Генерална скупштина Уједињених нација је, 20. децембра 2017, усвојила предлог Пчеларског савеза Републике Словеније да се 20. мај обележава као Светски дан пчела. Иницијативу коју је поднео словеначки пчеларски савез подржала је и Србија имајући у виду сличан степен развоја и значај пчеларства у обе земље. Као светски празник посвећен пчеларству и пчелама први пут је званично обележен 20. маја 2018, а ове године ће истраживачи са пројекта SERBHIWE, заједно са гостима, обележити овај да одржавши радионицу, као и серију предавања 23. и 24. маја у Библиотеци града Београда.

Пројекат SERBHIWE је двогодишњи истраживачки пројекат који финансира Фонд за науку Републике Србије у оквиру позива ПРОМИС. Реализација истраживања у оквиру пројекта SERBHIWE почела је јула 2020. године и јула ове године се завршава. Циљ пројекта је да се испита генетичка разноврсност различитих популација медоносне пчеле у Србији, а посебан значај за овај пројекат представљају друштва медоносне пчеле која су у могућности да дужи временски период живе самостално, без помоћи пчелара. Током реализације пројекта чланови SERBHIWE тима су посетили преко 100 пчелињака из различитих крајева Србије. У потрази за одговарајућим пчелињацима и задивљалим, самосталним друштвима медоносних пчела истраживачи су прешли преко 8500 km различитих путева, прегазили набујале реке и пробијали се кроз богате шуме Србије. Резултат обимног теренског рада је узорак од преко 900 кошница које одржавају пчелари и 55 узорака из самосталних друштава медоносних пчела. До сада су објављена три научна рада и неколико научнопопуларних радова, а још толико је у припреми.

Фото: Александра Патенковић

Серију предавања у Библиотеци града Београда (Кнез Михаилова 56) отвориће др Слободан Давидовић, научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, руководилац пројекта SERBHIWE, 23. и 24. маја, у 18 часова. У понедељак, 23. маја, планирана су предавања о фералним пчелама: „Шта нам је показала генетичка анализа фералних медоносних пчела Србије“, др Александра Патенковић, научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, и „Урбано пчеларство – постигнути резултати и циљеви“, дипл. оец. Станко Рајић, председник Београдског удружењa пчелара. До скора се сматрало да медоносне пчеле у Европи више не могу да се нађу као друштва која су самостална и преживљавају у природи без помоћи пчелара. До тог уверења се дошло због великог помора пчела који се догодио након ширења пчелињег крпеља. Међутим, најновија истраживања показују да и у шумама Европе медоносне пчеле могу самостално да живе. Србија није изузетак, и у главном граду постоји бројна и снажна популација фералних медоносних пчела које су биле предмет истраживања у оквиру пројекта SERBHIWE. (Ферална друштва медоносне пчеле су некада припадала пчеларима од којих су одбегла, а друштва која никада нису била у контакту са пчеларима називамо дивљим.) Ова сaмостална друштва медоносне пчеле представљају посебну вредност на коју треба обратити пажњу јер у обликовању њихове генетике највећу улогу има природна селекција која омогућава само најприлагођенијим друштвима да преживе. Резултати генетичких анализа показују да се самосталне медоносне пчеле Београда и Србије разликују од медоносних пчела из пчелињака широм Србије, а у светлу наглих промена животне средине индукованих људским утицајем и климатским променама ове популације представљају важан генетички ресурс који се зарад будућности мора очувати.

Процењује се да у Београду има преко 3000 одбеглих ројева. Београдско удружење пчелара (БУП) је 2011. покренуло иницијативу за прикупљање и адекватно удомљавање тих одбеглих ројева, посебно оних који су на незгодним местима. У срцу Београда, у Кошутњаку, формиран је азил за пчеле где се пчеле удомљавају, проверава им се здравствено стање и наставља даља нега. У сарадњи са компанијом Мад Мед и удружењем Супернатурал, основан је покрет Београдска пчела. Мисија покрета је развој урбаног пчеларства у Београду, проширење зелених површина под медоносним биљем и образовање младих пчелара. Градови данас постају оазе и резервати за пчеле, јер се у њима не користе пестициди, а пчелама су доступни разноврсни извори хране. У многим светским метрополама тренд урбаног пчеларства убрзано расте постављањем кошница на јавним местима, крововима зграда, институцијама и парковима, и ширењем свести о значају пчела, а тежи се томе да и Београд достигне сличан ниво развоја урбаног пчеларства.

У уторак, 24. маја, предавања ће бити посвећена гајеним медоносним пчелама, али и другим опрашивачима. Најновије резултате генетичких истраживања гајених медоносних пчела Србије представиће др Марија Танасковић, научни сарадник Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, у оквиру предавања „Утицај савременог пчеларства на генетичку структуру популација одржаваних пчела Србије“, док ће дипл. биолог Јована Била Дубаић, истраживач сарадник Центра за биологију пчела Биолошког факултета, открити „Најчешће заблуде о пчелама – значај разноврсности опрашивача“. У последњих десетак година пчеларство у Србији је доживело наглу експанзију, како по броју пчелара тако и по броју кошница. Традиционални начин одржавања друштава медоносних пчела у трмкама је напуштен. Стационарни пчелињаци су све ређи, сеоба пчелињака постаје стандард, док је куповина комерцијално узгајаних матица све чешћа. Али примена савремених пчеларских пракси је утицала на генетичку структуру одржаваних друштава медоносне пчеле широм Србије, па се постављају питања колико је различитих подврста медоносне пчеле данас аутохтоно за Србију и како сачувати генетичку разноврсност медоносне пчеле у Србији? Да ли је напуштање одрживог начина пчеларења на уштрб индустријске производње меда и других пчелињих производа мана или предност? Шта смо добили а шта изгубили? Када кажемо „пчела“, обично помислимо на медоносну пчелу. Иако је иницијално Светски дан пчела дан посвећен медоносној пчели и пчеларској пракси, подједнако је важно скренути пажњу и на остале опрашиваче, јер су поред медоносне, за одржавање здраве и богате животне средине подједнако важне и остале врсте пчела. На свету постоји преко 20.000 врста пчела, и само неколико прави мед. У нашој земљи живи око 850 различитих врста пчела, од којих је једна медоносна. Када чују овај податак, људи често питају – ако не праве мед, шта онда раде те друге пчеле? Одговор је једноставан – све оне учествују у процесу опрашивања, дакле помажу биљкама да се размножавају, направе плод и семе. Што је веома важан задатак и зато треба да сазнамо зашто не смемо да се ослонимо само на једну врсту опрашивача, зашто је важно да сачувамо све пчеле и шта се догоди када медоносне пчеле покупе сву пажњу јавности. Причаћемо и о томе колико врста пчела је угрожено, шта их највише угрожава и шта свако од нас може да уради да им помогне.

Фото: др Александра Патенковић

Ово је само део онога што ће посетиоци имати прилике да чују и виде на серији догађаја посвећених пчелама поводом Светског дана пчела. Надамо се да ћемо се видети у што већем броју и да ћете након овогодишњег Светског дана пчела развити још веће дивљење и захвалност према овој важној групи инсеката.

Због ограниченог броја места за предавања 23. и 24. маја, потребно је пријавити се попуњавањем формулара (линк https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdwkq1RpAee496BZ1NtLHXT-r__r-Mjv1eDsakpsAUQWliR5Q/viewform ), док број посетилаца на радионици о пчелама Србије и пројекту SERBHIWE, 20. маја у 18 часова, неограничен.

За више информација можете нас контактирати путем мејла на slobodan.davidovic@ibiss.bg.ac.rs или нас запратити на друштвеним мрежама Фејсбук, Инстаграм и Твитер (@SERBHIWE), где ћемо вас редовно обавештавати о томе шта се припрема за Светски дан пчела.

Очекујемо вас у Библиотеци града Београда!

SERBHIWE тим

подели