Пре тачно 25 година, 12. марта 1989. године, настала је мрежа свих мрежа. Како је почела револуција која је променила наш свет
Текст: Марија Видић
Претеча данашње светске мреже настала је као амерички војни пројекат који се развијао на универзитетима, стварајући мрежу рачунара, тадашњи АРПАНЕТ. Од те 1969. године када су набављена прва четири рачунара за универзитете у Калифорнији и Јути, па до интернета једва мало налик данашњем, прошло је тачно 20 година. У међувремену је 1973. године настао TCP/IP, протокол за размену информација на интернету који се користи и дан-данас.
АРПАНЕТ је угашен 1990. године, али је неколико месеци раније, 12. марта 1989. године, британски компјутерски стручњак Тим Бернерс-Ли, радећи у ЦЕРН-у, свом шефу Мајку Сендалу предао рад „Менаџмент информација: предлог“, с којим је практично рођен World Wide Web. Бернерс-Лијев предлог се односио на управљање општим информацијама о акцелераторима и експериментима који се одвијају у ЦЕРН-у.
Прича о настанку светске мреже може се испричати и као анегдота исфрустрираног програмера коме се смучило да решава исти проблем по ко зна који пут
Бернерс-Ли је касније много пута говорио како је у то време био депресиван зато што је у ЦЕРН-у било врло тешко комуницирати и долазити до података: „Било је фрустрирајуће што су у то време информације стајале разасуте по различитим рачунарима, али да бисте им приступили, морали бисте да се улогујете. Такође, понекад сте морали да научите различите програме да бисте користили све те рачунаре. Схватити како ствари функционишу било је заиста тешко. Често је било једноставније отићи и упитати људе на паузи за кафу.“
Физичари и други запослени у ЦЕРН-у дошли су ту из различитих земаља, и донели са собом велики број најразличитијих и најчуднијих рачунара са свакојаким софтверима. „Ја сам заправо написао програме како би информације са једног система конвертовао тако да оне могу бити убачене у други систем. Више пута. А када сте програмер и када решите један проблем, па онда још један који је врло сличан, често помислите: ‘Зар не постоји неки бољи начин? Зар не можемо заувек да решимо овај проблем?’ То је постало ‘Можемо ли да конвертујемо сваки систем информација тако да он изгледа као део неког замишљеног система информација који свако може да прочита? И тако је постао World Wide Web‘.“
Но, Бернерс-Ли скромно објашњава да су делићи ове мреже већ увелико постојали, као, на пример, хипертекст и интернет, и да их је само требало саставити. Након тога направљен је први веб-браузер, а 6. августа 1991. је настао и први веб-сајт Info.cern.ch. На првој страници стајале су информације о хипертексту, упутства о креирању сопствених страница и како се претражује веб.
Бернерс-Ли је данас директор World Wide Web конзорцијума који надгледа развој интернета, а запослен је и као истраживач у Лабораторији за компјутерске науке и вештачку интелигенцију МИТ-ја.
