Поводом Дана науке, Боро Солеша нас води у родни крај славног проналазача
Текст: Боро Солеша
Извор: Дневни лист ДАНАС
Седим у хладовини, на клупи поред куће породице Тесла, а сунце коjе jе упрло у свод чини да се љаска гаj на оближњем брдашцу, а мени дође да устанем и луњам по пределу на коме се све види као под микроскопом. Све као да jе надохват.
Оно што jе Никола Тесла волео. Пут, коjи води ка Госпићу, путељци до цркве, оближњих кућа и школи. Где су браћа и сестре, Мара, Милутин, Никола или Дане Тесла ишли код своjих рођака или приjатеља у селу Смиљан. Данас у селу више нема њихових потомака, у гробницама jе због усташког погрома скончало, како књиге сведоче, 119 чланова породице Тесла.
Великан науке, тада већ уписан у књиге држављана Сjедињених Америчких Држава имао jе интензивну преписку са многима у Загребу и Београду, настоjећи да се зло заустави, али ниjе успео. Током рата деведесетих и оно мало Срба из Смиљана као jе нетрагом нестало. Село у коjем су били некада у своjоj домовини, сада jе само жалостан траг неуспелог концепта цивилизациjског решавање питања односа Срба и Хрвата на Балкану. А животопис Николе Тесле jе такав какав jе.
Рођен jе у породици свештеника Српске православне цркве 10. jула 1856. у том Смиљану. Тада jе то била Воjна краjина Аустриjе, затим Jугославиjа те данас Република Хрватска. Отац Милутин и маjка Георгина, познатиjа као Ђука, имали су сина Дану и кћерке Ангелину и Милку, стариjе од Николе, те Марицу, наjмлађу.
За Ниjагарине водопаде Никола jе чуо у припремноj основноj школи у Госпићу (био jе у њоj од 1866. до 1870), када jе написао: „Био сам очаран описом Ниjагариних водопада коjи сам пажљиво прочитао – а у машти сам замислио велики точак коjи покрећу ови слапови. Рекао сам уjаку да ћу отићи у Америку и тамо остварити своj проjекат. Тридесет година касниjе видео сам како се моjе идеjе остваруjу на Ниjагари и дивио се недокучивоj таjни ума.“
По Теслиноj замисли и техничким унапређењима прва електрана изграђена jе око 2,5 километара узводно од Ниjагариног водопада, а у августа 1895. та jе „фабрика струjе“ испоручила прву електричну енергиjу. Вестингхаусова компаниjа ангажована jе на имплементациjи система преноса, заснованог на Теслиним идеjама система наизменичних струjа, а повезан jе далековод до града Бафала, на раздаљини од 35 километара. Трансформатори су били снаге око jедан мегават, а напон на далеководима jе износио jеданаест хиљада волти.
Много jе вода протекло Ниjагариним водопадима и личким речицама, а Теслин стари дом jе током рата уништен. Његова родна кућа у Смиљану тек jе 10. jула 2006. отворена у оквиру тако названог Теслиног мемориjалног центра, а наредног дана, 11. jула те 2006, тамо где се бели лички пут дели ка центру села или Госпићу постављен jе споменик Николи Тесли, рад Миле Блажевића, професора на ваjарству Академиjе ликовних уметности у Загребу.
Мемориjални центар jе заправо парохиjска кућа поред Цркве свети Петар и Павле. Чуjем кустоскињу како групи ђака, средњошколаца, полууплашеним да неће бити каквог пропитивања из математике или физике, обjашњава: „Тамо jе православна црква у коjоj jе службовао Николин отац…“
А унутра jе све дигитално, електронски, године, чињенице… Модерно и прегледно. Тесла jе сматрао да маjци мора да захвали за изумитељски дар, „али и вежбама коjе му jе отац задавао. Били су то свакодневни задаци, на пример да погађа туђе мисли, да открива недостатке неког облика или израза, да понавља дугачке реченице или да рачуна напамет. Несумњиво jе да су те свакодневне лекциjе чиjа jе сврха била jачање мемориjе и расуђивања, а нарочито критичког мишљења, биле веома корисне…“ Признаjе да jе у jедном периоду њиме „овладало суjеверjе и да jе живео у сталном страху од злог духа, од утвара, од дивова, људождера и осталих нечасних чудовишта мрака. А онда jе ођедном настала велика промена коjа jе изменила читав његов живот.“ Открио jе неке књиге коjе су му изградиле самопоуздање. И онда граница ниjе било.
Тесла и Мештровић су били приjатељи, jер jе Тесла волео уметнике па jе тако са Мештровићем договорио да му изваjа портрет. Таj jе кип Ивана Мештровића даровао Институту „Руђер Бошковић“ у Загребу (за коjи jе изваjао и Руђера Бошковића). Дело посвећено Тесли на 150. годишњицу његове смрти премештено jе на угао Масарикове и Прерадовићеве улице.
Многи налазе симболику у томе да су Теслине споменике и бисте ваjали хрватски уметници Иван Мештровић и Фран Кршинић, а да су их рушили хрватски ултранационалисти. И то у време када се споменик Тесли поставља у Њуjорку, на важноj авениjи и Филаделфиjи, у коjоj се Теслин рођендан, 10. jул, прославља као Дан Филаделфиjе.
Истражите више о Дану науке
Бисте Тесли добиће, како се наjављуjе, Будимпешта, Братислава, Токио и Москва. Теслин трг се налази на углу Шесте авениjе и Четрдесет прве улице у Њуjорку, а спомен-плоча на бившоj згради хотела „Герлак“, у коjоj jе Тесла такође живео, у 27. улици, између Шесте авениjе и Бродвеjа. Плочу jе поставио председник њуjоршког Менхетна, Перси Сатон, jош 1977. Затим спомен-плоча на хотелу „Њуjоркер“, споменик Тесли на Ниjагариним водопадима, на канадскоj страни, постављен 2006.
Имао jе Тесла споменик и у Госпићу, рад Корчуланина Фране Кршинића (исти такав се налази у Београду, испред Електротехничког факултета), док га ултрадесничари нису минирали. Трг коjи jе носио Теслино име преименовали су у трг Анте Старчевића. И данас траjу бесциљна и увредљива политичка прегањања и убеђивања да ли би или не би требало вратити ствари какве су биле. Службене госпићке власти не воле Теслу иако неко упорно оставља поруке: „Вратите Теслу“.
У вртићима и основним школама Госпића, баш као и Загребу, Београду, Новом Саду, деца се уче како jе наш-њихов земљак, Личанин, био гениjалан и немерљиво великог срца, кога ниjе занимао новац, пролазна слава и лажна богатства, већ праве вредности… Попут неког модерног Дон Кихота.
Они коjи су упознали начин размишљања, а онда и делања, кроз преписку са хрватским и српским политичарима те колегама знаjу да Никола Тесла не би имао никаквих проблема са тим да га истовремено називаjу хрватским знанствеником и српским научником, jер jе jедноставно био против талога крваве мржње коjи jе осећао и био – изнад свега тога, посебно мржње два сродна народа… Он jе размишљао у космичким димензиjама и све што jе радио несебично jе поклањао на добробит човечанству па онда и своjим Jужним Словенима, Србима, Хрватима, коjе jе посебно идеализовао и био забринут за њихову судбину, али и свима осталима.
„Он шаље свjетло и муњу.“
„Он нам шаље свjетло и муњу“, пишу Личке новине уз информациjу да у дечjем вртићу Пахуљица стоjи лик Николе Тесле, о коjему деца уче и онда се о томе у своjим радовима изражаваjу. Па тако на зиду у ходнику вртића стоjи: „У дубокоj шуми у срцу Велебита родиа се чоек коjен jе то цинтар свита“, „Он шаље сигнал на радиjу и ТВ, он шаље свjетло и муњу.“ „Родио се у Смиљану, гђе jе музеj.“
Аутор је новинар дневног листа ДАНАС и некадашњи уредник листа Галаксија