Ово је главна порука из Женеве са првог ГЕСДА (GESDA) самита науке и дипломатије.
Како науку пренети из лабораторија и учионица обичном свету, било је кључно питање на које је скуп покушао да пружи одговор.
Женевска фондација за антиципацију науке и технологије (GESDA) основана је 2019. године као одговор на глобалне изазове са којима се човечанство суочава или ће се суочити у блиској будућности, с посебним освртом на вртоглави развој науке и технологије, али и све озбиљније нарушавање, па и претеће урушавање екосистема наше планете. У основи рада фондације леже три фундаментална питања: прво, шта значи бити људско биће у ери робота, едитовања гена и дигитално проширене стварности; друго, како бисмо могли да употребимо технологију да бисмо смањили неједнакости, остварили добробит за све и подстакли инклузивни развој; и треће, како да свим људима обезбедимо одговарајућу прехрану, потрепштине и неопходну енергију, а да у исти мах омогућимо планети Земљи да се опорави и обнови.
У потрази за одговорима на ова питања, четири научно-технолошке области дугорочно ће бити у жижи интересовања фондације: квантна револуција и напредна вештачка интелигенција; технолошко увећавање људских способности; екорегенерација и геоинжењерство; и на крају, али не и на последњем месту, однос науке и дипломатије.
Укратко ГЕСДА фондација за антиципацију науке и технологије, која представља солидан брак између науке и дипломатије, има за циљ да предвиди главне технолошке револуције у будућности и омогући свима, а не само привилегованима, да имају користи од тога.
И док су научна истраживања раније била искључиво у рукама државе, сада се њима бави и приватни сектор који се често не обазире на фундаментална права.
Право на науку признато је 1948. године Универзалном декларацијом о људским правима, у којој се, између осталог, наводи да свако треба да има користи од научних открића.
Упркос томе, ово право је често игнорисано и није укључено у листу приоритета светских елита, што је пандемија коронавируса додатно потврдила. Јасан пример тога је чињеница да је у неким деловима свега један одсто популације вакцинисан, а то је „неједнакост која нарушава глобални економски опоравак“, наглашава Светска здравствена организација, додајући да „пандемија ковида-19 неће стати све док вакцина не буде доступна свима на свету“.
Учествујући на самиту, своје знање и експертизу поделио је сер Џереми Ферар, директор Велкам траста и један од водећих светских експерата за инфективне болести, рекавши да: „Имунизација много људи у неколико држава, док се у осталим деловима света вирус шири слободно, доприноси само развоју нових сојева. И док год буде тако, вирус ће еволуирати до те мере да вакцине, терапије и тестови више не буду ефикасни. Суочени смо са растућим трендом национализма у вези са вакцинама, а то не доноси добро никоме. Јер, док сви не будемо безбедни, нико неће бити безбедан. Треба да разумемо да је реч о глобалном проблему који тако треба и решавати.“
Окупивши експерте из области науке, политике и приватног сектора, ГЕСДА је поставила веома амбициозан циљ – стварање базе за отворен међусекторски дијалог о науци, а у циљу глобалног просперитета и социјалне једнакости. Иницијатива је кренула из Женеве, и то не случајно, јер је она престоница интернационализма и мултилатерализма.
Радар који предвиђа будуће технолошке револуције
Да ли ће ово бити још једна празна прича или можемо да очекујемо нешто конкретно – размишљање је које се могло чути међу званицама на улазу у Биотек кампус у Женеви на почетку самита. Наиме, свима је још свеже урезан говор Грете Тунберг из Милана са Youth4Climate самита, у коме је, критикујући светске лидере, њихову реторику о климатским акцијама окарактерисала као „бла, бла, бла“ – састају се, дискутују, обећавају много, али, на крају, ништа не учине, рекла је Тунберг.
Имунизација много људи у неколико држава, док се у осталим деловима света вирус шири слободно, доприноси само развоју нових сојева. И док год буде тако, вирус ће еволуирати до те мере да вакцине, терапије и тестови више не буду ефикасни. Суочени смо са растућим трендом национализма у вези са вакцинама, а то не доноси добро никоме. Јер, док сви не будемо безбедни, нико неће бити безбедан. Треба да разумемо да је реч о глобалном проблему који тако треба и решавати.
– сер Џереми Ферар, директор Велкам траста и један од водећих светских експерата за инфективне болести
Скептицизам да ће у Женеви одјекивати још једна празна прича био је реалан. Позвана да говори на отварању самита, министарка за међународну сарадњу и кооперацију Јужноафричке Републике Наледи Пандор у завршници говора истакла је: „Али, сада ове речи треба да постану дела!“
Да ли ће се то догодити, рано је рећи. Једно је сигурно – учесници самита растали су се са много већим ентузијазмом од оног са почетка.
Један од кључних разлога за то је ГЕСДА радар научних открића, који је фондација креирала у сарадњи са око шест стотина научника из целог света. Радар открива сценарија, односно потенцијал револуционарних научних открића за 5, 10 и 25 година у различитим пољима, од вештачке интелигенције до експлоатације свемира, екорегенерације и генетичког инжењеринга. Осмишљен је као помоћ државама, међународним организацијама, невладином и цивилном сектору, како би могли да се припреме на време, односно како не би били затечени, тј. изненађени када открића постану стварност.
Управо овакав кристални поглед у будућност доноси усхићење у научној заједници, која је понекад скептична на иницијативе које воде ка многим дебатама, али без конкретне акције.
Осим тога, како би се избегао „други хладни рат“ у науци и технологији, дипломате и научници треба да имају отворен приступ друштву, рекао је председник ГЕСДA Петер Брабек-Летмате.
Дух „другог хладног рата“ не оставља равнодушним ни стране владе. Администрација америчког председника Бајдена изразила је интересовање за овај швајцарски научно-дипломатски пројекат, видевши у њему сјајну шансу за напредак у области иновација и подстрек за развијање партнерстава.
Људи и технологије ближи него икад
За 25 година, могуће је да ће вештачка интелигенција личити на људску и да ће се машине у великој мери изједначити са људима, ако не и преузети примат у многим пословима, повећавајући продуктивност. Наравно, ово ће утицати на будућа запослења и подстакнуће размишљање о нашој, људској улози у друштву.
У том смислу, радар може да буде од помоћи глобалном друштву да обезбеди технолошку будућност која ће бити на добробит човечанства, а не против људских интереса, истичу организатори самита. Осим тога, може да подстакне укључивање науке у дискусије међународних организација и влада. Идеја која лежи иза ГЕСДА слогана „користити будућност у стварању садашњости“ није сасвим нова.
Када сам деведесетих почео да проучавам процес старења, то је било веома уско научно подручје. Тада сам се суочио са великим скептицизмом, већи део научне заједнице није веровао да је могуће успорити процес старења. Данас је сасвим другачија ситуација, већина мисли да је то могуће. Бавимо се развојем терапија које могу да продуже наш животни век, али и добро здравствено стање. Наравно, овде говоримо о функционалном физичком и психичком стању, не о продужетку животног века у коме ће неко да живи 120 година, али на апаратима који га одржавају у животу.
– Брајан Кенеди, биохемичар и директор Центра за здраво старење у Сингапуру
Наиме, научна фантастика дуго нас подстиче да размишљамо о различитим сценаријима будућности које можда желимо или не желимо да искусимо. Али, ове идеје нису увек биле од помоћи владама и међународним организацијама да изграде будућност којој смо се надали. Јасно је да негативни утицај вештачке интелигенције није спречен. И мада многи од нас имају користи од интернета, готово половина светске популације и даље није „он лајн“. Исто важи и за неједнакост у дистрибуцији ковид-19 вакцина – сложиле су се бројне дипломате, учесници самита. Међутим, није једноставно размишљати о будућности научних трендова када текуће теме траже сву пажњу. И ту се намеће питање да ли су међународне институције и владе, како су данас формиране, способне да прихвате изазове и шансе које могу да се материјализују тек за 25 година?
На пример, цена секвенцирања генома је за само 20 година пала са 2,7 милијарди америчких долара на свега три стотине. Драматичан напредак у нашој способности да прочитамо ДНК наговештава већу револуцију, а то је писање наше генетичке будућности. У наредних десет година генске терапије биће усмерене на ретке наследне болести и неке облике канцера и постаће део редовне медицинске праксе.
За 25 година различите могућности унапређења људских способности биће доступне, што ће обезбедити и напредак на многим пољима. Али, са друге стране, појавиће се важни био-безбедносни изазови и наметнуће суштинско питање: шта то значи бити људско биће?
Осим тога, до 2050. један од шесторо људи на планети биће старији од 65 година. Сиви цунами постојећих болести старости прети да угрози здравство и економију на глобалном нивоу, како се данас пропорција радно способних људи смањује. Охрабрујућа је вест да нова научна достигнућа усмерена на успоравање физичког и когнитивног старења човека наговештавају бољу будућност за људе на планети. Развијање лекова који циљано успоравају биолошко старење или једноставно враћају уназад „епигенетички сат“, ускоро би могло знатно да продужи наше „здраве године живота“, чак до дубоке старости.
„Када сам деведесетих почео да проучавам процес старења, то је било веома уско научно подручје. Тада сам се суочио са великим скептицизмом, већи део научне заједнице није веровао да је могуће успорити процес старења. Данас је сасвим другачија ситуација, већина мисли да је то могуће. Бавимо се развојем терапија које могу да продуже наш животни век, али и добро здравствено стање. Наравно, овде говоримо о функционалном физичком и психичком стању, не о продужетку животног века у коме ће неко да живи 120 година, али на апаратима који га одржавају у животу. Управо супротно, наша истраживања су више превентивна, циљамо на највеће ризике које старост доноси са собом, а то нису само хроничне болести. Ковид-19 додатно је показао колико је старост главни фактор ризика од смрти и хоспитализације, и то код тзв. миниинфективних болести, попут инфлуенце. Дакле, важно је да појединци остану здрави и функционални дуго. С тим у вези, у наредних 30 година у овом пољу можемо очекивати изузетне резултате“, рекао је на самиту професор Брајан Кенеди, биохемичар, директор Центра за здраво старење у Сингапуру и један од водећих светских експерата у области биологије старења.
Све ово значајно ће променити динамику старења популације на планети и захтеваће фундаменталне промене у јавним здравственим системима, економском планирању и, наравно, динамици запошљавања.
Ковид-19 показао је колико су важни одговори на готово сва глобална питања. Многи изазови нашег времена – укључујући ту не само светску пандемију, већ и климатске промене, мигрантску кризу и безбедност хране за светску популацију – не могу више бити само питање унутрашње политике држава. Веза између науке и дипломатије је изузетно важна ако желимо да употребимо напредне технологије као средство за интегрисани развој. Зато је радар циљано дизајниран да се бави овим питањем.
Науку чине људи и приче
Када говоримо о науци, ипак не смемо да заборавимо да се иза сваке иновације, иза сваког малог или великог открића које нам чини живот квалитетнијим, налазе личне приче и људи посвећени развоју науке.
У потрази за другим обликом живота у свемиру, научници треба боље да разумеју како се живот развио на Земљи. Познато је мишљење да организми откривени у подводним вулканима представљају ране облике живота на Земљи. Када говорите о пореклу живота, то је најједноставније питање од којег полазите.
– нобеловац Дидије Патрик Кело, директор новог Центра за порекло и распрострањеност живота
Нови Центар за порекло и распрострањеност живота (Origin and Prevalence of Life) биће отворен наредне године при федералном институту за технологију ЕТХ у Цириху. За директора Центра изабран је нобеловац Дидје Патрик Кело, који ће са својим тимом истраживати порекло живота.
Подсетимо, Џејмс Пиблс, Мајкл Мејор и Дидије Кело добили су 2019. Нобелову награду за физику за „револуционарно“ откриће о универзуму. Награду су добили за рад о еволуцији универзума и откриће удаљене планете која се креће око звезде попут Сунца 1995. године.
Мајкл Мејер и Дидије Кело награђени су за откриће 51 Pegasi b гасовитог џина, који кружи око звезде удаљене 50 светлосних година. То је била прва егзопланета пронађена око звезде главног низа.
Кело је на самиту у Женеви укратко представио идеју будућег истраживања.
„У потрази за другим обликом живота у свемиру, научници треба боље да разумеју како се живот развио на Земљи. Познато је мишљење да организми откривени у подводним вулканима представљају ране облике живота на Земљи. Када говорите о пореклу живота, то је најједноставније питање од којег полазите. И ту постоје два погледа: први, знамо какав је живот на Земљи и то можемо да узмемо као референцу. А то је сасвим легитимно, јер хемија каква постоји на Земљи може да постоји и на другим планетама.
Дакле, тражите нешто на основу онога што вам је већ познато. А друго, то је оно непознато. Како идентификовати живот ако не знате шта је? Најразумнији одговор је да покушате да сагледате живот као део планетарног система. Живот ће у једном тренутку играти важну улогу у историји неке планете попут овог на Земљи, где је кисеоник једноставно резултат живота. Дакле, да ли бисте очекивали да хемија неке планете буде под утицајем живота. Свакако је изазов утврдити ову претпоставку. Можда ћете наћи нешто необјашњиво и одлучити да га назовете „другим обликом живота“. Али, да ли ће бити могуће креирати живот у лабораторији? Технички, обрнути инжењеринг би се могао извести. Можете да покушате да вратите све на почетак, као када размонтирате ауто и покушате поново да га саставите. Мислим да све док неко не проба да реконструише неки облик живота у лабораторији, нећемо знати поуздано одакле потиче живот“, рекао је Келоз.
С једне стране, сасвим је јасна жеља водећих научника да ближе сарађују са дипломатама и доносиоцима одлука како би осигурали да напредак науке буде смислен и утицајан. Са друге стране, потреба да се што боље предвиди будућност подстакла је и друге секторе да се укључе, у покушају да разумеју суштину и утицај трасформативне науке која излази из лабораторије, и колико је она важна за дипломатију, било на нивоу влада, међународних институција или приватног сектора. С тим у вези, пружена је шанса да се будућа решења за добробит човечанства благовремено размотре и чини се да су обе стране спремне да премосте разлике и покушају да сарађују на овом заједничком циљу.
Ауторка је новинар, телевизијски аутор и водитељ. Уредник је у Научном програму РТС-а. Пише о науци, медицини и здравству. Интервјуисала је бројне домаће и стране научнике међу којима и нобеловце Ричарда Ернста, Венкија Рамакришнана и Едварда Мосера. Председница је Светске федерације научних новинара (WFSJ), јединствене глобалне непрофитне организације која окупља преко 70 националних и регионалних асоцијација, и више од 10.000 новинарки и новинара са свих континената усредсређених на извештавање о научним и технолошким достигнућима. Кроз свој ангажман у Федерацији охрабрује снажан, критички приступ темама из науке, технологије, животне средине и медицине.