Pre tačno 25 godina, 12. marta 1989. godine, nastala je mreža svih mreža. Kako je počela revolucija koja je promenila naš svet
Tekst: Marija Vidić
Preteča današnje svetske mreže nastala je kao američki vojni projekat koji se razvijao na univerzitetima, stvarajući mrežu računara, tadašnji ARPANET. Od te 1969. godine kada su nabavljena prva četiri računara za univerzitete u Kaliforniji i Juti, pa do interneta jedva malo nalik današnjem, prošlo je tačno 20 godina. U međuvremenu je 1973. godine nastao TCP/IP, protokol za razmenu informacija na internetu koji se koristi i dan-danas.
ARPANET je ugašen 1990. godine, ali je nekoliko meseci ranije, 12. marta 1989. godine, britanski kompjuterski stručnjak Tim Berners-Li, radeći u CERN-u, svom šefu Majku Sendalu predao rad „Menadžment informacija: predlog“, s kojim je praktično rođen World Wide Web. Berners-Lijev predlog se odnosio na upravljanje opštim informacijama o akceleratorima i eksperimentima koji se odvijaju u CERN-u.
Priča o nastanku svetske mreže može se ispričati i kao anegdota isfrustriranog programera kome se smučilo da rešava isti problem po ko zna koji put
Berners-Li je kasnije mnogo puta govorio kako je u to vreme bio depresivan zato što je u CERN-u bilo vrlo teško komunicirati i dolaziti do podataka: „Bilo je frustrirajuće što su u to vreme informacije stajale razasute po različitim računarima, ali da biste im pristupili, morali biste da se ulogujete. Takođe, ponekad ste morali da naučite različite programe da biste koristili sve te računare. Shvatiti kako stvari funkcionišu bilo je zaista teško. Često je bilo jednostavnije otići i upitati ljude na pauzi za kafu.“
Fizičari i drugi zaposleni u CERN-u došli su tu iz različitih zemalja, i doneli sa sobom veliki broj najrazličitijih i najčudnijih računara sa svakojakim softverima. „Ja sam zapravo napisao programe kako bi informacije sa jednog sistema konvertovao tako da one mogu biti ubačene u drugi sistem. Više puta. A kada ste programer i kada rešite jedan problem, pa onda još jedan koji je vrlo sličan, često pomislite: ‘Zar ne postoji neki bolji način? Zar ne možemo zauvek da rešimo ovaj problem?’ To je postalo ‘Možemo li da konvertujemo svaki sistem informacija tako da on izgleda kao deo nekog zamišljenog sistema informacija koji svako može da pročita? I tako je postao World Wide Web‘.“
No, Berners-Li skromno objašnjava da su delići ove mreže već uveliko postojali, kao, na primer, hipertekst i internet, i da ih je samo trebalo sastaviti. Nakon toga napravljen je prvi veb-brauzer, a 6. avgusta 1991. je nastao i prvi veb-sajt Info.cern.ch. Na prvoj stranici stajale su informacije o hipertekstu, uputstva o kreiranju sopstvenih stranica i kako se pretražuje veb.
Berners-Li je danas direktor World Wide Web konzorcijuma koji nadgleda razvoj interneta, a zaposlen je i kao istraživač u Laboratoriji za kompjuterske nauke i veštačku inteligenciju MIT-ja.
