Развој космичких робота доживљава убрзање са мисијом НАСА названом Mars Exploration Rover Mission. Пре Кјуриосити ровера на Марс су већ упућена два оваква роботска возила
„Једина права националност је човечанство“,
Херберт Џорџ Велс
Роботско возило Curiosity је тешко око једне тоне и опремљено најсавременијом комуникационом и истраживачком опремом, помоћу које истражује планету Марс. Научна лабораторија „Mars Curiosity“, што је пуни назив ове космичке сонде, до Црвене планете је путовала бродом Одисеј, који је превалио пут од 570 милиона километара и сада кружи у Марсовој орбити као веза сонде са Земљом.
Curiosity је последњи из серије робота које су људи послали у свемир. Тестирани још од првих покушаја да се пошаљу космичке сонде без људских посада у свемир, свемирски роботи почињу са мисијом Венера 3, кад Совјетски Савез шаље своју сонду на Венеру. У наредним деценијама НАСА ће посебну пажњу усмерити ка овој врсти вештачких астронаута будући да их је лакше, безбедније и јефтиније послати на удаљене светове. Ако ништа друго, робот упућен на Венеру или Марс не мора да се врати кући. Довољно га је искључити.
Развој космичких робота доживљава убрзање са мисијом НАСА названом Mars Exploration Rover Mission, од чега је потекао и уобичајени назив Марс ровер за роботско возило упућено на суседну планету. Заправо, оваквих роботских возила, из истог програма, на Марс је пућено два – Spirit (Дух) и Opportunity (Прилика). Они су на Црвену планету слетели још у јануару 2004. године. Планирано је да њихова првобитна мисија траје само три месеца, али се испоставило да су ровери наставили сјајно да раде, препрограмирани су и радио-везом шаљу слике и инфромације о Марсу већ више од седам година.
Пре неколико месеци, на Марс је стигао и њихов много савршенији наследник – свемирски робот Curiosity. Након слетања, он је радио-везом написао на свом Твитер налогу: „Безбедно сам слетео на површину Марса. ГЕЈЛ КРАТЕРУ, ЕВО МЕ!!!“ Том објавом, уз пратеће медијско саопштење америчке националне администрације за свемир и астронаутику, окончано је 13 неизвесних минута „замрачења“ током којих је роботизована сонда слетала на Марс и била искључена из комуникација.
У том периоду, роботизована сонда Curiosity (Знатижеља) извела је низ врло опасних, аутоматизованих маневара, током којих се пробила кроз атмосферу Марса и успорила од брзине од 20.000 километара на час до нуле. Но, испоставило се да је слетела сасвим по плану и додирнула je тло у близини екватора планете Марс.
Тако је са очигледним успехом започела последња од бројних мисија коју ће уместо људи обавити роботи. Инжењери НАСА су је припремали пуних десет година и, с обзиром на промењив успех досадашњих мисија на Марсу, беспрекорно слетање ове сонде је изазвало одушевљење широм света. Робот Curiosity ће у наредне две године истраживати површину у потрази за најважнијим одговором који ова планета крије – има ли живота на њој? Ако у томе не успе, након што оконча своје лутање по Марсу, Curiosity ће се, као и други роботи, искључити. И постати траг о постојању људске цивилизације.