Svi oni imalu su prilike da saznaju više o značaju efikasne naučne komunikacije i primerima dobre (i loše) prakse, ali i da se sami oprobaju u ulozi naučnog komunikatora. Učesnici su se upoznali i sa različitim oblicima naučne komunikacije i alatima uz pomoć kojih mogu da unaprede komuniciranje svojih naučnih rezultata. Osim toga, učili su kako da osmisle i realizuju istraživačke ideje, kako da napišu dobar predlog projekta i dobiju neki od evropskih grantova, ali i kako da naprave kvalitetan naučni tim i održe ga na okupu.
Autor i realizator kursa dr Darko Donevski istakao je da je tekuća dekada 21. veka pojačala izazove nauke koji se ogledaju u povećanoj konkurentnosti među istraživačkim timovima. Zbog toga je planiranje pisanja projekata na osnovu individualne ideje, kao i dalje planiranje karijere, od ključnog značaja za sve istraživače, a naročito one koji su ranim fazama svojih naučnih putovanja.
„Ovogodišnjim kursom ‘Kako komunicirati savremenu nauku?’ ponudili smo najvažnije smernice koje bi naučnicima pomogle da kreiraju i razviju svoju istraživačku ideju, pronađu finansije za njenu realizaciju i prošire je u međunarodne okvire, izvan uskog kruga saradnika. U toku dva dana intenzivnog treninga, polaznici su mogli da se susretnu sa brojnim temama koje se tiču vođenja naučnih projekta i njihove diseminacije, kako ka naučnoj, tako i ka opštoj javnosti“, objašnjava dr Donevski. „Fokus je bio da se nauči kako da projekat bude i kvalitetan i vidljiv. Kurs je jedinstven u evropskim okvirima po tome što smo ga prilagodili za potrebe istraživačica i istraživača iz svih naučnih disciplina, od prirodnih i društvenih nauka, do umetnosti.“
Dr Darko Donevski je astrofizičar, pisac i naučni komunikator. Glavna oblast njegovih istraživanja je evolucija dalekih galaksija. Radi kao docent na Institutu za astrofiziku u Varšavi i stalni gostujući predavač na Institutu SISSA u Trstu. Član je tima koji je otkrio najudaljenije jato galaksija u kosmosu, i trenutno vodi evropski projekat „Prašina u ranom svemiru“. Pored istraživanja, dr Donevski se dugi niz godina bavi različitim oblicima naučne komunikacije. Objavio je mnogobrojne popularne naučne članke, a aktivno promoviše savremenu nauku široj javnosti u Srbiji kroz autorske eseje u časopisu Elementi. Autor je kursa iz moderne naučne komunikacije za istraživače svih profila, što je jedan od prvih otvorenih kurseva ove vrste u Evropi.
Osim dr Donevskog, sa polaznicima kursa svoja znanja i veštine podelili su i stručnjaci iz različitih oblasti. Nikola Dragomirović, strip kritičar i urednik u izdavačkoj kući Čarobna knjiga, održao je predavanje o odnosu stripa i nauke, kako se vizuelna naracija može iskoristiti u naučnom radu i kako naučni rad može inspirisati vizuelnu naraciju.
Vladimir Jelić, televizijski spiker, voditelj i urednik, održao je radionicu na kojoj su polaznici kursa imali priliku da se upoznaju sa tehnikama efikasnog komuniciranja naučnih tema kroz medijski nastup.
Geonaučnica dr Ana Černok, docentkinja na Departmanu za matematiku i geonauke Univerziteta u Trstu i dobitnica prestižne naučne stipendije „Marija Sklodovska Kiri“, održala je predavanje o tome kako konkurisati za evropske grantove i rukovoditi velikim naučnim projektima.
Ivan Umeljić, urednik časopisa Elementi i rukovodilac izdavačke delatnosti CPN-a, govorio je o praktičnim i etičkim izazovima u naučnoj komunikaciji.
Kurs je uspešno zatvoren diskusijom o budućnosti naučne komunikacije i izazovima koji stoje pred mladim istraživačima u Srbiji.