Овогодишњи добитник Нобелове награде за физику, Такаки Каџита, у ексклузивном интервјуу за Елементаријум, открива тајне неутрина
Текст: Ивана Хорват
Ла Палма, Канарска острва
„Ја сам Такаки Каџита, директор Центра за истраживање космичког зрачења на Токијском универзитету”. Овако актуелни Нобеловац у области физике започиње своје обраћање присутним званицама и новинарима на церемонији постављања камена темељца за највећи телескоп на северној хемисфери, који ће бити изграђен на Ла Палми, једном од Канарских острва. У Резиденцији опсерваторије Роке де лос Мучаћос, благим тоном наставља: „Велика ми је част да присуствујем церемонији која обележава почетак радова на кључном пројекту у области астрофизике високих енергија и космичког зрачења“.
Другог дана конференције 100xCIENCIA, Communicating Frontier Science, одржане почетком октобра на Ла Палми, почело је да се говори о могућем доласку актуелног Нобеловца у области физике, Такаки Каџите. Узбуђење међу присутним научним новинарима почело је да расте. Пут до опсерваторије Роке де лос Мучаћос, постављене на 2400 метара надморске висине, вијугав је и врло непријатан за све оне који лоше подносе вожњу. Новинари који су ипак кренули у поход на врх острва, осим врха, освојили су и разговор са Нобеловцем.
Откриће које је професору Каџити донело Нобела променило је лице физике. Међутим, о примени открића ове врсте заиста је тешко говорити. „За сада не могу да говорим о примени овог открића, али осврнимо се на час у прошлост. Када је Ајнштајн објавио своју Општу теорију гравитације, нико није могао ни да помисли да ће та теорија имати било какву практичну вредност. Међутим, сто година након њене објаве, ову теорију примењујемо у свакодневном животу и то у великој мери. На пример, ГПС системи не би могли прецизно да раде без аплиакције Ајнштајнове теорије“, објашњава успешни научник.
Када је познати аустријски физичар Волфганг Паули предложио постојање неутрина тридесетих година прошлог века, није веровао да ће ове честице икада бити откривене. Радећи на џиновском, подземном пројекту званом Супер Камиоканде, Такаки Каџита је са својим тимом у томе успео 70 година касније. Међутим, која је сврха неутрина у свемиру? Зашто су нам неопходне честице које своје постојање врло успешно крију, и не интерагују готово ни са чим што их окружује?
„Веома је тешко одговорити на ово питање. Ако пажљивимо проучимо различите процесе у свемиру, схватићемо да су нам неутрини ипак врло неопходни. Знамо да живот на планети постоји захваљујући енергији са Сунца. Да би се одвијале реакције нуклеарне фузију на Сунцу, које стварају ту енергију, неопходни су нам неутрини“, објашњава професор Каџита.
О свемиру имамо још много тога да откријемо. Питање на које би професор Каџита највише волео да сазна одговор је зашто се свемир убрзано шири. „То је једно од најважнијих питања модерне науке. Иако је убрзана експанзија свемира забележена, и даље не знамо који процеси су одговорни за то. Још увек нисмо дошли до одговора због чега космолошка константа има вредност коју тренутно има. То је фундаментално питање на које би наука требала да пронађе одговор“, наглашава Каџита.
Иако би неутрини могли објаснити макар један део масе која недостаје у свемиру, поставља се питање да ли би могли бити одговорни и за убрзано ширење свемира? „Хм, на жалост, мислим да то ипак није случај“, додаје Нобеловац.
Врх овог малог Канарског острва удомљава чак 13 појединачних телескопа. Постављен је камен темељац новом телескопу, међутим, он је само једна у низу такозваних Черенкових телескопа који ће удруженим снагама посматрати неке од најсиловитијих извора зрачења у свемиру.
„Будући да долазим са Институту за истраживање космичког зрачења, сматрам да је посматрање високо енергетских гама зрака круцијално за боље разумевање физике космичких зрака. Из тог разлога већина научника који се баве овом облашћу, укључујући и мене, сматрају да је овај телескоп један од најважнијих пројеката у наредних 10 или 20 година“, објашњава Нобеловац, додајући да његов институт не само да је укључен у реализацију такозваног Великог телескопа, већ га поставља за један од својих највећих приоритета.
„Такође, сматрам да би резултати до којих ће научници доћи уз помоћ овог телескопа једног дана могли довести до нове Нобелове награде у области физике“, наглашава познати научник.
Такаки Каџита је познати јапански физичар, који је Нобелову награду освојио за откриће осцилација неутрина и њихове масе. Овај педесетшестогодишњи Јапанац већ дуги низ година ради на великим подземним детекторима за неутрине, као што су Камиоканде и његов наследник Супер Камиоканде. Докторирао је 1986. године на Токијском универзитету. Да неутрини имају масу и мењају свој идентитет, што је дуги низ година научницима задавало главобољу, открио је још пре 17 година. Награду је поделио са канадским научником Артуром Мекдоналдом, који је независно дошао до истог открића.
Када се говори о великим научним пројектима попут Великог хадронског сударача у ЦЕРН-у или колосалних модерних телескопа, готово увек се говори и о новцу. Често се на оваква улагања не гледа благонаклоно, упркос великом броју економских теорија које указују на то да су улагања у науку неопоходна за развој друштва. „На нашем институту, увек се трудимо да људима објаснимо колико је наука важна, независно од економске ситуације у земљи“, додаје Каџита.
Оно што Нобеловац такође види као проблем, бар када је јапанска наука у питању, то је недовољан број жена научница у његовој земљи. „Ово је посебно видљиво у области физике. Сматрамо да је ово један од највећих проблема у нашој земљи. У том смислу, не можемо да се такмичимо са појединим европским земљама“, закључује јапански професор.
Такаки Каџита није само успешан научник, већ је и миљеник међу студентима. Докторанти којима је био ментор о њему говоре само најбоље. Традицију лепих међусобних односа на Токијском универзитету негују генерацијама. Једна од првих особа коју је позвао по пријему вести о награди био је његов бивши ментор Масатоши Кошиба, који је Нобелову награду за физику добио 2002. године.
У свом маниру скромно, професор Каџита желео је да изрази захвалност према свима онима који су му помогли да дође до ове награде. На прес конференцији која је одржана у његову част у Токију по пријему вести о Нобеловој награди, неколико дана пре, поручио је: „Желео бих да се захвалим и неутринима. А будући да неутрине стварају космички зраци, желео бих и њима да се захвалим на овој награди“.
Истражите више о Нобеловим наградама 2015.
Истражите више о Нобелу претходних година