Какав је стварни утицај HAARP технологије?
Текст: Марија Николић
Илустрација: Александар Савић
Истражите више о Харпу…
Мерења промене температуре, влажности, атмосферског притиска, ветра, падавина, атмосферских честица, један је од начина да се прати и предвиди клима. Развој науке и технологије је врло важан и у овом животном сегменту, те смо сведоци разних истраживања која указују на промену климе, али врло често у шуми других информација, ове ретко допру до људи, а и када до њих дођу, људи из често необјашњивих разлога буду сумњичави.
Један од најпопуларнијих истраживачких пројеката у тренуцима критичних последица климатских дешавања, а ових дана и код нас, јесте пројекат под називом HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program). Високо фреквентни активни истраживачки програм поларне светлости је удружени пројекат различитих партнера: индустрије, америчког министарства одбране и бројних универзитета (Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, Технолошког института у Масачусетсу, Стенфорда, Дартмоута, универзитета у Аљасци, Тулси, Клемсона, Пен Стејта, Мериленда и Корнел универзитета).
Од 1990. па све до 2007. године, студенти и углавном стручњаци из области физике плазме покушавали су да истраже и разумеју како ради врло сложени део више атмосфере, који се назива јоносфера (а налази се на отприлике 80 километара од Земљине површине). Ово су пре свега радили да би схватили шта се дешава у јоносфери када постоји неки снажан догађаји на Сунцу, попут соларног блесака или геомагнетне олује, за које су мислили да изазивају поремећаје у раду сателита и других комуникацијских средстава.
Будући да је Земља све више бивала премрежена електичним и системима моблине телефоније, сматрало се да је већа могућност да снажна соларна олуја може да изазове бројне сметње у будућности, те је идеја била да се утврди како јоносфера утиче на промене које се дешавају на Сунцу.
Важан животни елемент – атмосфера, само је један део ширег система који се назива климатски систем, а који директно утиче на све облике живота на земљи, а све чешће смо сведоци његовог великог утицаја на животе људи. Поред атмосфере, остали важни делови једног од најкомпликованијих и људима тешко докучивих система тзв. климе су: хидросфера (океани, мора, реке, језера), криосфера (ледене површине земље, глечери, снежни предели), земљина површина и биосфера (тзв. зона живота).
Научници су посебно били заинтересовани за област јоносфере због њене способности да утиче на радио-сигнале, али и за Ван Аленов појас који се налази изнад јоносфере и део је магнетосфере, будући да радијација у том појасу може да угрози рад сателита, објаснио је Денис Пападопулос, професор физике на Универзитету у Мериленду.
Како би све то успели да прате, научници су направили лабораторију у Гакони, на Аљасци, и поред кућица са разним дијагностичким инструментима, инсталирали низ од 180 високофреквентних антена које заједно могу да емитују 3600 киловати радио-таласа на фреквенцијама од 2,8 до 10 мегахерца (високофреквентни ранг) што омогућава изузетно осетљивим инструментима да измере физичке процесе који се дешавају у том појасу. Овај истраживачки кампус на Аљасци је, док је био активан, био отворен и за радознале посетиоце, а многе фотографије и објашњења како направити HAARP-ову антену и даље љубитељима науке омогућавају да и сами направе једну, уколико желе.
Ова технологија је била занимљива и припадницима Министарства одбране Сједињених Америчких Држава, због њене шире употребе и то када су у питању комуникацијске иновације. Оно где је ова нова технологија могла бити употребљена односи се на комуникације у изузетно дубоким деловима мора или земље, конкретно у случају комуникације са подморницама, али и детектовању објеката дубоко испод земље. Далеко од тога да је ова технологија довољно моћна да утиче на промене у клими, изазивању земљотреса или промени расположења код људи. Неразумевање технологије и непознавање науке о клими довели су до потпуно погрешних тумачења употребе ове технологије.
HAARP технологија је тестирана на све стандарде електромагнетичке радијације на свим локацијама на којима се налазила. HAARP електромагнетна емисија на најближем јавном месту нижа је него што је то случај у многим урбаним подручјима где други уређаји емитују електромагненте таласе.
HAARP емитује јако ниску фреквенцију радијације те тако не може утицати на ментално или здравствено стање људи. Испитавања су показала да јоносферске олује проузроковане радом Сунца нису довољно јаке да утичу на климу у другим појасевима атмосфере, и самим тим не постоје ни теоретске шансе да HAARP конструкција, иначе небројано пута слабија, утиче на промену локалног или климатског појаса већег региона.
Питајте научника о катаклизмичном утицају HAARP технологије и он ће вам се или смејати или се напросто јако изнервирати: „Веровање у такве библијске апокалиптичне приче је последица незнања“, каже Умран Инан, професор електичног инжењерства са Стенфорд универзитета, чија је истраживачка група радила на HAARP пројекту.
Студенти и истраживачи на Аљасци, као и припадници војних индустрија, још немају те супермоћи да усмере радио-таласе на више делове наше атмосфере те креирају штит од непријатељског сателита или да проузрокују катастрофалне земљотресе или поплаве, а свакако не да путем HAARP технологије управљају умовима милиона људи.
Климатски систем планете Земље је много сложенији него што људи обично мисле, а научници настављају потрагу за скривеним тајнама његовог функционисања како би лакше могли да увере доносиоце одлука, креаторе политика и ширу јавност о важности овог феномена за све људе и друге бројне облике живота на Земљи.
ИСТРАЖИТЕ ВИШЕ…
У специјалном научнопопуларном фељтону, Елементаријум објашњава зашто научни пројекат под називом HAARP није ни у каквој вези са изузетно обилним падавинама и катастрофалним поплавама које су у мају 2014. погодиле Србију, Хрватску и Босну и Херцеговину.
Слободан Бубњевић: Кишни плес
Марија Николић: Шта је Харп?
Невена Грубач: Харп и јоносфера
Тијана Марковић: Временска прогноза