Generalna skupština Ujedinjenih nacija je, 20. decembra 2017, usvojila predlog Pčelarskog saveza Republike Slovenije da se 20. maj obeležava kao Svetski dan pčela. Inicijativu koju je podneo slovenački pčelarski savez podržala je i Srbija imajući u vidu sličan stepen razvoja i značaj pčelarstva u obe zemlje. Kao svetski praznik posvećen pčelarstvu i pčelama prvi put je zvanično obeležen 20. maja 2018, a ove godine će istraživači sa projekta SERBHIWE, zajedno sa gostima, obeležiti ovaj da održavši radionicu, kao i seriju predavanja 23. i 24. maja u Biblioteci grada Beograda.
Projekat SERBHIWE je dvogodišnji istraživački projekat koji finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru poziva PROMIS. Realizacija istraživanja u okviru projekta SERBHIWE počela je jula 2020. godine i jula ove godine se završava. Cilj projekta je da se ispita genetička raznovrsnost različitih populacija medonosne pčele u Srbiji, a poseban značaj za ovaj projekat predstavljaju društva medonosne pčele koja su u mogućnosti da duži vremenski period žive samostalno, bez pomoći pčelara. Tokom realizacije projekta članovi SERBHIWE tima su posetili preko 100 pčelinjaka iz različitih krajeva Srbije. U potrazi za odgovarajućim pčelinjacima i zadivljalim, samostalnim društvima medonosnih pčela istraživači su prešli preko 8500 km različitih puteva, pregazili nabujale reke i probijali se kroz bogate šume Srbije. Rezultat obimnog terenskog rada je uzorak od preko 900 košnica koje održavaju pčelari i 55 uzoraka iz samostalnih društava medonosnih pčela. Do sada su objavljena tri naučna rada i nekoliko naučnopopularnih radova, a još toliko je u pripremi.
Seriju predavanja u Biblioteci grada Beograda (Knez Mihailova 56) otvoriće dr Slobodan Davidović, naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, rukovodilac projekta SERBHIWE, 23. i 24. maja, u 18 časova. U ponedeljak, 23. maja, planirana su predavanja o feralnim pčelama: „Šta nam je pokazala genetička analiza feralnih medonosnih pčela Srbije“, dr Aleksandra Patenković, naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, i „Urbano pčelarstvo – postignuti rezultati i ciljevi“, dipl. oec. Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara. Do skora se smatralo da medonosne pčele u Evropi više ne mogu da se nađu kao društva koja su samostalna i preživljavaju u prirodi bez pomoći pčelara. Do tog uverenja se došlo zbog velikog pomora pčela koji se dogodio nakon širenja pčelinjeg krpelja. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da i u šumama Evrope medonosne pčele mogu samostalno da žive. Srbija nije izuzetak, i u glavnom gradu postoji brojna i snažna populacija feralnih medonosnih pčela koje su bile predmet istraživanja u okviru projekta SERBHIWE. (Feralna društva medonosne pčele su nekada pripadala pčelarima od kojih su odbegla, a društva koja nikada nisu bila u kontaktu sa pčelarima nazivamo divljim.) Ova samostalna društva medonosne pčele predstavljaju posebnu vrednost na koju treba obratiti pažnju jer u oblikovanju njihove genetike najveću ulogu ima prirodna selekcija koja omogućava samo najprilagođenijim društvima da prežive. Rezultati genetičkih analiza pokazuju da se samostalne medonosne pčele Beograda i Srbije razlikuju od medonosnih pčela iz pčelinjaka širom Srbije, a u svetlu naglih promena životne sredine indukovanih ljudskim uticajem i klimatskim promenama ove populacije predstavljaju važan genetički resurs koji se zarad budućnosti mora očuvati.
Procenjuje se da u Beogradu ima preko 3000 odbeglih rojeva. Beogradsko udruženje pčelara (BUP) je 2011. pokrenulo inicijativu za prikupljanje i adekvatno udomljavanje tih odbeglih rojeva, posebno onih koji su na nezgodnim mestima. U srcu Beograda, u Košutnjaku, formiran je azil za pčele gde se pčele udomljavaju, proverava im se zdravstveno stanje i nastavlja dalja nega. U saradnji sa kompanijom Mad Med i udruženjem Supernatural, osnovan je pokret Beogradska pčela. Misija pokreta je razvoj urbanog pčelarstva u Beogradu, proširenje zelenih površina pod medonosnim biljem i obrazovanje mladih pčelara. Gradovi danas postaju oaze i rezervati za pčele, jer se u njima ne koriste pesticidi, a pčelama su dostupni raznovrsni izvori hrane. U mnogim svetskim metropolama trend urbanog pčelarstva ubrzano raste postavljanjem košnica na javnim mestima, krovovima zgrada, institucijama i parkovima, i širenjem svesti o značaju pčela, a teži se tome da i Beograd dostigne sličan nivo razvoja urbanog pčelarstva.
U utorak, 24. maja, predavanja će biti posvećena gajenim medonosnim pčelama, ali i drugim oprašivačima. Najnovije rezultate genetičkih istraživanja gajenih medonosnih pčela Srbije predstaviće dr Marija Tanasković, naučni saradnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, u okviru predavanja „Uticaj savremenog pčelarstva na genetičku strukturu populacija održavanih pčela Srbije“, dok će dipl. biolog Jovana Bila Dubaić, istraživač saradnik Centra za biologiju pčela Biološkog fakulteta, otkriti „Najčešće zablude o pčelama – značaj raznovrsnosti oprašivača“. U poslednjih desetak godina pčelarstvo u Srbiji je doživelo naglu ekspanziju, kako po broju pčelara tako i po broju košnica. Tradicionalni način održavanja društava medonosnih pčela u trmkama je napušten. Stacionarni pčelinjaci su sve ređi, seoba pčelinjaka postaje standard, dok je kupovina komercijalno uzgajanih matica sve češća. Ali primena savremenih pčelarskih praksi je uticala na genetičku strukturu održavanih društava medonosne pčele širom Srbije, pa se postavljaju pitanja koliko je različitih podvrsta medonosne pčele danas autohtono za Srbiju i kako sačuvati genetičku raznovrsnost medonosne pčele u Srbiji? Da li je napuštanje održivog načina pčelarenja na uštrb industrijske proizvodnje meda i drugih pčelinjih proizvoda mana ili prednost? Šta smo dobili a šta izgubili? Kada kažemo „pčela“, obično pomislimo na medonosnu pčelu. Iako je inicijalno Svetski dan pčela dan posvećen medonosnoj pčeli i pčelarskoj praksi, podjednako je važno skrenuti pažnju i na ostale oprašivače, jer su pored medonosne, za održavanje zdrave i bogate životne sredine podjednako važne i ostale vrste pčela. Na svetu postoji preko 20.000 vrsta pčela, i samo nekoliko pravi med. U našoj zemlji živi oko 850 različitih vrsta pčela, od kojih je jedna medonosna. Kada čuju ovaj podatak, ljudi često pitaju – ako ne prave med, šta onda rade te druge pčele? Odgovor je jednostavan – sve one učestvuju u procesu oprašivanja, dakle pomažu biljkama da se razmnožavaju, naprave plod i seme. Što je veoma važan zadatak i zato treba da saznamo zašto ne smemo da se oslonimo samo na jednu vrstu oprašivača, zašto je važno da sačuvamo sve pčele i šta se dogodi kada medonosne pčele pokupe svu pažnju javnosti. Pričaćemo i o tome koliko vrsta pčela je ugroženo, šta ih najviše ugrožava i šta svako od nas može da uradi da im pomogne.
Ovo je samo deo onoga što će posetioci imati prilike da čuju i vide na seriji događaja posvećenih pčelama povodom Svetskog dana pčela. Nadamo se da ćemo se videti u što većem broju i da ćete nakon ovogodišnjeg Svetskog dana pčela razviti još veće divljenje i zahvalnost prema ovoj važnoj grupi insekata.
Zbog ograničenog broja mesta za predavanja 23. i 24. maja, potrebno je prijaviti se popunjavanjem formulara (link https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSdwkq1RpAee496BZ1NtLHXT-r__r-Mjv1eDsakpsAUQWliR5Q/viewform ), dok broj posetilaca na radionici o pčelama Srbije i projektu SERBHIWE, 20. maja u 18 časova, neograničen.
Za više informacija možete nas kontaktirati putem mejla na slobodan.davidovic@ibiss.bg.ac.rs ili nas zapratiti na društvenim mrežama Fejsbuk, Instagram i Tviter (@SERBHIWE), gde ćemo vas redovno obaveštavati o tome šta se priprema za Svetski dan pčela.
Očekujemo vas u Biblioteci grada Beograda!
SERBHIWE tim