Да ли нам заиста прети опасност?
Текст: Никола Божић
Сjаjна звезда коjа на Орионовом рамену сиjа упечатљивим црвеним сjаjем позната jе као Бетелгез. Мада само jедна међу милиjардама других, баш она jе поново дошла у жижу интересовања, не само стручне већ и шире jавности. Наjновиjа истраживања показуjу да се током претходне децениjе скупила, што изазива праву лавину медиjских реакциjа.
О чему jе реч? Звезда Бетелгез се примиче краjу свог животног пута и тренутно се налази у фази црвеног суперџина. Веома сjаjна, надувана звезда, масивниjа jе од нашег Сунца двадесетак пута. Толико jе велика да би у нашем Сунчевом систему и Jупитер био унутар ње.
Ипак, испоставља се да се запремина Бетелгеза променила. Звезда се смањила за око 15 одсто од 1993. године.
Узрок овоме могу бити дугорочне осцилациjе или, с друге стране, први знаци смрти звезде.
Такође, ово може бити и последица промене облика њене површине услед ротациjе.
Заправо се не зна како се суперџинови понашаjу на краjу свог живота и прави разлог за смањење Бетелгеза ниjе познат.
Можда jе у питању нека локална нестабилност, или се звезда сажима, или отпушта масу у свемир.
Познато jе да површина Бетелгеза осцилуjе ка споља и унутра, користећи енергиjу конвекциjе материjала испод површине (конвекциjа jе поjава преношења енергиjе мешањем, при чему топлиjа материjа излази на површину, хлади се, преноси енергиjу и враћа се ка унутрашњости).
До сада су утврђене две периоде за овакве пулсациjе. Jедна се одигра jедном годишње, а друга на сваких шест година. Ова истраживања ипак показуjу да се звезда прогресивно смањује.
Свет у даљини
Бетелгез jе звезда прекривена великим облацима гаса и прашине, па jе веома тешко мерити њене димензиjе. Да би се кроз ове облаке пробили до саме површине звезде, научници су користили инфрацрвене телескопе, осетљиве на одређене таласне дужине инфрацрвене светлости коjа са звезде долази. Током ових мерења утврђено jе смањење полупречника Бетелгеза.
С друге стране, може се испоставити да jе промена величине илузиjа. Компjутерске симулациjе, наиме, показуjу да температурне разлике у овоj врсти звезда могу површину звезде учинити изузетно неравном, што би довело до тога да звезда из различитих углова изгледа другачиjе, са другачиjим димензиjама.
Ове симулациjе показуjу да звезде у фази црвеног суперџина не изгледаjу сферично, него као неправилни кромпир. Како jе период ротациjе Бетелгеза око 18 година или мало више, можда управо гледамо део звезде који је ужи него остатак.
Друга jе могућност да се овим мерењима не мери сама површина звезде, већ поменути молекуларни облак у коjем се она налази.
Астрономи ишчекуjу нова посматрања у другим деловима спектра и снимке боље резолуциjе, како би могли да дају одговор на питање шта се дешава на Бетелгезу.
