Ovo je glavna poruka iz Ženeve sa prvog GESDA (GESDA) samita nauke i diplomatije.
Kako nauku preneti iz laboratorija i učionica običnom svetu, bilo je ključno pitanje na koje je skup pokušao da pruži odgovor.
Ženevska fondacija za anticipaciju nauke i tehnologije (GESDA) osnovana je 2019. godine kao odgovor na globalne izazove sa kojima se čovečanstvo suočava ili će se suočiti u bliskoj budućnosti, s posebnim osvrtom na vrtoglavi razvoj nauke i tehnologije, ali i sve ozbiljnije narušavanje, pa i preteće urušavanje ekosistema naše planete. U osnovi rada fondacije leže tri fundamentalna pitanja: prvo, šta znači biti ljudsko biće u eri robota, editovanja gena i digitalno proširene stvarnosti; drugo, kako bismo mogli da upotrebimo tehnologiju da bismo smanjili nejednakosti, ostvarili dobrobit za sve i podstakli inkluzivni razvoj; i treće, kako da svim ljudima obezbedimo odgovarajuću prehranu, potrepštine i neophodnu energiju, a da u isti mah omogućimo planeti Zemlji da se oporavi i obnovi.
U potrazi za odgovorima na ova pitanja, četiri naučno-tehnološke oblasti dugoročno će biti u žiži interesovanja fondacije: kvantna revolucija i napredna veštačka inteligencija; tehnološko uvećavanje ljudskih sposobnosti; ekoregeneracija i geoinženjerstvo; i na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, odnos nauke i diplomatije.
Ukratko GESDA fondacija za anticipaciju nauke i tehnologije, koja predstavlja solidan brak između nauke i diplomatije, ima za cilj da predvidi glavne tehnološke revolucije u budućnosti i omogući svima, a ne samo privilegovanima, da imaju koristi od toga.
I dok su naučna istraživanja ranije bila isključivo u rukama države, sada se njima bavi i privatni sektor koji se često ne obazire na fundamentalna prava.
Pravo na nauku priznato je 1948. godine Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, u kojoj se, između ostalog, navodi da svako treba da ima koristi od naučnih otkrića.
Uprkos tome, ovo pravo je često ignorisano i nije uključeno u listu prioriteta svetskih elita, što je pandemija koronavirusa dodatno potvrdila. Jasan primer toga je činjenica da je u nekim delovima svega jedan odsto populacije vakcinisan, a to je „nejednakost koja narušava globalni ekonomski oporavak“, naglašava Svetska zdravstvena organizacija, dodajući da „pandemija kovida-19 neće stati sve dok vakcina ne bude dostupna svima na svetu“.
Učestvujući na samitu, svoje znanje i ekspertizu podelio je ser Džeremi Ferar, direktor Velkam trasta i jedan od vodećih svetskih eksperata za infektivne bolesti, rekavši da: „Imunizacija mnogo ljudi u nekoliko država, dok se u ostalim delovima sveta virus širi slobodno, doprinosi samo razvoju novih sojeva. I dok god bude tako, virus će evoluirati do te mere da vakcine, terapije i testovi više ne budu efikasni. Suočeni smo sa rastućim trendom nacionalizma u vezi sa vakcinama, a to ne donosi dobro nikome. Jer, dok svi ne budemo bezbedni, niko neće biti bezbedan. Treba da razumemo da je reč o globalnom problemu koji tako treba i rešavati.“
Okupivši eksperte iz oblasti nauke, politike i privatnog sektora, GESDA je postavila veoma ambiciozan cilj – stvaranje baze za otvoren međusektorski dijalog o nauci, a u cilju globalnog prosperiteta i socijalne jednakosti. Inicijativa je krenula iz Ženeve, i to ne slučajno, jer je ona prestonica internacionalizma i multilateralizma.
Radar koji predviđa buduće tehnološke revolucije
Da li će ovo biti još jedna prazna priča ili možemo da očekujemo nešto konkretno – razmišljanje je koje se moglo čuti među zvanicama na ulazu u Biotek kampus u Ženevi na početku samita. Naime, svima je još sveže urezan govor Grete Tunberg iz Milana sa Youth4Climate samita, u kome je, kritikujući svetske lidere, njihovu retoriku o klimatskim akcijama okarakterisala kao „bla, bla, bla“ – sastaju se, diskutuju, obećavaju mnogo, ali, na kraju, ništa ne učine, rekla je Tunberg.
Imunizacija mnogo ljudi u nekoliko država, dok se u ostalim delovima sveta virus širi slobodno, doprinosi samo razvoju novih sojeva. I dok god bude tako, virus će evoluirati do te mere da vakcine, terapije i testovi više ne budu efikasni. Suočeni smo sa rastućim trendom nacionalizma u vezi sa vakcinama, a to ne donosi dobro nikome. Jer, dok svi ne budemo bezbedni, niko neće biti bezbedan. Treba da razumemo da je reč o globalnom problemu koji tako treba i rešavati.
– ser Džeremi Ferar, direktor Velkam trasta i jedan od vodećih svetskih eksperata za infektivne bolesti
Skepticizam da će u Ženevi odjekivati još jedna prazna priča bio je realan. Pozvana da govori na otvaranju samita, ministarka za međunarodnu saradnju i kooperaciju Južnoafričke Republike Naledi Pandor u završnici govora istakla je: „Ali, sada ove reči treba da postanu dela!“
Da li će se to dogoditi, rano je reći. Jedno je sigurno – učesnici samita rastali su se sa mnogo većim entuzijazmom od onog sa početka.
Jedan od ključnih razloga za to je GESDA radar naučnih otkrića, koji je fondacija kreirala u saradnji sa oko šest stotina naučnika iz celog sveta. Radar otkriva scenarija, odnosno potencijal revolucionarnih naučnih otkrića za 5, 10 i 25 godina u različitim poljima, od veštačke inteligencije do eksploatacije svemira, ekoregeneracije i genetičkog inženjeringa. Osmišljen je kao pomoć državama, međunarodnim organizacijama, nevladinom i civilnom sektoru, kako bi mogli da se pripreme na vreme, odnosno kako ne bi bili zatečeni, tj. iznenađeni kada otkrića postanu stvarnost.
Upravo ovakav kristalni pogled u budućnost donosi ushićenje u naučnoj zajednici, koja je ponekad skeptična na inicijative koje vode ka mnogim debatama, ali bez konkretne akcije.
Osim toga, kako bi se izbegao „drugi hladni rat“ u nauci i tehnologiji, diplomate i naučnici treba da imaju otvoren pristup društvu, rekao je predsednik GESDA Peter Brabek-Letmate.
Duh „drugog hladnog rata“ ne ostavlja ravnodušnim ni strane vlade. Administracija američkog predsednika Bajdena izrazila je interesovanje za ovaj švajcarski naučno-diplomatski projekat, videvši u njemu sjajnu šansu za napredak u oblasti inovacija i podstrek za razvijanje partnerstava.
Ljudi i tehnologije bliži nego ikad
Za 25 godina, moguće je da će veštačka inteligencija ličiti na ljudsku i da će se mašine u velikoj meri izjednačiti sa ljudima, ako ne i preuzeti primat u mnogim poslovima, povećavajući produktivnost. Naravno, ovo će uticati na buduća zaposlenja i podstaknuće razmišljanje o našoj, ljudskoj ulozi u društvu.
U tom smislu, radar može da bude od pomoći globalnom društvu da obezbedi tehnološku budućnost koja će biti na dobrobit čovečanstva, a ne protiv ljudskih interesa, ističu organizatori samita. Osim toga, može da podstakne uključivanje nauke u diskusije međunarodnih organizacija i vlada. Ideja koja leži iza GESDA slogana „koristiti budućnost u stvaranju sadašnjosti“ nije sasvim nova.
Kada sam devedesetih počeo da proučavam proces starenja, to je bilo veoma usko naučno područje. Tada sam se suočio sa velikim skepticizmom, veći deo naučne zajednice nije verovao da je moguće usporiti proces starenja. Danas je sasvim drugačija situacija, većina misli da je to moguće. Bavimo se razvojem terapija koje mogu da produže naš životni vek, ali i dobro zdravstveno stanje. Naravno, ovde govorimo o funkcionalnom fizičkom i psihičkom stanju, ne o produžetku životnog veka u kome će neko da živi 120 godina, ali na aparatima koji ga održavaju u životu.
– Brajan Kenedi, biohemičar i direktor Centra za zdravo starenje u Singapuru
Naime, naučna fantastika dugo nas podstiče da razmišljamo o različitim scenarijima budućnosti koje možda želimo ili ne želimo da iskusimo. Ali, ove ideje nisu uvek bile od pomoći vladama i međunarodnim organizacijama da izgrade budućnost kojoj smo se nadali. Jasno je da negativni uticaj veštačke inteligencije nije sprečen. I mada mnogi od nas imaju koristi od interneta, gotovo polovina svetske populacije i dalje nije „on lajn“. Isto važi i za nejednakost u distribuciji kovid-19 vakcina – složile su se brojne diplomate, učesnici samita. Međutim, nije jednostavno razmišljati o budućnosti naučnih trendova kada tekuće teme traže svu pažnju. I tu se nameće pitanje da li su međunarodne institucije i vlade, kako su danas formirane, sposobne da prihvate izazove i šanse koje mogu da se materijalizuju tek za 25 godina?
Na primer, cena sekvenciranja genoma je za samo 20 godina pala sa 2,7 milijardi američkih dolara na svega tri stotine. Dramatičan napredak u našoj sposobnosti da pročitamo DNK nagoveštava veću revoluciju, a to je pisanje naše genetičke budućnosti. U narednih deset godina genske terapije biće usmerene na retke nasledne bolesti i neke oblike kancera i postaće deo redovne medicinske prakse.
Za 25 godina različite mogućnosti unapređenja ljudskih sposobnosti biće dostupne, što će obezbediti i napredak na mnogim poljima. Ali, sa druge strane, pojaviće se važni bio-bezbednosni izazovi i nametnuće suštinsko pitanje: šta to znači biti ljudsko biće?
Osim toga, do 2050. jedan od šestoro ljudi na planeti biće stariji od 65 godina. Sivi cunami postojećih bolesti starosti preti da ugrozi zdravstvo i ekonomiju na globalnom nivou, kako se danas proporcija radno sposobnih ljudi smanjuje. Ohrabrujuća je vest da nova naučna dostignuća usmerena na usporavanje fizičkog i kognitivnog starenja čoveka nagoveštavaju bolju budućnost za ljude na planeti. Razvijanje lekova koji ciljano usporavaju biološko starenje ili jednostavno vraćaju unazad „epigenetički sat“, uskoro bi moglo znatno da produži naše „zdrave godine života“, čak do duboke starosti.
„Kada sam devedesetih počeo da proučavam proces starenja, to je bilo veoma usko naučno područje. Tada sam se suočio sa velikim skepticizmom, veći deo naučne zajednice nije verovao da je moguće usporiti proces starenja. Danas je sasvim drugačija situacija, većina misli da je to moguće. Bavimo se razvojem terapija koje mogu da produže naš životni vek, ali i dobro zdravstveno stanje. Naravno, ovde govorimo o funkcionalnom fizičkom i psihičkom stanju, ne o produžetku životnog veka u kome će neko da živi 120 godina, ali na aparatima koji ga održavaju u životu. Upravo suprotno, naša istraživanja su više preventivna, ciljamo na najveće rizike koje starost donosi sa sobom, a to nisu samo hronične bolesti. Kovid-19 dodatno je pokazao koliko je starost glavni faktor rizika od smrti i hospitalizacije, i to kod tzv. miniinfektivnih bolesti, poput influence. Dakle, važno je da pojedinci ostanu zdravi i funkcionalni dugo. S tim u vezi, u narednih 30 godina u ovom polju možemo očekivati izuzetne rezultate“, rekao je na samitu profesor Brajan Kenedi, biohemičar, direktor Centra za zdravo starenje u Singapuru i jedan od vodećih svetskih eksperata u oblasti biologije starenja.
Sve ovo značajno će promeniti dinamiku starenja populacije na planeti i zahtevaće fundamentalne promene u javnim zdravstvenim sistemima, ekonomskom planiranju i, naravno, dinamici zapošljavanja.
Kovid-19 pokazao je koliko su važni odgovori na gotovo sva globalna pitanja. Mnogi izazovi našeg vremena – uključujući tu ne samo svetsku pandemiju, već i klimatske promene, migrantsku krizu i bezbednost hrane za svetsku populaciju – ne mogu više biti samo pitanje unutrašnje politike država. Veza između nauke i diplomatije je izuzetno važna ako želimo da upotrebimo napredne tehnologije kao sredstvo za integrisani razvoj. Zato je radar ciljano dizajniran da se bavi ovim pitanjem.
Nauku čine ljudi i priče
Kada govorimo o nauci, ipak ne smemo da zaboravimo da se iza svake inovacije, iza svakog malog ili velikog otkrića koje nam čini život kvalitetnijim, nalaze lične priče i ljudi posvećeni razvoju nauke.
U potrazi za drugim oblikom života u svemiru, naučnici treba bolje da razumeju kako se život razvio na Zemlji. Poznato je mišljenje da organizmi otkriveni u podvodnim vulkanima predstavljaju rane oblike života na Zemlji. Kada govorite o poreklu života, to je najjednostavnije pitanje od kojeg polazite.
– nobelovac Didije Patrik Kelo, direktor novog Centra za poreklo i rasprostranjenost života
Novi Centar za poreklo i rasprostranjenost života (Origin and Prevalence of Life) biće otvoren naredne godine pri federalnom institutu za tehnologiju ETH u Cirihu. Za direktora Centra izabran je nobelovac Didje Patrik Kelo, koji će sa svojim timom istraživati poreklo života.
Podsetimo, Džejms Pibls, Majkl Mejor i Didije Kelo dobili su 2019. Nobelovu nagradu za fiziku za „revolucionarno“ otkriće o univerzumu. Nagradu su dobili za rad o evoluciji univerzuma i otkriće udaljene planete koja se kreće oko zvezde poput Sunca 1995. godine.
Majkl Mejer i Didije Kelo nagrađeni su za otkriće 51 Pegasi b gasovitog džina, koji kruži oko zvezde udaljene 50 svetlosnih godina. To je bila prva egzoplaneta pronađena oko zvezde glavnog niza.
Kelo je na samitu u Ženevi ukratko predstavio ideju budućeg istraživanja.
„U potrazi za drugim oblikom života u svemiru, naučnici treba bolje da razumeju kako se život razvio na Zemlji. Poznato je mišljenje da organizmi otkriveni u podvodnim vulkanima predstavljaju rane oblike života na Zemlji. Kada govorite o poreklu života, to je najjednostavnije pitanje od kojeg polazite. I tu postoje dva pogleda: prvi, znamo kakav je život na Zemlji i to možemo da uzmemo kao referencu. A to je sasvim legitimno, jer hemija kakva postoji na Zemlji može da postoji i na drugim planetama.
Dakle, tražite nešto na osnovu onoga što vam je već poznato. A drugo, to je ono nepoznato. Kako identifikovati život ako ne znate šta je? Najrazumniji odgovor je da pokušate da sagledate život kao deo planetarnog sistema. Život će u jednom trenutku igrati važnu ulogu u istoriji neke planete poput ovog na Zemlji, gde je kiseonik jednostavno rezultat života. Dakle, da li biste očekivali da hemija neke planete bude pod uticajem života. Svakako je izazov utvrditi ovu pretpostavku. Možda ćete naći nešto neobjašnjivo i odlučiti da ga nazovete „drugim oblikom života“. Ali, da li će biti moguće kreirati život u laboratoriji? Tehnički, obrnuti inženjering bi se mogao izvesti. Možete da pokušate da vratite sve na početak, kao kada razmontirate auto i pokušate ponovo da ga sastavite. Mislim da sve dok neko ne proba da rekonstruiše neki oblik života u laboratoriji, nećemo znati pouzdano odakle potiče život“, rekao je Keloz.
S jedne strane, sasvim je jasna želja vodećih naučnika da bliže sarađuju sa diplomatama i donosiocima odluka kako bi osigurali da napredak nauke bude smislen i uticajan. Sa druge strane, potreba da se što bolje predvidi budućnost podstakla je i druge sektore da se uključe, u pokušaju da razumeju suštinu i uticaj trasformativne nauke koja izlazi iz laboratorije, i koliko je ona važna za diplomatiju, bilo na nivou vlada, međunarodnih institucija ili privatnog sektora. S tim u vezi, pružena je šansa da se buduća rešenja za dobrobit čovečanstva blagovremeno razmotre i čini se da su obe strane spremne da premoste razlike i pokušaju da sarađuju na ovom zajedničkom cilju.
Autorka je novinar, televizijski autor i voditelj. Urednik je u Naučnom programu RTS-a. Piše o nauci, medicini i zdravstvu. Intervjuisala je brojne domaće i strane naučnike među kojima i nobelovce Ričarda Ernsta, Venkija Ramakrišnana i Edvarda Mosera. Predsednica je Svetske federacije naučnih novinara (WFSJ), jedinstvene globalne neprofitne organizacije koja okuplja preko 70 nacionalnih i regionalnih asocijacija, i više od 10.000 novinarki i novinara sa svih kontinenata usredsređenih na izveštavanje o naučnim i tehnološkim dostignućima. Kroz svoj angažman u Federaciji ohrabruje snažan, kritički pristup temama iz nauke, tehnologije, životne sredine i medicine.