Razvoj kosmičkih robota doživljava ubrzanje sa misijom NASA nazvanom Mars Exploration Rover Mission. Pre Kjuriositi rovera na Mars su već upućena dva ovakva robotska vozila
„Jedina prava nacionalnost je čovečanstvo“,
Herbert Džordž Vels
Robotsko vozilo Curiosity je teško oko jedne tone i opremljeno najsavremenijom komunikacionom i istraživačkom opremom, pomoću koje istražuje planetu Mars. Naučna laboratorija „Mars Curiosity“, što je puni naziv ove kosmičke sonde, do Crvene planete je putovala brodom Odisej, koji je prevalio put od 570 miliona kilometara i sada kruži u Marsovoj orbiti kao veza sonde sa Zemljom.
Curiosity je poslednji iz serije robota koje su ljudi poslali u svemir. Testirani još od prvih pokušaja da se pošalju kosmičke sonde bez ljudskih posada u svemir, svemirski roboti počinju sa misijom Venera 3, kad Sovjetski Savez šalje svoju sondu na Veneru. U narednim decenijama NASA će posebnu pažnju usmeriti ka ovoj vrsti veštačkih astronauta budući da ih je lakše, bezbednije i jeftinije poslati na udaljene svetove. Ako ništa drugo, robot upućen na Veneru ili Mars ne mora da se vrati kući. Dovoljno ga je isključiti.
Razvoj kosmičkih robota doživljava ubrzanje sa misijom NASA nazvanom Mars Exploration Rover Mission, od čega je potekao i uobičajeni naziv Mars rover za robotsko vozilo upućeno na susednu planetu. Zapravo, ovakvih robotskih vozila, iz istog programa, na Mars je pućeno dva – Spirit (Duh) i Opportunity (Prilika). Oni su na Crvenu planetu sleteli još u januaru 2004. godine. Planirano je da njihova prvobitna misija traje samo tri meseca, ali se ispostavilo da su roveri nastavili sjajno da rade, preprogramirani su i radio-vezom šalju slike i infromacije o Marsu već više od sedam godina.
Pre nekoliko meseci, na Mars je stigao i njihov mnogo savršeniji naslednik – svemirski robot Curiosity. Nakon sletanja, on je radio-vezom napisao na svom Tviter nalogu: „Bezbedno sam sleteo na površinu Marsa. GEJL KRATERU, EVO ME!!!“ Tom objavom, uz prateće medijsko saopštenje američke nacionalne administracije za svemir i astronautiku, okončano je 13 neizvesnih minuta „zamračenja“ tokom kojih je robotizovana sonda sletala na Mars i bila isključena iz komunikacija.
U tom periodu, robotizovana sonda Curiosity (Znatiželja) izvela je niz vrlo opasnih, automatizovanih manevara, tokom kojih se probila kroz atmosferu Marsa i usporila od brzine od 20.000 kilometara na čas do nule. No, ispostavilo se da je sletela sasvim po planu i dodirnula je tlo u blizini ekvatora planete Mars.
Tako je sa očiglednim uspehom započela poslednja od brojnih misija koju će umesto ljudi obaviti roboti. Inženjeri NASA su je pripremali punih deset godina i, s obzirom na promenjiv uspeh dosadašnjih misija na Marsu, besprekorno sletanje ove sonde je izazvalo oduševljenje širom sveta. Robot Curiosity će u naredne dve godine istraživati površinu u potrazi za najvažnijim odgovorom koji ova planeta krije – ima li života na njoj? Ako u tome ne uspe, nakon što okonča svoje lutanje po Marsu, Curiosity će se, kao i drugi roboti, isključiti. I postati trag o postojanju ljudske civilizacije.