Представа о Сибиру као тачки на којој се дешавају многа занимљива научна истраживања је, заправо, неправедно мало присутна у јавности
Текст: Љиљана Илић
Неки извори кажу да реч „Сибир“ потиче од турске речи за „успавану земљу“ или „лепо“ (сибер), а, могуће, и од турских речи „су“ (вода) и „бирр“ (дивља, ненастањена земља). Друга верзија каже да овај назив долази од имена старог номадског народа Сабира, који се касније стопио са сибирским Татарима, док једно од занимљивијих објашњења, мада лингвистички непотврђено, јесте оно да реч Сибир долази од руске речи за север, која је иста као и у нашем језику.
Са површином од 13,1 милион квадратних километара, Сибир заузима око 77 одсто укупне руске територије и скоро десет одсто укупне Земљине површине. Прва помисао на Сибир јесу огромна пространства и огромна хладноћа. Управо зато, забаван је осврт једног од летњих посетилаца ове северне територије, на којој су просечне температуре, као и свуда у свету, због климатских промена сада више него раније: „Да ли је могуће да сам слетео у Сибир, а нећу се расхладити?“
Последњих година, летње температуре у Сибиру достижу и преко 30ºC, мада је, ипак, прошле зиме забележен светски рекорд по најнижој температури у насељеном месту, управо у источносибирском селу Ојмјакон – минус 71ºC.
НАУЧНИ ФЕНОМЕНИ
Представа о Сибиру као тачки где се дешавају многа занимљива научна истраживања је, заправо, неправедно мало присутна у јавности. Ово је област у којој су се десили неки најзанимљиви научни експерименти, али је и место на коме су се одиграли тешко објашњиви научни феномени.
Од бизарних догађаја који су узнемирили научне умове широм света, а повезују се са Сибиром, и данас се помиње чувена Тунгуска експлозија, која се десила у близини сибирске реке Тунгуске 1908. године. Узрок експлозије до данас није разјашњен. Претпоставља се да је метеор експлодирао пет километара изнад тла, док су неки други научници тврдили да је узрок експлозије комета. Руски геолог Владимир Епифанов изнео је теорију по којој је метан излазио из тла и затим експлодирао.
Друге теорије, сензационалистичке и хипотетичке природе, говоре о антиматерији као узрочнику, а у неким виђењима помиње се чак и срушени НЛО. Овај догађај постао је врло популаран и био помињан у разним серијама и филмовима.
Сличан догађај поновио се у јулу ове године, када је откривен огромни, 80 метара широки кратер на полуострву Јамал на северу Сибира. Иако је на почетку збунио руске научнике, све је извесније да овакве рупе настају услед раста температуре у региону, која изазива ослобађање гаса из унутрашњости Земље.
АКАДЕМГОРОДОК
Сибир је већ дуго година расадник научних идеја и нових научних кадрова. У граду Новосибирску налази се Академгородок, „академски град“, који је образовни и научни центар ове регије. Академски град је основала Совјетска академија науке 1950. године. Током совјетске ере, ово је био дом око 65.000 научника и њиховиих породица, и боравак у њему сматрао се привилегијом.
Данас се у Академгородоку налази Државни универзитет Новосибирск, 35 научних института, медицинска академија, као и смештајни капацитети за студенте и научнике, уз бројне клубове, ресторане, биоскопе и библиотеке. „Кућа научника“ је друштвено окупљалиште Академгородока, са библиотеком у којој је похрањено 100.000 наслова на разним светским језицима, као и изложбена галерија, сале за предавање и концертна сала.
Академгородок је познат и као сибирска „силицијумска шума“ са технопарком, у коме се развијају најсавременији научни пројекти из области информатике, био и нано технологије.
ОД МОСКВЕ ДО ВЛАДИВОСТОКА
Док се проучава дуговечност људи са Кавказа, богатство и специфичност биљака које расту у Сибиру и утичу на дуг живот људи из овог краја, Сибир и даље остаје место са кога стижу многи сензационалистички наслови попут оних да је баш тамо под ледом сачуван НЛО, или да ће у Сибиру бити основан институт за проучавање јетија.
Који год од ових наслова да привуче пажњу, извесно је: област којом пролази чувена Транссибирска железница, дуга 9288 км, која саобраћа између Москве и Владивостока и протеже се преко осам временских зона, изазива пажњу својом нетакнутом природом, радикалним температурама и причама које балансирају између традиционалног и научнофантастичног.