У непосредном галактичком окружењу, на свега 40 светлосних година од Земље, НАСА открила седам земљоликих планета

Фото: НАСА

 

 Текст: Ивана Хорват

У непосредном галактичком окружењу, на свега 40 светлосних година од Земље, НАСА је уз помоћ свемирског телескопа Спицер открила седам земљоликих планета у орбити око мале, хладне звезде зване TRAPPIST-1.

Овакав аранжман планета звучи још привлачније од оног који нас окружује у нашем Сунчевом систему. Осим што их је седам величина приближних нашој матичној „свемирској станици“, чак три планете налазе се у зони златокосе – у којој вода може да опстане у течном стању.

Током периода од 21 дана, Спицер је посматрао спектар звезде. Уочена „затамњења“ сјаја указивала су на присуство планета у систему, односно на пролазак планета испред диска звезде, посматрано са Земље.

Мерења су указала на постојање чак седам стеновитих планета. Две од њих већ су биле познате научницима одраније. Налазе се на много мањој међусобној удањености него планете у Сунчевом систему и лако би биле уочљиве уколико бисте их посматрали са површине било које од њих.

Осим посматрања која су била вршена Спицером из Земљине орбите, начињена су посматрања и терестричким телескопом TRAPPIST (TRAnsiting Planets and PlanetesImals Small Telescope), по којем је овај вансоларни систем и добио име.

Са масом у износу од осам одсто масе Сунца, звезда TRAPPIST-1 једва да је већа од Јупитера. Овај патуљак међу звездама веома је хладан, са површинском температуром испод 2700 степени Целзијуса, а систем планета који га окружује готово да подсећа на систем Галилејевих сателита на Јупитеру.

Чињеница да се три планете налазе у настањивој зони звезде свакако не значи да на њима има воде. О овим подацима прерано је говорити, а према речиме једне од астрономкиња укључених у ово истраживање, Никол Луис са Института за свемирске телескопе из Балтимора током НАСА конференције за новинаре, научницима ће бити потребно минимум пет година да потанко истраже атмосфере ових планета.

Велика очекивања се полажу у дугоочекивани телескоп James Webb, чије је лансирање и пуштање у „погон“ било одлагано неколико пута. Тренутни датум лансирања заказан је за 2018. годину.

Овај телескоп омогућиће астрономима да детаљно истраже атмосферу ових планета и открију да ли постоје трагови метана и кисеоника, главних „састојака“ који би могли да укажу на евентуално постојање живота у систему TRAPPIST-1.

У идеалном случају, свих седам планета би могло да подржи опстанак текуће воде. Међутим, предложени климатски модели указују на то да су планете најближе звезди највероватније превише топле, док су оне најудањеније сувише хладне. Међутим, три планете означене као TRAPPIST-1e, f, и налазе се на „правим“ удаљеностима од звезде и могле би чак да имају океане воде. 

Детаљи овог истраживања су до самог почетка конференције за новинаре, коју је НАСА одржала 22. фебруара, били држани под стриктним новинарским ембаргом. Резултати рада су и званично објављени у познатом научном часопису Nature.   

На конференцији су говорили Томас Цурбушен, управник НАСА Дирекције за свемирске мисије у Вашингтону, Мајкл Гиљон, астроном са Универзитета Лијеж у Белгији, Шон Кери менаџер НАСА Спицер научног центра из Пасадене, Никол Луис, астрономкиња са Института за свемирске телескопе из Балтимора и Сара Сигер, професорка планетарних наука и физике на МИТ-у.

Истражите више о систему TRAPPIST-1 у видео-снимку НАСА конференције за новинаре.

подели
повезано
Имиграција не увећава криминалитет
Одложена еволуција