Сви они ималу су прилике да сазнају више о значају ефикасне научне комуникације и примерима добре (и лоше) праксе, али и да се сами опробају у улози научног комуникатора. Учесници су се упознали и са различитим облицима научне комуникације и алатима уз помоћ којих могу да унапреде комуницирање својих научних резултата. Осим тога, учили су како да осмисле и реализују истраживачке идеје, како да напишу добар предлог пројекта и добију неки од европских грантова, али и како да направе квалитетан научни тим и одрже га на окупу.
Аутор и реализатор курса др Дарко Доневски истакао је да је текућа декада 21. века појачала изазове науке који се огледају у повећаној конкурентности међу истраживачким тимовима. Због тога је планирање писања пројеката на основу индивидуалне идеје, као и даље планирање каријере, од кључног значаја за све истраживаче, а нарочито оне који су раним фазама својих научних путовања.
„Овогодишњим курсом ‘Како комуницирати савремену науку?’ понудили смо најважније смернице које би научницима помогле да креирају и развију своју истраживачку идеју, пронађу финансије за њену реализацију и прошире је у међународне оквире, изван уског круга сарадника. У току два дана интензивног тренинга, полазници су могли да се сусретну са бројним темама које се тичу вођења научних пројекта и њихове дисеминације, како ка научној, тако и ка општој јавности“, објашњава др Доневски. „Фокус је био да се научи како да пројекат буде и квалитетан и видљив. Курс је јединствен у европским оквирима по томе што смо га прилагодили за потребе истраживачица и истраживача из свих научних дисциплина, од природних и друштвених наука, до уметности.“
Др Дарко Доневски је астрофизичар, писац и научни комуникатор. Главна област његових истраживања је еволуција далеких галаксија. Ради као доцент на Институту за астрофизику у Варшави и стални гостујући предавач на Институту SISSA у Трсту. Члан је тима који је открио најудаљеније јато галаксија у космосу, и тренутно води европски пројекат „Прашина у раном свемиру“. Поред истраживања, др Доневски се дуги низ година бави различитим облицима научне комуникације. Објавио је многобројне популарне научне чланке, а активно промовише савремену науку широј јавности у Србији кроз ауторске есеје у часопису Елементи. Аутор је курса из модерне научне комуникације за истраживаче свих профила, што је један од првих отворених курсева ове врсте у Европи.
Осим др Доневског, са полазницима курса своја знања и вештине поделили су и стручњаци из различитих области. Никола Драгомировић, стрип критичар и уредник у издавачкој кући Чаробна књига, одржао је предавање о односу стрипа и науке, како се визуелна нарација може искористити у научном раду и како научни рад може инспирисати визуелну нарацију.
Владимир Јелић, телевизијски спикер, водитељ и уредник, одржао је радионицу на којој су полазници курса имали прилику да се упознају са техникама ефикасног комуницирања научних тема кроз медијски наступ.
Геонаучница др Ана Чернок, доценткиња на Департману за математику и геонауке Универзитета у Трсту и добитница престижне научне стипендије „Марија Склодовска Кири“, одржала је предавање о томе како конкурисати за европске грантове и руководити великим научним пројектима.
Иван Умељић, уредник часописа Елементи и руководилац издавачке делатности ЦПН-а, говорио је о практичним и етичким изазовима у научној комуникацији.
Курс је успешно затворен дискусијом о будућности научне комуникације и изазовима који стоје пред младим истраживачима у Србији.