar za promociju nauke Ana govori o tome da nije očekivala nagradu, jer je znala da se prijavio veoma veliki broj uspešnih naučnica iz cele zemlje. Otkad su joj javili lepe vesti, kaže da joj osmeh ne silazi sa lica.
„Zaista je ogromna čast i zadovoljstvo postati član grupe Loreal – UNESKO „Žene u nauci“. Radujem se prilici da predstavljam svoj matični fakultet, da ukažem na njegov značaj u naučnom smislu, i da pokušam da inspirišem nove generacije da potraže svoj put upravo u nauci.
Naučni rad je timski rad i verujem da ovo priznanje, osim meni, pripada i mojim dragim koleginicama i kolegama, kao i svima koji me podržavaju i inspirišu.“
Ana objašnjava da je prve korake u svetu nauke napravila tokom letnje studentske prakse na svom fakultetu, a kasnije i prilikom pisanja diplomskog, master i doktorskog rada. Imala je sreću da Fakultet nagradi njen rad, trud i entuzijazam, pa je dve godine nakon sticanja zvanja doktora nauka izabrana za docenta. Ana danas radi u, kako kaže, kvalitetnoj grupi na Fakultetu za fizičku hemiju, u okruženju koje je „prijatno, ravnopravno i podržavajuće“.
„Ipak, svesna sam da to nije uvek i svuda slučaj. Mislim da ima još prostora za rad na eliminaciji rodnih predrasuda kroz obrazovanje o rodnoj ravnopravnosti. Promocija naučnica kao uzora, kroz programe kao što je Loreal – UNESKO ‘Za žene u nauci’, jedan je od načina za povećanje vidljivosti i promociju uspeha žena u nauci, kako bi se nove generacije usmerile prema naučnim karijerama.”
Isidora Kešelj
Isidora Kešelj je docentkinja na Departmanu za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, ujedno i dobitnica brojnih priznanja među kojima su nagrade za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne biologije i fiziologije za 2022. Kao i njene ovogodišnje koleginice, Ana i Katarina, ni Isidora nije imala prevelika očekivanja kada se prijavljivala na konkurs. Kaže da je znala da je konkurencija jaka i da u Srbiji ima veoma mnogo dobrih i talentovanih mladih naučnica. Nagrada koju je dobila mnogo joj znači i na ličnom i na profesionalnom planu, kaže u intervjuu za Centar za promociju nauke.
„Na ličnom nivou, predstavlja potvrdu mog rada i posvećenosti, što je motivacija za dalji rad. S druge strane, profesionalno priznanje otvara nove mogućnosti, jača vidljivost mog rada u naučnoj zajednici i pruža priliku za širenje mreže sa drugim stručnjacima. U svakom slučaju, ovo priznanje doživljavam kao podstrek da nastavim da doprinosim svojoj oblasti s jednakim entuzijazmom i posvećenošću.“
Govoreći o izazovima sa kojima se suočavaju naučnice u Srbiji, Isidora kaže da ih je i na njenom putu bilo, ali i da su joj dali motivaciju i snagu za dalji rad:
„Kada je reč o položaju žena u nauci u Srbiji, kao što je predstavila ministarka Begović tokom dodele priznanje za žene u nauci u ovoj godini, u Srbiji su preko 50% studenata žene, preko 50% doktora nauka su žene. Ove brojke zaista ohrabruju i predstavljaju i deo mog iskustva kada je u pitanju rad u nauci. Ono što je meni bilo važno tokom rada u nauci je podrška porodice i prijatelja. Sigurna sam da je to jedan od faktora koji utiče na izbor mladih naučnica da se bave ovim poslom.
Žene u nauci se ponekad suočavaju sa dodatnim izazovima, ali verujem da je važno raditi na stvaranju podsticajnijeg okruženja. To može da uključuje unapređenje ravnoteže između polova u relevantnim institucijama, podršku karijernom razvoju žena, i podizanje svesti o njihovim dostignućima. Vidim prostor za napredak u promovisanju mentorstva, omogućavanju pristupa edukaciji i resursima, kao i jačanju svesti o važnosti inkluzivnosti. Kroz zajedničke napore, možemo stvoriti okruženje u kojem će svi imati jednake šanse da doprinesu nauci.“