Метода, којом су пронађени трагови лекова и дрога на костурима људи из 19. века, могла би да каже много о навикама човечанства стотинама хиљада година уназад.
Како би проучавали историју коришћења лекова и дрога, већина научника истражује и анализира луле за пушење и посуде за пиће, надајући се да ће тако наћи остатке трајних психоактивних молекула. Али, анализa артефаката обложених лековима често изоставља супстанце попут халуциногених гљива којима нису биле потребне посуде.
Археолог са холандског Универзитета у Лајдену, Бјорн Пеар Бартолди, дуго је сумњао да су се становници једног холандског села, које није имало доктора у 19. веку, лечили сами како би ублажили бол и тегобе. Тако су се он и његова супервизорка на Универзитету, Аманда Хенри, окренули новој техници: испитивању зубног каменца скелета који зароби комаде хране, пића и других супстанци a може да преживи више од милион година на фосилима.
Како није било стандардног теста који би помогао у откривању остатака опијата, канабиса и других дрога за које се претпостављало да су их користили холандски сељани, Бартолди и Хенријева су позвали у помоћ колеге са данског Универзитета у Архусу, укључујући форензичку зубарку Дорте Биндслев.
Холандско-дански тим је користио хидроксиапатит – главни минерал у зубном каменцу – и додавао познате количине легалних дрога попут кофеина, никотина и канабидиола, као и контролисане супстанце попут оксикодона, кокаина и хероина. Затим су своју нову методу тестирали на 10 лешева осумњичених корисника дрога који су се налазили на аутопсијама на Одељењу за судску медицину у Архусу, и потом упоредили те резултате са резултатима тестова на дрогу који се заснивају на крвном узорку.
Нови протокол идентификовао је 44 лека и метаболита – нешто више од стандардних тестова крви – укључујући хероин, метаболит хероина и кокаин, тим наводи у студији објављеној у журналу Forensic Science International.
„То је заиста лепа студија валидације“, каже археолог Јелмер Еркенс са Калифорнијског универзитета у Дејвису, додајући да би било каква сазнања о коришћењу опијата и дрога код костура који, наравно, немају крви, била потпуно немогућа.
Како каменац дугорочно „води евиденцију“ о уносу дроге у организам, могао би да се користи уместо узорака косе када криминалистички истражитељи треба да тестирају употребу супстанци након што оне напусте крвоток, тврде истраживачи.
Ипак, није све тако једноставно. Главни проблем је у томе што су узорци који се тестирају често веома ситни, те је неопходно коришћење високо осетљивог масеног спектрометра који се не може наћи у типичним лабораторијама. Осим тога, на располагању је „само једна прилика“ јер мерење и даља анализа у потпуности уништавају узорак. Такође је нејасно колико дуго каменац заиста задржава контролне молекуле. Нека једињења могу се временом разградити, чак и унутар каменца, а потенцијални проблем је и што би поступак „пропустио“ биљке које су се некада користиле као опојна средства, стимуланси и лекови, али које су савремени људи заборавили.
Тим из Архуса већ је пронашао никотин и друге лекове у зубном каменцу костура холандских сељана. Биндслев је нестрпљива да испроба ову методу на древним зубима које је анализирала из других разлога, укључујући остатке са викиншких насеобина и манастира где су монаси правили ране лекове.
Када је реч о студијама употребе древних дрога, зубни каменац „имаће будућност“, каже Биндслев.