Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, Takaki Kadžita, u ekskluzivnom intervjuu za Elementarijum, otkriva tajne neutrina
Tekst: Ivana Horvat
La Palma, Kanarska ostrva
„Ja sam Takaki Kadžita, direktor Centra za istraživanje kosmičkog zračenja na Tokijskom univerzitetu”. Ovako aktuelni Nobelovac u oblasti fizike započinje svoje obraćanje prisutnim zvanicama i novinarima na ceremoniji postavljanja kamena temeljca za najveći teleskop na severnoj hemisferi, koji će biti izgrađen na La Palmi, jednom od Kanarskih ostrva. U Rezidenciji opservatorije Roke de los Mučaćos, blagim tonom nastavlja: „Velika mi je čast da prisustvujem ceremoniji koja obeležava početak radova na ključnom projektu u oblasti astrofizike visokih energija i kosmičkog zračenja“.
Drugog dana konferencije 100xCIENCIA, Communicating Frontier Science, održane početkom oktobra na La Palmi, počelo je da se govori o mogućem dolasku aktuelnog Nobelovca u oblasti fizike, Takaki Kadžite. Uzbuđenje među prisutnim naučnim novinarima počelo je da raste. Put do opservatorije Roke de los Mučaćos, postavljene na 2400 metara nadmorske visine, vijugav je i vrlo neprijatan za sve one koji loše podnose vožnju. Novinari koji su ipak krenuli u pohod na vrh ostrva, osim vrha, osvojili su i razgovor sa Nobelovcem.
Otkriće koje je profesoru Kadžiti donelo Nobela promenilo je lice fizike. Međutim, o primeni otkrića ove vrste zaista je teško govoriti. „Za sada ne mogu da govorim o primeni ovog otkrića, ali osvrnimo se na čas u prošlost. Kada je Ajnštajn objavio svoju Opštu teoriju gravitacije, niko nije mogao ni da pomisli da će ta teorija imati bilo kakvu praktičnu vrednost. Međutim, sto godina nakon njene objave, ovu teoriju primenjujemo u svakodnevnom životu i to u velikoj meri. Na primer, GPS sistemi ne bi mogli precizno da rade bez apliakcije Ajnštajnove teorije“, objašnjava uspešni naučnik.
Kada je poznati austrijski fizičar Volfgang Pauli predložio postojanje neutrina tridesetih godina prošlog veka, nije verovao da će ove čestice ikada biti otkrivene. Radeći na džinovskom, podzemnom projektu zvanom Super Kamiokande, Takaki Kadžita je sa svojim timom u tome uspeo 70 godina kasnije. Međutim, koja je svrha neutrina u svemiru? Zašto su nam neophodne čestice koje svoje postojanje vrlo uspešno kriju, i ne interaguju gotovo ni sa čim što ih okružuje?
„Veoma je teško odgovoriti na ovo pitanje. Ako pažljivimo proučimo različite procese u svemiru, shvatićemo da su nam neutrini ipak vrlo neophodni. Znamo da život na planeti postoji zahvaljujući energiji sa Sunca. Da bi se odvijale reakcije nuklearne fuziju na Suncu, koje stvaraju tu energiju, neophodni su nam neutrini“, objašnjava profesor Kadžita.
O svemiru imamo još mnogo toga da otkrijemo. Pitanje na koje bi profesor Kadžita najviše voleo da sazna odgovor je zašto se svemir ubrzano širi. „To je jedno od najvažnijih pitanja moderne nauke. Iako je ubrzana ekspanzija svemira zabeležena, i dalje ne znamo koji procesi su odgovorni za to. Još uvek nismo došli do odgovora zbog čega kosmološka konstanta ima vrednost koju trenutno ima. To je fundamentalno pitanje na koje bi nauka trebala da pronađe odgovor“, naglašava Kadžita.
Iako bi neutrini mogli objasniti makar jedan deo mase koja nedostaje u svemiru, postavlja se pitanje da li bi mogli biti odgovorni i za ubrzano širenje svemira? „Hm, na žalost, mislim da to ipak nije slučaj“, dodaje Nobelovac.
Vrh ovog malog Kanarskog ostrva udomljava čak 13 pojedinačnih teleskopa. Postavljen je kamen temeljac novom teleskopu, međutim, on je samo jedna u nizu takozvanih Čerenkovih teleskopa koji će udruženim snagama posmatrati neke od najsilovitijih izvora zračenja u svemiru.
„Budući da dolazim sa Institutu za istraživanje kosmičkog zračenja, smatram da je posmatranje visoko energetskih gama zraka krucijalno za bolje razumevanje fizike kosmičkih zraka. Iz tog razloga većina naučnika koji se bave ovom oblašću, uključujući i mene, smatraju da je ovaj teleskop jedan od najvažnijih projekata u narednih 10 ili 20 godina“, objašnjava Nobelovac, dodajući da njegov institut ne samo da je uključen u realizaciju takozvanog Velikog teleskopa, već ga postavlja za jedan od svojih najvećih prioriteta.
„Takođe, smatram da bi rezultati do kojih će naučnici doći uz pomoć ovog teleskopa jednog dana mogli dovesti do nove Nobelove nagrade u oblasti fizike“, naglašava poznati naučnik.
Takaki Kadžita je poznati japanski fizičar, koji je Nobelovu nagradu osvojio za otkriće oscilacija neutrina i njihove mase. Ovaj pedesetšestogodišnji Japanac već dugi niz godina radi na velikim podzemnim detektorima za neutrine, kao što su Kamiokande i njegov naslednik Super Kamiokande. Doktorirao je 1986. godine na Tokijskom univerzitetu. Da neutrini imaju masu i menjaju svoj identitet, što je dugi niz godina naučnicima zadavalo glavobolju, otkrio je još pre 17 godina. Nagradu je podelio sa kanadskim naučnikom Arturom Mekdonaldom, koji je nezavisno došao do istog otkrića.
Kada se govori o velikim naučnim projektima poput Velikog hadronskog sudarača u CERN-u ili kolosalnih modernih teleskopa, gotovo uvek se govori i o novcu. Često se na ovakva ulaganja ne gleda blagonaklono, uprkos velikom broju ekonomskih teorija koje ukazuju na to da su ulaganja u nauku neopohodna za razvoj društva. „Na našem institutu, uvek se trudimo da ljudima objasnimo koliko je nauka važna, nezavisno od ekonomske situacije u zemlji“, dodaje Kadžita.
Ono što Nobelovac takođe vidi kao problem, bar kada je japanska nauka u pitanju, to je nedovoljan broj žena naučnica u njegovoj zemlji. „Ovo je posebno vidljivo u oblasti fizike. Smatramo da je ovo jedan od najvećih problema u našoj zemlji. U tom smislu, ne možemo da se takmičimo sa pojedinim evropskim zemljama“, zaključuje japanski profesor.
Takaki Kadžita nije samo uspešan naučnik, već je i miljenik među studentima. Doktoranti kojima je bio mentor o njemu govore samo najbolje. Tradiciju lepih međusobnih odnosa na Tokijskom univerzitetu neguju generacijama. Jedna od prvih osoba koju je pozvao po prijemu vesti o nagradi bio je njegov bivši mentor Masatoši Košiba, koji je Nobelovu nagradu za fiziku dobio 2002. godine.
U svom maniru skromno, profesor Kadžita želeo je da izrazi zahvalnost prema svima onima koji su mu pomogli da dođe do ove nagrade. Na pres konferenciji koja je održana u njegovu čast u Tokiju po prijemu vesti o Nobelovoj nagradi, nekoliko dana pre, poručio je: „Želeo bih da se zahvalim i neutrinima. A budući da neutrine stvaraju kosmički zraci, želeo bih i njima da se zahvalim na ovoj nagradi“.
Istražite više o Nobelovim nagradama 2015.
Istražite više o Nobelu prethodnih godina