Милица Марушић Јаблановић је виша научна сарадница на Институту за педагошка истраживања у Београду. Од марта прошле године она руководи међународним пројектом ELIPS (Environmental Identity Of Primary School Students In Serbia – Еколошки идентитет ученика основних школа у Србији), који има за циљ да измери ниво еколошке писмености ученика у Србији, да идентификује карактеристике еколошког идентитета ученика и кључне факторе који утичу на његово формирање. Последња студија која се бавила еколошком писменошћу у основним школама у Србији објављена је 2006. године, а њени резултати показују да чак 39% испитаника поседује низак ниво еколошке писмености. Пројектни тим, предвођен Милицом Марушић Јаблановић, планира да на крају пројекта објави конкретне препоруке за образовне политике, образовање наставника и еколошко образовање ученика.
Једна од првих пројектних активности било је само мерење еколошке писмености на узорку од 877 ученика седмог разреда основних школа у Србији. Тим је помоћу својеврсног МСЕЛС упитника мерио различите аспекте еколошке писмености: еколошко знање, осетљивост ученика на еколошке проблеме, начине промишљања о стратегијама њиховог решавања, ученичких уверења, навика и понашања која се односе на очување природе. Марушић Јаблановић каже да су ученици из Србије у неким аспектима бољи од својих вршњака из Сједињених Америчких Држава и Грчке, пре свега код оних које се „односе на афективни однос према природи и проеколошко понашање“.
„Најслабији скор наши ученици показују на компоненти која се односи на препознавање еколошких проблема и избор релевантних стратегија за њихово понашање. Овај налаз је показатељ школама на чему и како треба да раде у будућности“, каже Марушић Јаблановић за Елементаријум, и додаје да њен тим тренутно обрађује нове сетове података који треба да им помогну да схвате да ли и колико контекст школе и начин учења у њој утичу на формирање еколошког идентитета ученика.
Еколошка писменост је одавно тема и у Сједнињеним Америчким Државама. Тако је, у склопу пројекта ELIPS, у Београду недавно боравио проф. др Томас Марцинковски, професор и програмски руководилац образовања у области природних наука, технологије и математике Технолошког института на Флориди (САД). Професор Марцинковски је у Београду одржао два предавања: једно на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду, а друго у Атријуму Народног музеја, окупивши велики број посетилаца. У разговору за Елементаријум професор објашњава да је еколошка писменост „широк и комплексан конструкт“, уско повезан са термином „еколошко образовање“, чији је циљ да унапреди еколошку писменост људи у свим старосним групама, и на личном и на колективном плану. Професор се, иначе, годинама бави овом темом и аутор је неколико важних истраживања. Једно од њих, спроведено у САД и Турској и објављено 2013, показује да су школе успешније у томе да унапреде знање својих ученика него да им помогну да самостално развију вештине еколошке писмености.
„Истраживања такође показују да, иако школе и наставници могу утицати на афективне диспозиције ученика, искуства ван школе имају већи утицај на децу школског узраста“, каже професор Марцинковски, додајући да су деца која више времена проводе напољу – било сама, са породицом и пријатељима или са учитељима и другим ђацима – осетљивија на еколошке проблеме и свеснија њиховог постојања.
Ипак, додаје професор, потребна су додатна истраживања и евалуације како би се унапредили постојећи или увели нови образовни приступи који ће даље подстаћи развој еколошке писмености:
„Због историјских, културних, економских разлика и разлика у образовним системима, нешто од онога што смо научили о еколошкој писмености и еколошком образовању у САД могло би да се користи или прилагоди контексту других земаља (рецимо Србије). Ипак, свакој земљи су неопходна додатна истраживања како би се унапредили еколошко образовање и еколошка писменост на начин који је прикладан и ефикасан у њиховој земљи“, закључује професор Марцинковски.
Марушић Јаблановић каже да им досад прикупљени резултати дају основу за умерени оптимизам: „проеколошко понашање je добар темељ, али је нужна подршка и већа одговорност одраслих која ће омогућити подржавајући оквир за дечју спремност да чувају и штите природу.
На пример, скоро сви ученици науче још у млађим разредима основне школе да је важно да се раздваја и касније рециклира отпад, али када се заврши настава, они сведоче бројним дивљим депонијама у окружењу и често немају услова за рециклажу. Да бисмо имали еколошки писменије становништво у будућности, нужне су системске и континуиране мере и на државном и на локалном нивоу, удружене са синхронизованим деловањем породице, вртића и школе“, каже Марушић Јаблановић.
IMP>ACT
У сличном пројекту учествује и Центар за промоцију науке. Наиме, од јануара ове године, ЦПН је партнер на четворогодишњем пројекту IMP>ACT, који се финансира кроз програм Horizont Evropa, и који има за циљ боље разумевање и пружање препорука о томе како мерити оно што ученици стварно науче у области образовања о одрживости и климатским променама. Пројектом руководи холандски Универзитет у Утрехту, а партнери су, осим ЦПН-а, колеге из Немачке, Белгије, Шведске, Холандије, Италије и Чешке. ЦПН учествује у пројекту као вођа радног пакета који се бави дисеминацијом, комуникацијом и експлоатацијом резултата. Лена Илић, која у име ЦПН-а руководи овим пројектом, објашњава да је циљ овог пакета да промовише резултате пројекта и одржава добру комуникацију са кључним актерима.
„Ово у пракси значи много различитих ствари, од прављења едукативних видеа, гостовања у медијима до презентација на конференцијама и публикација научних радова. ЦПН тим као спона између науке и креативности у оквиру пројекта највише ради на томе да се резултати пројекта на приступачан и занимљив начин представе широј јавности у свакој од земаља укључених у пројекат, али и на подручју Европе генерално“, објашњава Илић.
Она додаје да циљну групу пројекта чине општа, стручна јавност, али и доносиоци одлука, „те кроз рад на добром и концизном представљању резултата пројекта планирамо и да анимирамо и убедимо и институције које се баве образовањем да доносе одлуке засноване на емпиријским доказима проистеклим из резултата пројекта“.
Један од циљева IMP>ACT јесте и боље разумевање и пружање препорука о томе како мерити оно што ученици стварно науче у области образовања о одрживости и климатским променама, а кључ за постизање овог циља јесу развој и валидација IMP>ACT оквира оцењивања. Илић објашњава да овај евалуациони оквир циља да буде универзални алат којим би се образовни програми у домену одрживости и климатских промена могли оцењивати, без обзира на ниво и тип програма, а сам оквир развијају академски партнери на пројекту, Универзитет у Утрехту, који је и носилац пројекта.
„Идеја пројекта је да кроз анализу већ постојећих пракси и постојећих начина евалуације, уз консултације са стручњацима из образовања из свих земаља учесница пројекта скупимо податке и формулишемо их у нови оквир.“
Партнери на пројекту IMP>ACT тренутно врше консултације са стручњацима из домена образовања, као и организацијама које се формално и неформално баве образовањем о одрживости и климатским променама. План је да се у наредних шест месеци развије пробна верзија евалуационог оквира, која ће се тестирати на већ постојећим програмима.