Вода би могла постојати у течном облику близу површине Марса, објављено је у часопису Nature Geoscience
Текст: Борис Клобучар
Током хладних, зимских ноћи на Марсу постоји вода у течном стању. Ово откриће је 13. априла у престижном научном часопису Nature Geoscience објавио тим научника који ради на Curiosity роверу.
Соли које се налазе у земљишту на дну кратера Гејл (Gale) на Марсу, снижавају тачку смрзавања водене паре из атмосфере, што омогућава стварање течног воденог филма 15 центиметара испод површине планете. Течност даље одлази у земљиште, што је још једна од назнака да испод површине Црвене планете може постојати вода у течном стању.
Истраживања ровера који је слетео у кратер Гејл показују да земљиште на овом месту садржи калцијум перхлорат, врсту соли. Ова со има способност да прикупи водену пару из атмосфере. На ниским температурама Марсове ноћи (око -70 степени целзијуса при екватору) слана вода не мрзне, већ прави танки течни филм.
Прикупљање воде може објаснити како су настале структуре на кратеру које су научнике наводиле на трагове текуће воде. Како тим који је радио на овом пројекту каже, слани раствор у течном стању даље може пролазити кроз поре и прикупљати се дубље у земљишту.
Вода прикупљена близу површине испарава током Марсовог дана, услед повећања температуре. Ово можда није случај на већим географским ширинама где су температуре ниже, па се течни филм може задржати и током дана.
Аналогно кружењу воде на Земљи, ово представља право кружење воде у природи. Код нас, путем кише, течност кружи измећу атмосфере и земљишта, а на Марсу се овај процес дешава кроз танак филм сланог воденог раствора.
Таква течност ипак није погодна за развијање живих организама какве данас познајемо. Осим што је претпостављена концентрација соли у раствору изузетно висока, темература од -70 степени Целзијуса је прениска да би се у води развио живот.
Научници који раде на пројекту и који су објавили овај рад напомињу да су до открића дошли пратећи узорке земљишта, атмосфере и снимака. Не постоји узорак течности. Али како кажу, није потребно да видимо воду да бисмо знали да је ту.
Као и на нашој планети, када видимо влажну земљу уколико закопамо мало дубље, или трагове слилвања капљица у песку, знамо да је течност у близини. Вода увек пронађе пут. На Марсу или на Земљи.