Predstava o Sibiru kao tački na kojoj se dešavaju mnoga zanimljiva naučna istraživanja je, zapravo, nepravedno malo prisutna u javnosti
Tekst: Ljiljana Ilić
Neki izvori kažu da reč „Sibir“ potiče od turske reči za „uspavanu zemlju“ ili „lepo“ (siber), a, moguće, i od turskih reči „su“ (voda) i „birr“ (divlja, nenastanjena zemlja). Druga verzija kaže da ovaj naziv dolazi od imena starog nomadskog naroda Sabira, koji se kasnije stopio sa sibirskim Tatarima, dok jedno od zanimljivijih objašnjenja, mada lingvistički nepotvrđeno, jeste ono da reč Sibir dolazi od ruske reči za sever, koja je ista kao i u našem jeziku.
Sa površinom od 13,1 milion kvadratnih kilometara, Sibir zauzima oko 77 odsto ukupne ruske teritorije i skoro deset odsto ukupne Zemljine površine. Prva pomisao na Sibir jesu ogromna prostranstva i ogromna hladnoća. Upravo zato, zabavan je osvrt jednog od letnjih posetilaca ove severne teritorije, na kojoj su prosečne temperature, kao i svuda u svetu, zbog klimatskih promena sada više nego ranije: „Da li je moguće da sam sleteo u Sibir, a neću se rashladiti?“
Poslednjih godina, letnje temperature u Sibiru dostižu i preko 30ºC, mada je, ipak, prošle zime zabeležen svetski rekord po najnižoj temperaturi u naseljenom mestu, upravo u istočnosibirskom selu Ojmjakon – minus 71ºC.
NAUČNI FENOMENI
Predstava o Sibiru kao tački gde se dešavaju mnoga zanimljiva naučna istraživanja je, zapravo, nepravedno malo prisutna u javnosti. Ovo je oblast u kojoj su se desili neki najzanimljivi naučni eksperimenti, ali je i mesto na kome su se odigrali teško objašnjivi naučni fenomeni.
Od bizarnih događaja koji su uznemirili naučne umove širom sveta, a povezuju se sa Sibirom, i danas se pominje čuvena Tunguska eksplozija, koja se desila u blizini sibirske reke Tunguske 1908. godine. Uzrok eksplozije do danas nije razjašnjen. Pretpostavlja se da je meteor eksplodirao pet kilometara iznad tla, dok su neki drugi naučnici tvrdili da je uzrok eksplozije kometa. Ruski geolog Vladimir Epifanov izneo je teoriju po kojoj je metan izlazio iz tla i zatim eksplodirao.
Druge teorije, senzacionalističke i hipotetičke prirode, govore o antimateriji kao uzročniku, a u nekim viđenjima pominje se čak i srušeni NLO. Ovaj događaj postao je vrlo popularan i bio pominjan u raznim serijama i filmovima.
Sličan događaj ponovio se u julu ove godine, kada je otkriven ogromni, 80 metara široki krater na poluostrvu Jamal na severu Sibira. Iako je na početku zbunio ruske naučnike, sve je izvesnije da ovakve rupe nastaju usled rasta temperature u regionu, koja izaziva oslobađanje gasa iz unutrašnjosti Zemlje.
AKADEMGORODOK
Sibir je već dugo godina rasadnik naučnih ideja i novih naučnih kadrova. U gradu Novosibirsku nalazi se Akademgorodok, „akademski grad“, koji je obrazovni i naučni centar ove regije. Akademski grad je osnovala Sovjetska akademija nauke 1950. godine. Tokom sovjetske ere, ovo je bio dom oko 65.000 naučnika i njihoviih porodica, i boravak u njemu smatrao se privilegijom.
Danas se u Akademgorodoku nalazi Državni univerzitet Novosibirsk, 35 naučnih instituta, medicinska akademija, kao i smeštajni kapaciteti za studente i naučnike, uz brojne klubove, restorane, bioskope i biblioteke. „Kuća naučnika“ je društveno okupljalište Akademgorodoka, sa bibliotekom u kojoj je pohranjeno 100.000 naslova na raznim svetskim jezicima, kao i izložbena galerija, sale za predavanje i koncertna sala.
Akademgorodok je poznat i kao sibirska „silicijumska šuma“ sa tehnoparkom, u kome se razvijaju najsavremeniji naučni projekti iz oblasti informatike, bio i nano tehnologije.
OD MOSKVE DO VLADIVOSTOKA
Dok se proučava dugovečnost ljudi sa Kavkaza, bogatstvo i specifičnost biljaka koje rastu u Sibiru i utiču na dug život ljudi iz ovog kraja, Sibir i dalje ostaje mesto sa koga stižu mnogi senzacionalistički naslovi poput onih da je baš tamo pod ledom sačuvan NLO, ili da će u Sibiru biti osnovan institut za proučavanje jetija.
Koji god od ovih naslova da privuče pažnju, izvesno je: oblast kojom prolazi čuvena Transsibirska železnica, duga 9288 km, koja saobraća između Moskve i Vladivostoka i proteže se preko osam vremenskih zona, izaziva pažnju svojom netaknutom prirodom, radikalnim temperaturama i pričama koje balansiraju između tradicionalnog i naučnofantastičnog.